Дрнишке цркве

Дрнишке цркве у граду Дрнишу у Хрватској, у Шибенско-книнској жупанији, који је према резултатима пописа из 2011. имао 7.498 становника (у самом насељу је живело 3.144 становника), чине две хришћанске конфесије католочка и православна — са четири католичке (Свети Анте, Свети Роко, Госпа од Ружарија и Свети Иван Крститељ) и две православне цркве (Успенија Богородице и Аранђел Михаило).

Историја

Постојање и развој Хрватске започео је у средњем веку већ средином 9. века. У том раздобљу заживео је, обликовао се и наставио да се развија први хрватски културни пејзаж сачињен од наслеђа античке цивилизације, традиција аутохтоног романског становништва и културолошких елемената и друштвених садржаја које су новопридошли Словени донели из прапостојбине на Балканско полуострво. То је раздобље уједињења племена и родова у један ентитет, што је резултовало стварањем друштвених елита и оснивањем јаке државне организације која је са временом израстала у хијерархију на челу са кнезом.^[1]

Основа Хрватске у 9. веку била је у непосредном залеђу јадранске обале, између поречја Цетине, Крке и Зрмање, односно подручја које је обухватало простор омеђен источном обалом Јадрана с једне стране и Панонском низијом са друге стране: простор западне Херцеговине, западне и средишње Босне, преко Лике, Гацке и Крбаве, до приморских крајева – Винодола и Лабина. Тек на измаку раног средњег века (крај 11. и почетак 12. века) под власт хрватског владара долазе и градови византијске Далмације, за разлику од континенталног дела данашње Хрватске (Славонија) који је хрватским именом обухваћен тек у развијеном средњем веку.

У 9. веку на описаном раносредњевековном простору Хрватске стварају се урбане језгре као средишта трговине и црквене или државне власти. Нин, Биоград, Скрадин, Карин, Книн, Ливно и Шибеник неки су од градова хрватског политичког простора постају кључне тачке поморских и копнених комуникација, али и ширења хришћанства, међу до тада паганским словенским племенима.^[2]

Предроманика, стилски период који је означио 9. и 10. век, оставила је мноштво споменика, који укључују сакралне грађевине и скулптуру, односно црквени намештај и декоративне архитектонске елементе који су красили њихову унутрашњост. Као последице, не само покрштавања и јаког франачког утицја, него и политичко-привредну стабилности како у самој Кнежевини Хрватској тако и у њеом односу с византским градовима, у предроманијском периоду постављени су темељи хрватске културе и уметности, укључујући и бројне црквене и друге грађевине.

Неколико векова касније на подручју Далмације, почели су да ничу и најстарији храмови Српске православне цркве. По разним изворима храмови Српске православне цркве у Далмацији датирају, по једнима: из времена првих сеоба Срба и других народа у те крајеве, док по другима, односно тврђењу епископа Милаша у Сплиту је од раније, све до 1185. године постојала православна црква Успенија Богоматере.

Кроз читав петнаести век, прачен миграцијама становника, ниче први талас храмова Српске православне цркве у Далцији, нашта упућују и прве веће насеобине српског народа у овом делу Балканског полуострва.

Почетком седамнаестог века освећене су многе православне цркве у околини Книна и Дрниша, међу којиме је била и црква Успенија Богородице у Дрнишу, освећена 1618. године.

У деветнаестом веку, освећена су бројне правослевне цркве, међу којима је 1852. године освећана, у Дрнишу на православном гробљу, црква Св. Архангела Михаила.

У време Другог светског рата и рата на простору бивше Југославије вођеног 90-тих година 20 века, дрнишке цркве су, нетолико због ратних дејстава, већ због међунационалних сукоба претпеле бројна оштећења све до потуног рушења.

Списак дрнишких цркава

Назив цркве	Конфесија	Година изградње	Опис
Успења Пресвете Богородице	православна	1618.	Ова српска православна црква, као стара, мања црква, постојала је са сигурношћу од 1618. године, а можда и раније. На њеном темељу је 1905. године подигнута данашња велика црква. Налази се у самом центру града Дрниша. Јуна 1941. године је демолирана и запаљена од стране усташа, али су Италијани на време угасили пожар и спасли је од веће девастације.^[3]
Арханђела Михајла	православна	1852.	Ова српска православна гробљанска црква налази се на излазу из Дрниша према Сплиту.
Светог Анте Падованског	католичка	1693.	Ова црквена грађевина саграђена средином 16. века као џамија Халил хоџе. Висовачки фрањевци су је претворили у цркву крајем 17. века, задржавши њен изворни облик. Од године 1693. године у њој су се почели одржавати жупни обреди. Југозападно од цркве саграђен је звоник (1790 – 1792). Првотно је била посвећена Госпи од Рожарија, а нешто касније Светом Анти. Црква има куполу на тромпама, док је средишњи простор џамије продужен према истоку и западу. Задња грађевинска интервенција на црквеном броду овбављена је 1857. године. У време Првог светског рата са крова куполе цркве уклоњене су бакрене покровне плоче за војне потребе, па је од тада црква остала прекривена само каменим плочама. Године 1951. купола црлве се потпуно урушила, а због недостатка новца тада није обновљена. Тај је простор који привремено прекривен двострешним кровом. Да би 1988. године на цркви билас извршена реконструкција џамијске куполе у изворном облику Током ратних дјејстава 90-тих година 20. века црква је претрпела одређена оштећења, па је по окончању рата у целости конзервирана и обновљена.
Свети Роко	католичка	1731.	Ова црква је друга подручна црква у Дрнишу. Саграђена је 1731. године у години велике епидемије куге, као једноставна централнобродна грађевина са пространом квадратичном апсидом и бочним полулучним прозорима и каменом преслицом над главним улазом. Иако је црква грађена у време барока, на њој налазимо, само по неки ситнији детаљ. Црква је накнадно продужена, и у њој су подигнута три олтара. Први се пут помиње у канонским походима шибенских бискупа 1734. године само три године након њене градње. Током рата на простору бивше Југославије, вођеног 90-тих година 20. века црква је опљачкана и девастирана, а са преслице су јој украдена звона. Обновљена је само мањим делом, како би се могла користити за богослужје.
Госпа од Ружарија	католичка	1886.	Ова Жупна црква која се налази у самом центру Дрниша, грађена је од 1871 – 1886. године. Нацртом је било предвиђено да се испред цркве подигне звоник у облику торња, али то, никада није извршено. Камена темељац који је постављен је 21. мај 1871. године, освештао је тадашњи шибенски бискуп и дрнишки жупник фра Стјепан Златовић. Црква је изграђена у неороманичком стилу, који је у то време био веома заступљен у Хрватској, као централна тробродна грађевина, једноставних архитектонских декорација. Након што је црква 1892. године добила и певачки хор у њој су биле постављене оргуље набављене 1897. године.
Свети Иван Крститељ	католичка	1869.	Црква Св. Ивана Крститеља са градским гробљем у Бадњу наводно је постојала још у средњем веку, а према неким подацима из 1681. папа Иноцент XI. поделио је верницима на благдан Св. Ивана Главосјека, опросте уз обичне услове. Године 1715. Турци су након упада у Петрово поље опустошили цркву. Црква, која је имала три олтара два пута је онбовљена у 18. веку ( 1730 и 1780). Црква је имала три олтара. Од старе цркве неки су фрагменти узидани у зид нове цркве.^[4] У 19.веку (1868 – 1869) саграђена је нова црква по нацрту инжињера Тесте. Подигнута је на темељим старије цркве, из античког, касноантичкога и средњовјековног и готичког раздобља, оставштином Павла Пленковића, богатог дрнишког великопоседника. Након изградње црква је свечано освећена 1871. године.

Цркве у административним границама Града Дрниша

У административним границама Града Дрниша налазе се и следеће цркве:

Православне

Св. Петар у Биочићу,
Св. Петка у Кањанима
Св. Ђурађ у Кричкама
Св. Ђурађ у Велушићу
Св. Јован у Житнићу
Св. Јован у Миочићу
Св. Лука у Штикову


Римокатоличке

Св. Петар у Сиверићу
Св. Јуре у Житнићу
Св. Јосип Радник у Кадиној Главици
Св. Лука у Штикову
Краљица Мира Кричкама
Име Исусово у Дриновцима,
Св. Петра и Павла у Ширитовцима
Св. Фрањо Асишки у Пакову Селу
Св. Миховил у Покровнику
Св. Тројство у Седрамићу
Св. Фране у Трбоуњу
Св. Илија у Лишњаку

Гркокатоличке (унијатске)

Покров Пресвете Богородице у Кричкама

Извори

^ Н. Будак, Прва стољећа Хрватске, Хрватска свеучилишна наклада, 1994.
^ D. Јеловина, Старохрватске некрополе, Чакавски сабор, 1976.
^ „:: СПЦ - Епархија далматинска”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2019.
^ С. Гуњача и D. Јеловина: Старохрватска баштина. Загреб 1976,

Спољашње везе

„Дрнишке цркве”. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. - Град Дрниш

[1] Н. Будак, Прва стољећа Хрватске, Хрватска свеучилишна наклада, 1994.

[2] D. Јеловина, Старохрватске некрополе, Чакавски сабор, 1976.

[3] „:: СПЦ - Епархија далматинска”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2019.

[4] С. Гуњача и D. Јеловина: Старохрватска баштина. Загреб 1976,

[1]

[2]

[3]

[4]