До Нот Трацк (не пратити) или ДНТ је препоручено ХТТП заглавље за захтев Wеб апликацијама да искључе или сопствено праћење корисника, или праћење преко других сајтова (цросс-сите усер трацкинг) – ова двосмисленост још увек није разрешена. "До Нот Трацк" заглавље је првобитно предложено 2009. године[1], а досадашњи покушаји организације W3Ц да се стандардизује су били безуспешни.[2][3]

У децембру 2010. године, Мајкрософт је најавио подршку за ДНТ у свом веб прегледачу Интернет Еxплорер 9.[4] Мозилин Фајерфокс[5] је први прегледач који је то имплементирао, док су Интернет Еxплорер, Аппле-ов Сафари[6], Опера[7] и Гоогле Цхроме[8] касније додали подршку.

Назив поља заглавља је DNT и тренутно прихвата три вредности: 1 уколико корисник не жели да буде праћен (одјава - опт оут), 0 у случају да прихвата да буде праћен (пријава - опт ин), или ништа (без слања заглавља) уколико корисник није одредио да ли жели да буде праћен. Подразумевано понашање захтевано стандардом је да се заглавље не шаље, све док корисник не одлучи да укључи ову опцију у свом прегледачу.

Историја уреди

2007. године, неколико група за заступање потрошача је питало америчку Савезну трговинску комисију (ФТЦ) да направи "До Нот Трацк" листу за рекламирање на мрежи. Предлог је био да оглашивачи доставе своје податке ФТЦ, која би саставила "машински читљиву" листу имена домена коришћених од стране тих компанија да поставе колачиће или на други начин прате потрошаче.[9]

У јулу 2009. године, истраживачи Кристофер Согојан (Цхристопхер Согхоиан) и Сид Стем (Сид Стамм) су направили прототип додатка за Фајерфокс веб прегледач, који је имао подршку за ДНТ заглавље. Стем је тада био инжењер за приватност у Мозили, док је Согојан убрзо након тога почео радити у ФТЦ.[10] Годину дана касније, током говора о приватности америчког Сената, вођа ФТЦ Џон Лајбовиц је рекао Комитету за продају да комисија истражује идеју о предлогу "до-нот-трацк" листе.[11]

У децембру 2010. године, ФТЦ је издала извештај о приватности који је захтевао "до нот трацк" систем који би омогућио људима да избегну праћење својих активности на мрежи.[12] Недељу дана касније, Мајкрософт је најавио да ће њихов следећи прегледач имати подршку за "листе заштите од праћења" (Трацкинг Протецтион Лист), која спречава праћење потрошача коришћењем црних листи набављених од трећих страна.[13] У јануару 2011. године Мозила најављује за свој прегледач Фајерфокс да ће ускоро нудити "До Нот Трацк" решење, помоћу заглавља прегледача. Ова опција постоји од верзије 4.0 овог прегледача.[5] Мајкрософтов Интернет Еxплорер[14], Аппле-ов Сафари[6], Опера[7] и Гоогле Цхроме[15] су сви касније додали подршку за овај приступ.

Спор око подразумеваног понашања Интернет Еxплорер-а 10 уреди

"До Нот Трацк" опција је подразумевано укључена за "брзе" инсталације прегледача Интернет Еxплорер 10 на оперативном систему Wиндоwс 8.[16] Мајкрософт је добио критике за своју одлуку да подразумевано укључи "До Нот Трацк"[17] од стране маркетиншких компанија, које тврде да коришћење "До Нот Трацк" заглавља треба да буде избор корисника и не сме да буде аутоматски укључено. Оне такође тврде да ова одлука крши уговор Савеза о дигиталном рекламирању са америчком владом за поштовање "До Нот Трацк" система, јер је коалиција одредила да се тај систем поштује само уколико не би био подразумевано укључен од стране веб прегледача.[18] Портпарол Мајкрософта је међутим бранио ову одлуку, наводећи да би корисници више волели прегледач који аутоматски поштује њихову приватност.[19]

Рад уреди

Када веб прегледач затражи садржај или пошаље податке путем ХТТП протокола, то може садржати додатне информације у једној или више ставки званих "заглавља". До нот трацк додаје заглавље (DNT: 1) које означава да корисник не жели да буде праћен.[20] Извршавање ове смернице против праћења се може испунити само на страни ХТТП сервера, тако да се она примењује уз помоћ "система поштења". У том смислу, "до нот трацк" је сличан стандарду искључења робота (роботс.тxт), који ХТТП серверима обезбеђује механизам комуникације са клијентским програмима за аутоматско претраживање Веба у виду да ли имају дозволу за приступ серверу, али се потпуно ослања на поштење од стране клијента.

Ефикасност уреди

"До Нот Трацк" систем је потпуно добровољан – не постоје легални или технолошки захтеви за његову употребу. Као таквог, веб сајтови и оглашивачи могу или да поштују "До Нот Трацк" захтев или да га потпуно игноришу.[21] Савез о дигиталном рекламирању не захтева од компанија да поштују ДНТ захтеве.[22]

Референце уреди

  1. ^ Согхоиан, Цхристопхер. „Тхе Хисторy оф тхе До Нот Трацк Хеадер”. Слигхт Параноиа. Приступљено 22. 2. 2012. 
  2. ^ До Нот Трацк - Универсал Wеб Трацкинг Опт Оут
  3. ^ „Трацкинг Протецтион Wоркинг Гроуп”. W3Ц. Приступљено 22. 2. 2012. 
  4. ^ ИЕБлог (7. 12. 2010). „ИЕ9 анд Привацy: Интродуцинг Трацкинг Протецтион”. 
  5. ^ а б Ангwин, Јулиа (21. 1. 2011). „Wеб Тоол Он Фирефоx То Детер Трацкинг”. Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 22. 2. 2012. 
  6. ^ а б Ницк Wингфиелд (14. 4. 2011). „Аппле Аддс До-Нот-Трацк Тоол то Неw Броwсер”. Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 14. 4. 2011. 
  7. ^ а б Опера Десктоп Теам (11. 2. 2012). „Цоре упдате wитх До Нот Трацк, анд маил анд тхеме фиxес”. Опера.цом. Архивирано из оригинала 16. 2. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2012. 
  8. ^ „Лонгер баттерy лифе анд еасиер wебсите пермиссионс”. Гоогле. 6. 11. 2012. Приступљено 6. 11. 2012. 
  9. ^ „Тхе Хисторy оф тхе До Нот Трацк Хеадер” (ПДФ). Центер фор Демоцрацy анд Тецхнологy. 31. 10. 2007. Приступљено 22. 2. 2012. 
  10. ^ Зеттер, Ким (17. 8. 2009). „Оутспокен Привацy Адвоцате Јоинс ФТЦ”. Wиред Неwс. Приступљено 20. 11. 2009. 
  11. ^ Цорбин, Кеннетх (28. 7. 2010). „ФТЦ Муллс Броwсер-Басед Блоцк фор Онлине Адс”. Интернет Неwс. Приступљено 20. 11. 2009. 
  12. ^ Ангwин, Јулиа (2. 12. 2010). „ФТЦ Бацкс До-Нот-Трацк Сyстем фор Wеб”. Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 22. 2. 2012. 
  13. ^ Ангwин, Јулиа (7. 12. 2010). „Мицрософт то Адд 'Трацкинг Протецтион' то Wеб Броwсер”. Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 22. 2. 2012. 
  14. ^ Ангwин, Јулиа (15. 3. 2011). „Мицрософт Аддс До-Нот-Трацк Тоол то Броwсер”. Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 22. 2. 2012. 
  15. ^ „Лонгер баттерy лифе анд еасиер wебсите пермиссионс”. 6. 11. 2012. Приступљено 7. 11. 2012. 
  16. ^ „Интернет Еxплорер 10 Релеасед фор Wиндоwс 7”. 13. 11. 2012. Приступљено 22. 12. 2012. 
  17. ^ Лyнцх, Брендон (7. 8. 2012). " „До Нот Трацк ин тхе Wиндоwс 8 Сетуп Еxпериенце”. Мицрсофт он тхе иссуес блог. [мртва веза]
  18. ^ „Мицрософт тицкс офф адвертисерс wитх ИЕ10 'До Нот Трацк' полицy”. ЦНЕТ. Приступљено 8. 9. 2012. 
  19. ^ „Мицрософт'с "До Нот Трацк" Мове Ангерс Адвертисинг Индустрy”. Дигитс. Тхе Wалл Стреет Јоурнал. Приступљено 8. 9. 2012. 
  20. ^ „До Нот Трацк- Универсал Wеб Трацкинг Опт-Оут”. Приступљено 11. 4. 2011. 
  21. ^ „Хере'с Тхе Гапинг Флаw ин Мицрософт'с 'До Нот Трацк' Сyстем Фор ИЕ10”. Бусинесс Инсидер. Приступљено 8. 9. 2012. 
  22. ^ „Дигитал Адвертисинг Аллианце Гивес Гуиданце то Маркетерс фор Мицрософт ИЕ10 'ДО НОТ ТРАЦК' Дефаулт Сеттинг”. Архивирано из оригинала 25. 07. 2019. г. Приступљено 10. 10. 2012. 

Спољашње везе уреди