Други начин је југословенска и хрватска рок група, основана 1974. године.[1] Име преузимају из пјесме Федерика Гарсиа Лорке, На други начин. У Јуну 1975. године, објављују свој први студијски албум Други начин.

Други начин
Други начин 2009. године у Славонском Броду.
Музички рад
Активни период1974—1990
/ 1992—данас
Оснивање1974 (Загреб, Социјалистичка Федеративна Република Југославија)
Жанрпрогресивни рок, хард рок
Издавачка кућаЈуготон, ПГП РТБ
Сузy, Цроатиа Рецордс, Хит-Рецордс
Чланови
Садашњи члановиБранко Пожгајец
Божо Илић
Ернест Винковић
Марио Домазет
Младен Паленкаш
Бивши члановиХалил Мекић (гитара)
Жељко Микулчић (Бас гитара)
Исмет Куртовић (вокал, гитара, флаута, складатељ)
Борис Турина (бубњеви, текст)
Бранко Богуновић (гитара)
Никола Гечевић Коце (гитара)
Роберт Кркач (гитара)
Мирослав Буданко (бубњеви)
Данијел Величан (гитара)
Давор Сенчар (гитара)
Дражен Ковач (бубњеви)
Бранко Бардун (клавијатуре)
Остало
Веб-сајтСлужбене странице

Крајем 1976, Бранко Пожгајец одлази на одслужење војног рока, а из групе одлазе и Исмет Куртовић и Халил Мекић, да би краткотрајно основали групу Непочин и с њим снимили албум, Свијет по коме газим, (1978). Повратком Пожгајеца из ЈНА, Други начин се наново окупља 1978. године. Објављују два сингла 1978. и 1979. године, те други студијски албум 1982. године. Током осамдесетих група често мијења чланове бенда али и интезивно наступа.[1]

Крајем 1980-их краткотрајно престају с радом. Године 1992. Бранко Пожгајец поново окупља Други начин и објављује албум са својим старим хитовима, које је снимио током седамдесетих и осамдесетих година.

Формирање бенда

уреди

Бранко Пожгајец (вокал, клавијатуре и флаута), Халил Мекић (гитара) Полдругац Вјекослав Wоссх (бас гитара), почетком 1970-их свирају у бенду Нови акорди. Са њима је у то вријеме свирао и бубњар Адонис Докузовић. Након одласка Халила Мекића на одслужење војног рока, у бенд долази Исмет Куртовић Ићо, који осим што свира гитару, још пјева и свира флауту, а остаје у бенду и након повратка Мекића из ЈНА. 1973. године Нови акорди објављују свој други сингл са композицијама Опет... и Одлазак (музика и аранжмани: Бранко Пожгајец, Полдругац Вјекослав текстови Лидија Матјачић). У Децембру 1972. године бубњар Адонис Докузовић их напушта, и касније прелази у Дивље јагоде, а на његово мјесто долази Мирослав Буданко-Ајзић.

У јесен 1973 групу напустају Позгајец, Куртовић и Мекић и оснивају групу Други начин са цлановима Позгајец - Куртовић-Мекић -Турина и Микулцић. Име преузимају (на приједлог Бранка Пожгајца) из пјесме Федерица Гарцíа Лорце, На други начин. Одабир логотипа групе (око са двије зјенице) и оригинална слова за име. то све умјетнички уобличује стрип-аутор Игор Кордеј.[1]

Пишу нове складбе и презентирају их по концертима у Словенији али и у загребачким клубовима, највише у клубу Биг Бен.

Први албум: "Други начин"

уреди

Током Децембра 1974. и Јануара 1975. године, одлазе у љубљански студио Академик и снимају материјал за свој први албум.[2] Током потраге за издавачкем настају проблеми јер их Југотон одбија, а уговор с издавачем Сузy раскидају ради несугласица око дизајна омота албума. Прихвата их ПГП РТБ (мада и они више случајно него што су вјеровали у понуђени материјал)[3] јер се тадашњем уреднику свидио модерни дизајн албума те потписују уговор без преслушаног материјала. Албум одмах по изласку привлачи обожаватеље и временом је био неколико пута наново објављиван. Дио текстова, повезне стихове на омотници плоче као и коментар теме албума, написао је Борис Турина Турко, који рецитативом почиње једну од већих успјешница с албума Стари град. На албуму се у улози текстописаца појављују Лидија Матјачић (Опет), Давор Алачевић (Царство самоће) и Гојко Бјелац (Лиле су кише и Стари град). Музику и аранжмане на албуму раде Бранко Пожгајец, Халил Мекић и Исмет Куртовић Ићо, који на материјалу пјевају и свирају флауте. У то вријеме флауту у рок музици прославио је британски рок бенд Јетхро Тулл, а Други начин је имао двије, а њихова ефектност види се у композицијама: Лиле су кише, Жути лист и Стари град.[1]

1976. године, Бранко Пожгајец одлази на одслужење војног рока, а двојац Исмет Куртовић Ићо и Халил Мекић, користе то вријеме за оснивање музичке групе Непочин (назив узимају из пјесме "Непочин поље", коју је написао српски пјесник Васко Попа), с којим објављују један студијски албум Свијет по коме газим (1978). Поред Куртовића и Мекића, тај бенд су још чинили басист Божо Илић Дуги, клавијатурист Дамир Шебетић и бубњар Бранко Кнежевић Кнежа (касније члан бенда Аеродром и Севдах Схуттле Банд).

Након повратка Пожгајеца из ЈНА, Други начин наставља с радом, у групу долазе нови гитаристи Бранко Богуновић и Никола Гечевић Коце (бивши члан бенда Стаклено звоно). Редовно снимају и свирају по простору бивше Југославије, а 1978. објављују сингл с композицијама Прође овај дан и Задњи пут. Након тога, Други начин поново доживљава промјене. Године 1979. музичка група напушта Борис Турина Турко (посвећује се спорту) и Бранко Богуновић, који оснива џез-рок група Обећање прољећа. На њихова мјеста долазе Мирослав Буданко-Ајзић (бубњеви) и Роберт Кркач (гитара). Исте године група објављује још један сингл са пјесмама Балада о осмјеху и Обећај ми прољеће. Након исцрпљујуће љетне турнеје са којом су обишли цијелу јадранску обалу, Пожгајец на кратко вријеме распушта група. Кркач на позив Јуре Стублића прелази у музичку групу Филм, како би замијенио њиховог гитаристу Младена Јуричића који је отишао на одслужење војнога рока. Године 1980. године Бранко Пожгајец окупља Други начин доводећи у бенд наново Исмета Куртовића Ићу и Халила Мекића, а са њима поново долази и басиста Божо Илић Дуги.

Други албум: "Поновно на путу"

уреди

Уз Мирослава Буданка-Ајзића на бубњевима, бенд интензивно наступа и припрема пјесме за други студијски албум. Не слажући се с дијелом материјала, Мекић одлази из групе, а почетком 1982. године на његово мјесто долази млади гитариста Данијел Величан, који са Другим начином снима други студијски албум Поновно на путу (Сузy). Већину текстова за овај албум написао је Фикрет Куртовић Фифи, брат Исмета Куртовића. Албум није попратио већи успјех, али се издвојила пјесма Пиши ми. Други начин редовно наступа на турнејама и одржавају до 150 концерата, свирајући притом и страну музику. Други начин је у том периоду умео да одржи и до 4 концерта у 3 града за 26 часова[1].

Будући да им музички стилови крајем 1970-их и почетком 1980-их нису ишли на руку, гдје је већ доминирао нови вал, полако су губили популарност и почели се повлачити с сцене, да би се на крају појављивали у јавности само на пригодним концертима. Један од тих концерата у то вријеме догодио се у Зеници, гдје је око 8000 њихових обожаватеља стрепило да ће концерт бити отказан због кише. Други начин излази на сцену и почиње концерт нумером "Лиле су кише", што је изазвало ерупцију публике и концерт је одржан до краја.[4] Према крају декаде 1980-их група успорава темпо те наступа врло ријетко, да би 1990. године престао с радом.[1]

Након дуже паузе Бранко Пожгајец 1992. године уз помоћ колеге Боже Илића Дугог (бас гитара), Давора Сенчара (гитара), Дражена Ковача (бубњеви) и Мариа Мауера (клавијатуре), наново снима старе композиције уз двије нове (Јер постоји она и А 'Ла Вилд). Материјал излази на касети, CD-у али и на винилу као ЛП у ограниченој серији (500 примјерака). Након те плоче дискографска кућа Цроатиа Рецордс заувијек обуставља производњу винилиних грамофонских плоча. Албум је објављен под именом Други начин. На материјалу су радили, Божо Илић Дуги, једини из старе поставе групе, Давор Сенчар (Легија), Дражен Ковач (Регата) и клавијатуриста Марио Мауер.

Други начин 1998. године наступа на неумском фестивалу са својом композицијом "Сеоска дјевојка", те често одржава концерте по Њемачкој, Аустрији и Швајцарској.[1]

Новије доба

уреди
 
Бенд током наступа, 2009.

Бенд Други начин још једном се окупља у Мају 2000. године и наступа у загребачком Дому спортова, као предгрупа свом узору, познатој групи Јетхро Тулл.

Године 2008. године бенд се поновно активира у постави: Бранко Пожгајец, Божо Илић Дуги, Ернест Винковић, клавијатурист Дамир Вук, гитарист Марио Домазет и бубњар Младен Паленкаш, те почиње наступати.

Наступе интензивира у 2009. години у којој обиљежава 35 година од свог оснивања и снимају за наредни албум.

У Децембру 2018. наступали су у земунском клубу ФЕСТ.[5]

Музичари који су свирали у Другом начину

уреди

Кроз протеклих 35 година кроз бенд су прошли бројни музичари (хронолошки попис):

  • Бранко Пожгајец - вокал, клавијатуре, гласовир, оргуље, флаута, композитор
  • Исмет Куртовић Ићо - вокал, гитара, акустична гитара, флаута, композитор
  • Халил Мекић - гитара, вокал, композитор
  • Жељко Микулчић - бас гитара, вокал
  • Борис Турина Турко - бубњеви, удараљке, вокал, текстописац
  • Бранко Богуновић - гитара
  • Никола Гечевић Коце - гитара, вокал
  • Мирослав Буданко-Ајзић - бубњеви, удараљке
  • Роберт Кркач - гитара
  • Божо Илић Дуги - бас гитара
  • Данијел Величан - гитара
  • Давор Сенчар - гитара
  • Дамир Липошек Кекс - гитара
  • Дражен Ковач - бубњеви
  • Ернест Винковић - гитара, вокал
  • Дарко Хајсек - клавијатуре
  • Марио Мауер - клавијатуре, вокал
  • Дамир Вук - клавијатуре, вокал
  • Бранко Бардун - клавијатуре
  • Марио Домазет - гитара
  • Младен Паленкаш - бубњеви

Дискографија

уреди

Синглови

уреди
  • Опет / Одлазак - (Југотон, 1973)
  • Дуги пут / Изгубљена жена - (ПГП РТБ, 1975)
  • Југославија / Црногорско коло - (ПГП РТБ, 1976)
  • Прође овај дан / Задњи пут - (Југотон, 1978)
  • Обећај ми прољеће / Балада о осмијеху - (Југотон, 1979)

Албуми

уреди

Фестивали

уреди

Етнофест Неум:

  • Сеоска дјевојка, '98


Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е Бранко Пожгајец - Активни члан састава, оснивач и законски носитељ права на име Други начин - Бранко Пожгајец особно у писму, 12. српња 2009. године.
  2. ^ Кораљко Пасарић, "МАЛА енциклопедија хрватске поп и роцк глазбе", Нема проблема, Ријека, 1994. године, ИСБН 963-6352-00-1
  3. ^ yуроцк.какофонија.цом Архивирано на сајту Wayback Machine (3. април 2009) - Други начин, YУ Роцк Мусиц
  4. ^ глас.ба - други начин, Музички портал и музичка поп роцк енциклопедија
  5. ^ нбгтеам. „ДРУГИ НАЧИН У ФЕСТУ - легендарни загребачки рок мајстори стижу у Земун!”. урбанбуг.нет. Архивирано из оригинала 18. 07. 2020. г. Приступљено 2020-07-18. 

Спољашње везе

уреди