Википедија

Душко Гојковић

Душко (Душан) Гојковић (Јајце, 14. октобар 1931 — Минхен, 5. април 2023) био је српски светски признати џез трубач, композитор и аранжер. Био је српски џез музичар који је ушао у многе стране енциклопедије (од новијих: посебна биографска јединица у популарном џез водичу Rough Guide), и постао „ходајућа енциклопедија џеза и имена из тог свијета”.[1]

Душко Гојковић
Лични подаци
Датум рођења(1931-10-14)14. октобар 1931.
Место рођењаЈајце, Краљевина Југославија
Датум смрти5. април 2023.(2023-04-05) (91 год.)
Место смртиМинхен, Немачка
Занимањемузичар, композитор, аранжер
Музички рад
Жанрџез музика
Инструменттруба
Остало
Веб-сајтhttp://www.duskogojkovic.com/

Живот и каријера уреди

Рођен је у Јајцу, у Краљевини Југославији, данас у Босни и Херцеговини, 14. октобра 1931. године, од оца Вуксана и мајке Кристине, као једно од њихове четворо деце. Након ратног и поратног периода живота, једним делом и у логору, доживео је породићну трагедију. Изгубио је оца који је стрељан као припадник четничког покрета, и практично, брата који је доживотно избегао у Аустралију. Оставши без породице он се 1946. године обрео у Београду, као гимназијалац и ученик у Музичкој школи „Станковић” у Београду, под непрестаном контролом ондашњих комунистичких власти због свирања забрањиваног џеза на јавним местима.

„На пријемном испиту у Музичкој школи Станковић отпевао сам неку руску песму уз клавир и напоменуо им да желим да учим да свирам трубу јер имам тај инструмент кући и да у школском оркестру свирам џез. Директор школе је сумњичаво вртео главом због тог џеза, али су ме ипак примили и коначно сам почео да свирам трубу. Моје импровизације на труби ниједан комесар није могао да контролише. Џез је слобода.“

Музику је студирао на Музичкој академији у Београду од 1948. до 1953. године. Још као студент са 18 година свирао је трубу у многим џез и диксиленд бендовима и са великим оркестром Радио Београда. После пет година проведених у Југославији, прерастао је ниво балканског музицирања и одлучио да настави своју каријеру у Западној Немачкој. Године 1956. снимио је свој први ЛП као члан групе Frank All Stars. Следеће четири године провео је као први трубач и члан Курт Еделхагеновог оркестра. Током година свирао је са значајним џезерима као што су Чет Бејкер, Стен Гец и Оскар Петифорд.

Први пут се обрео у Америци са Европским омладинским оркестром 1958. у Њупорту на џез фестивалу на Источној обали, и својим стилом музицирања привукао велику пажњу са обе стране океана.

Године 1961. понуђена му је стипендија за студије у области компоновања и аранжирања у Берклију, у врсти музике за коју тешко да су тада другде у свету постојале неке школе.

„Требала му је препорука и – добио ју је. Од Стена Геца, Арта Фармера и Оскара Петифорда, који су је написали и потписали на масном јеловнику неког кафића у Франкфурту у коме су доручковали.”[2]

Прихватио је понуду и завршио студије.

 
Као признати српски и светски џез музичар, Гојковић је добио почасно место у Нишвил џез музеју у Нишу, коме је поклонио свечану одору коју је носио на додели доктората

Након студија у Берклију позвао га је канадски вођа бенда Мејнард Фергусон да се придружи његовом бенду. Гојковић је наступао као друга труба у овом саставу све до паузе бенда 1964. Његов рад са Фергусоном омогућио је Гојковићу репутацију одличног и великог музичара и изванредног солисте.

Вратио се у Европу, и формирао свој секстет 1966. године, са којим је снимио свој први албум Swinging Macedonia, у продукцији Eckart Rahn, са музиком коју је он изворно компоновао инспирисан музиком Балкана. Албум се генерално сматра каменом темељцем балканског џеза.

У наредним годинама пратио је и свирао са музичарима: Мајлс Дејвис, Дизи Гилеспи, Оскар Петифорд, Џери Малиган, Сони Ролинс, Дјук Џордан, Слајд Хамптон итд.

Године 1966. наставио је своју каријеру у биг бенду Kenny Clarke-Francy Boland.

Године 1968. настанио се у Минхену и формирао свој велики бенд са уметницима као што је Ролф Ериксон, који је трајао све до 1976.

Године 1986. основао је још један оркестар, са којим је радио до краја каријере. Његов очекивани повратак џез сцени дошао је са албумом Soul Connection из 1994. године, са којим је освојио бројна признања.

Године 1996. снимио је албум Soul Collection, али овај пут са својим великим бендом. Још један сјајан албум објавио је 1997. године - Balkan Blue, двоструки CD: први је квинтет са италијанским саксофонистом Ђанијем Басом, а други са оркестром Северно-немачког радија (НДР) уз џез ритам и Гојковића као солисту. Његов следећи албум био је In My Dreams (2001), снимљен са сопственим квартетом.

Гојковић је 2003. године отворио ново поглавље у каријери својим албумом Samba do Mar, у којем први пут компонује инспирисан бразилском музиком.

Током 2004. године наступао је на 200-годишњицу модерне српске државности, са београдским интернационалнимм All Star Big Band-ом, са којим је снимио CD Handful of Soul.

Његов албум Samba Tzigane изашао је 2006. године, са којим је Гојковић прославио свој 75. рођендан на великом концерту у Београду.

Дискографија[3] уреди

Као вођа уреди

  • 1966: Swinging Macedonia
  • 1970: As Simple as It Is (MPS)
  • 1971: After Hours (Enja)
  • 1971: It's About Blues Time
  • 1971: Ten to Two Blues
  • 1974: Slavic Mood
  • 1975: East of Montenegro
  • 1977: Wunderhorn
  • 1979: Trumpets & Rhythm Unit
  • 1983: Blues in the Gutter
  • 1983: A Day in Holland (Nilva)
  • 1983: Adio-Easy Listening Music (ПГП РТБ)
  • 1983: Snap Shot
  • 1987: Celebration (DIW)
  • 1992: Balkan Blue
  • 1994: Soul Connection (Enja)
  • 1995: Bebop City (Enja)
  • 1996: Balkan Connection (Enja)
  • 1999: European Dream (King)
  • 1999: Golden Earringс (King)
  • 2001: Portrait
  • 2001: In My Dreams (Enja)
  • 2002: 5 Horns and Rhythm (Enja)
  • 2003: Samba Do Mar
  • 2004: One for Klook (Sound Hills)
  • 2005: A Handful o' Soul (Ења)
  • 2006: Slavic Mood (Sony)
  • 2006: Samba Tzigane (Enja)
  • 2010: Summit Octet: 5ive Horns & Rhythm
  • 2011: Tight But Loose
  • 2013: The Brandenburg Concert
  • 2014: Latin Haze

Као sideman уреди

Са Kenny Clarke/Francy Boland Big Band

  • Swing, Waltz, Swing (Philips, 1966)
  • Faces (MPS, 1968)
  • Latin Kaleidoscope (MPS, 1968)
  • Fellini 712 (MPS, 1969)
  • All Blues (MPS, 1969)
  • More Smiles (MPS, 1969)
  • Off Limits (Polydor, 1970)
  • November Girl (Black Lion, 1975)

Са Ekrem & Gypsy Groovz

  • Rivers of Happiness (Enja, 2005)

Са Emergency

  • Emergency (CBS, 1971)

Са Maynard Ferguson

  • The New Sounds of Maynard Ferguson and His Orchestra (1964)

Са Woody Herman

  • Live in Antibes (1965)
  • Woody's Winners (1965)
  • Jazz Hoot (1965)
  • Woody Live East and West (1965)
  • My Kind of Broadway (1965)

Са Душаном Прелевићем

  • У реду, победио сам (РТБ, 1991)

Са Alvin Queen

  • Ashanti (1981) (Nilva)

Са Sarajevo Big Band и Синан Алимановић

  • Највећи концерт у граду (2000)

Са YU All Stars 1977

  • 4 Lica Jazza (Југотон, 1978)

Извори уреди

  1. ^ Матић, Ђорђе. „Шта би рекао Дејвис Мајлс”. Време 13. 8. 2015. Архивирано из оригинала 08. 04. 2020. г. Приступљено 9. 8. 2018. 
  2. ^ Матијевић, Ивана. „Личности које су градиле америчко-српске мостове Душко Гојковић: Моје импровизације на труби ниједан комесар није могао да контролише”. Данас, 26. јануара 2018. Приступљено 9. 8. 2018. 
  3. ^ „Тхе Дуско Гоyковицх Дисцограпхy”. Архивирано из оригинала 13. 11. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2018. 

Литература уреди

  • Петер Типелт, Рајнхард Кехл. ЏЕЗ ЈЕ СЛОБОДА, Круг Цоммерце. ISBN 9788685323126.
  • „Јазз - Илустрирана енциклопедија” (превод са енглеског), додатак „Yу-Јазз” (написао Младен Мазур), Младост, Загреб, 1980, стр. 233

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Duško_Gojković&oldid=27397262”