Диметилтриптамин
N,N-Диметилтриптамин (ДМТ) је природно психоделично једињење из триптаминске фамилије. ДМТ је нађен не само у више биљака,[3] него и у траговима код људи и других сисара, где је оригинално изведен из есенцијалне аминокиселине триптофана. Њега производи ензим INMT током нормалног метаболизма.[4] Његова природна функција још увек није позната. Структурно, ДМТ је аналоган са неуротрансмитером серотонином (5-HT), хормоном мелатонином, и другим психоделичним триптаминима, као што су 5-MeO-DMT, буфотенин, и псилоцин (активни метаболит псилоцибина).
 | |
 | |
| IUPAC име | |
|---|---|
2-(1Х-индол-3-yл)-Н,Н-диметхyлетханамине | |
| Клинички подаци | |
| Начин примене | Орално (са МАОИ), инсуфлацијом, ректално, путем дима (или паре), ИМ, IV |
| Правни статус | |
| Правни статус |
|
| Идентификатори | |
| CAS број | 61-50-7  |
| ATC код | none |
| PubChem | CID 6089 |
| IUPHAR/BPS | 141 |
| ChemSpider | 5864 |
| KEGG | C08302 |
| ChEMBL | CHEMBL12420 |
| Хемијски подаци | |
| Формула | C12H16N2 |
| Моларна маса | 188.269 g/mol |
| |
| |
| Физички подаци | |
| Густина | 1.099 g/ml g/cm3 |
| Тачка топљења | 40 to 59 °C (104 to 138 °F) |
| Тачка кључања | 160 °C (320 °F) @ 0.6 Tor[1], као и 80 - 135 °C @ 0.03 Tor[2] |
 (шта је ово?) | |
ДМТ се користи као психоделична дрога у многим културама, урођеничким и модерним, било као екстракт или у синтетичком облику.[5] Кад се ДМТ удише или конзумира, у зависности од дозе, његови субјективни ефекти се крећу у опсегу од краткотрајних благих психоделичних стања до моћних импресивних искуства, која обухватају тотални губитак везе са реалношћу, што може да буде изузетно екстремно.[6] ДМТ је такође примарна психоактивна материја у ајаваска, напитку Амазонских индијанаца који се користи за пророчке и медицинске сврхе. Фармаколошки, ајаваска комбинује ДМТ са МАОИ, ензимским инхибитором који омогућава оралну активност ДМТ-а.[7]
Референце уреди
- ^ Хäфелингер Г.; Нимтз M.; Хорстманн V.; Бенз Т. (1999). „Унтерсуцхунген зур Трифлуорацетyлиерунг дер Метхyлдеривате вон Трyптамин унд Серотонин мит версцхиеденен Дериватисиерунгсреагентиен: Сyнтхесен, Спектроскопие соwие аналyтисцхе Треннунген миттелс Капиллар-ГЦ” [Трифлуорацетyлатион оф метхyлатед деривативес оф трyптамине анд серотонин бy дифферент реагентс: сyнтхесис, спецтросцопиц цхарацтеризатионс, анд сепаратионс бy цапилларy-гас-цхроматограпхy]. Зеитсцхрифт фüр Натурфорсцхунг - Сецтион Б Јоурнал оф Цхемицал Сциенцес. 54 (3): 397—414. ИСБН 0932-0776.
- ^ Цоротхие Е; Накано Т; Е. Цоротхие; Т. Накано (1969). „Цонституентс оф тхе барк оф Вирола себифера”. Планта Медица. 17 (2): 184—188. ПМИД 5792479. дои:10.1055/с-0028-1099844.
- ^ Отт, Јонатхан (1994). Аyахуасца Аналогуес: Пангæан Ентхеогенс. Кеннеwицк, WА: Натурал Продуцтс. стр. 81—83. ИСБН 978-0961423452.
- ^ Баркер С.А.; Монти Ј.А.; Цхристиан С.Т. (1981). „Н, Н-диметхyлтрyптамине: ан ендогеноус халлуциноген”. Интернатионал Ревиеw оф Неуробиологy. 22: 83—110. ПМИД 6792104. дои:10.1016/С0074-7742(08)60291-3.
- ^ Салак, Кира. „Хелл анд бацк”. Натионал Геограпхиц Адвентуре.
- ^ „Ероwид ДМТ (Диметхyлтрyптамине) Ваулт”. Приступљено 6. 5. 2011.
- ^ МцКенна D.Ј.; Тоwерс Г.Х.Н.; Абботт Ф. (1984). „Моноамине оxидасе инхибиторс ин Соутх Америцан халлуциногениц плантс: трyптамине анд β-царболине цонституентс оф аyахуасца” (ПДФ). Јоурнал оф Етхнопхармацологy. 10 (2): 195—223. ПМИД 6587171. дои:10.1016/0378-8741(84)90003-5.[мртва веза]
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
