Дужица
Дужица или шареница (лат. ирис) је мишићна опна између рожњаче и сочива, која одваја предњу од задње очне коморе. Кроз њу у око улазе светлосне зраци. Мишић дужице дјелуе рефлексно одређује величину зенице, па се она на јаком светлу сужава а на слабом шири. Дужица својим изгледом одређује боју очију. Боја дужице се добија генетским наслеђем, и одређена је количином пигмената. Када не би било пигмента око би било розе боје (албино). Постоје два пигмента меланин и липохром који директно учествују у боји ока. Меланин је браон боје и контролише га 15-ти хромозом, док липохром жуто-браон и контролише га 19-ти хромозом. У ређим случајевима може да се деси да једно око буде другачије боје, али то је јако редак случај. Дужица не мења боју са старањем ма колико се верује у то. Дешава се да посматрачи уоче промену боје очији, али то није реалност, јер боја очију зависи од осветљња, контраста и облачења човека.[1]
| Дужица | |
|---|---|
 | |
 Шематски дијаграм људског ока. (дужица означена у горњем десном углу) | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | ирис |
| МеСХ | Д007498 |
| ТА | А15.2.03.020 |
| ФМА | 58235 |
| Анатомска терминологија | |
Етимологија уреди
Реч „ирис“ (грч. Ιρις, лат. Ирис) изведена је од грчке речи за „дугу“, и њену богињу Ириду или Ирис (грч. Ιρις, лат. Ирис) богињу дуге и гласнику богова у Илијади,[2] због многих боја овог дела ока.[3]
Грађа уреди
Дужица се састоји од два слоја: предњег пигментног и фиброваскуларног познатог као строма, испод кога је слој пигмених епителних ћелија. Строма се повезује са кружним мишићем (сфинктером) зенице (сфинцтер пупиллае), који одговара за померање зенице у кружним покретима, а скуп мишића за ширење (дилатор пупиллае) помера дужиицу радијално, повлачећи је у наборима.[4]
Задња површина дужице је покривен јако пигментираним епителним слојем који је двоћелијске дебљине (пигментни епител ириса), док предња површина нема епитела. Та предња површина се пројектује као дилатор мишића. Високо пигментирани садржај блокира светло које пролази кроз дужицу ка мрежњачи, усмеравајући га на зеницу.[5]
Спољни руб дужице је корнеа, која је причвршћена на биоњачу и предњи део цилијарног тела. Ирис и цилијарно тело заједно су познати као предња увеа. Испред самог корена ириса је регија звана трабекулска (квржичаста) мрежа, кроз коју се очна водица стално црпи из ока, и тако регулише очни притисак. Поједине болести ириса често имају јак утицај на очни притисак и посредно на вид. Заједно са предњим цилијарним тијелом, дужица пружа споредни пут за отицање течности из ока.
Дужица је подељен на два главна региона:
- Зона зенице је унутрашњи регион чија ивица чини границу зенице.
- Цилијарна зона је остатак шаренице који се протеже до свог почетка на цилијарном телу.
Овратник је најдебљи део шаренице, који одваја део зенице од цилијарног дела. Овратник је остатак омотача ембрионалне зенице. Обично се дефинише као регион где се мишић сфинктера и мишић дилататор преклапају. Радијални гребени се протежу од периферије до зоне зенице, за снабдевање ириса крвним судовима. Корен шаренице је најтањи и најперифернији.[6]
Мишићне ћелије шаренице су глатки мишићи код сисара и водоземаца, али су пругасти мишићи код гмизаваца (укључујући птице). Многе рибе немају ни једно ни друго, и као резултат тога, њихове шаренице нису у стању да се шире и скупљају, тако да зеница увек остаје фиксне величине.[7]
.png)
Спреда уреди
Фуцхсове крипте су низ отвора који се налазе са обе стране оковратника који омогућавају да се строма и дубље ткиво шаренице купају у очној водици. Трабекуле колагена које окружују ивицу крипта могу се видети у плавим шареницама.
Средина између овратника и порекла шаренице: ови набори су резултат промена на површини шаренице док се она шири.
Крипте на бази шаренице су додатни отвори који се могу уочити близу најудаљенијег дела цилијарног дела шаренице.[6]
Позади уреди
Швалбеови радијални контракцијски набори су низ веома финих радијалних набора у зеничном делу шаренице који се протеже од руба зенице до крагне. Они се повезују са избоченим изгледом зенице.
Структурни набори Сцхвалбеа су радијални набори који се протежу од границе цилијарних и пупиларних зона који су много шири и шире размакнути, континуирани са "долинама" између цилијарних набора.
Неки од кружних контракцијских набора су фини низови гребена који се протежу близу руба зенице и варирају у дебљини пигментног епитела шаренице; други су у цилијарном делу шаренице.[6]
Микроанатомија уреди
Од предњег (предњег) до задњег (задњег), слојеви шаренице су:
- Предњи ограничавајући слој
- Строма шаренице
- Мишић сфинктера шаренице
- Мишић дилататор шаренице (миоепител)
- Предњи пигментни епител
- Задњи пигментни епител
Развој уреди
Строма и предњи гранични слој шаренице су изведени из нервног гребена, а иза строме ириса из неуроектодерма оптичке чашице развијају се мишићи сфинктер зенице и мишићи дилататора зенице, као и епител шаренице.
Боја очију уреди
Боја очију је полигенски фенотип одређен са два различита фактора: пигментацијом дужице ока[8][9] и зависношћу од фреквенције расејања светлости замућеном средином у строми дужице.[10] Боју људског ока одређују два фактора - пигментација ириса и начин на који шареница расипа светлост која пролази кроз њу. Гени диктирају колико ће меланина бити присутно у оку. Што је више меланина, то је тамније око. Међутим, може изгледати да се боја очију мења код одређених особа у зависности од количине присутног светла. Ово се дешава због двоструког слоја шаренице присутног у оку. Боја зависи и од тога који слој рефлектује светлост.
Како не постоје две особе на свету које имају потпуно исту боју очију, боја шаренице је специфична за сваку особу на свој начин, и зато прво што приметимо код особе управо је боја очију.
Болести дужице уреди
| Болест | Шифра МКБ10 и латински назив | Слика | Карактеристике |
|---|---|---|---|
| Запаљење дужице и зракастог тела | Х20 — Иридоцyцлитис (увеитис антериор) |  |
Запаљење дужице и зракастог тела или увеитис антериор (лат. иридоциклитис) је истовремени запаљењски процес предњег сегмента људског ока, локализован на дужици или ирису (лат. иритис) и зракастом телу (лат. цорпус цилиаре) (лат. цицлитис). Како су дужица и зракасто тело су делови средњег омоточа односно судовне опне ока у веома блиском анатомском односу, запаљенски процес обично у исто време захвата и дужицу и зракасто или цилијарно тело, што се још назива и увеитис антериор.[11][12] |
| Запаљење дужице | Х21 — Иритис |  |
Запаљенски процес који је захватио само дужицу. Дужица гради предњи део судовне опне и има облик округле плоче пречник 10 - 12 мм која у свом средишњем делу има отвор - зеницу (пупилла). Ова опна дели задњу од предње коморе, које међусобно комуницирају преко зенице.
Према изгледу запаљенског процеса иритиси се деле на дифузне и на циркумскриптне, односно нодуларне.
Код сваког запаљенског процеса дужице преовлађује ексудација. Према карактеру ексудације иритисе делимо на серозне, фибринизне, пурулентне (гнојне) и хемогаричне. Серозни облик иритиса има блажу клиничку слику док остали облици имају тежу. Клиничка слика зависи да ли се ради о акутном или хроничном облику. Код акутног иритиса симптоматологија је бурна. Присутни су сви надражајни симптоми: епифора ( сузење ока), фотофобија ( преосетљивост на светлост) и блефароспазам ( грч капка). Поред тога постоји дифузни бол и хиперемија, оштрина вида је смањена. Код субакутних облика постоје сви наведени симптоми али су они знатно мањег интензитета,а код хроничног облика симптоми су веома слабо изражени. |
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Еyе, хуман. Енцyцлопæдиа Британница фром Енцyцлопæдиа Британница Ултимате Референце Суите 2009
- ^ „Георг Аутенриетх, А Хомериц Дицтионарy, ἶρις”. www.персеус.туфтс.еду. Приступљено 2023-10-09.
- ^ „ирис - Qуицк сеарцх ресултс | Оxфорд Енглисх Дицтионарy”. www.оед.цом. Приступљено 2023-10-09.
- ^ Сенсорy Рецептион: Хуман Висион: Струцтуре анд фунцтион оф тхе Хуман Еyе" вол. 27, п. 175 Енцyцлопæдиа Британница, 1987
- ^ Халл Ј. Е., Гуyтон А. C. : Теxтбоок оф медицал пхyсиологy, 11тх едитион. Елсевиер Саундерс, Ст. Лоуис, Мо. 2006. ISBN 978-0-7216-0240-0.
- ^ а б в Голд, Даниел Х; Леwис, Рицхард; "Цлиницал Еyе Атлас," пп. 396–397
- ^ Ромер, Алфред Схерwоод; Парсонс, Тхомас С. (1977). Тхе Вертебрате Бодy. Пхиладелпхиа, ПА: Холт-Саундерс Интернатионал. п. 462. ИСБН 0-03-910284-X
- ^ „Меланин ин хуман иридес оф дифферент цолор анд аге оф донорс”. Пигмент Целл Рес. 18 (6): 454—64. 2005. ПМИД 16280011. дои:10.1111/ј.1600-0749.2005.00268.x.
- ^ „Цхарацтеризатион оф меланинс ин хуман иридес анд цултуред увеал меланоцyтес фром еyес оф дифферент цолорс”. Еxп. Еyе Рес. 67 (3): 293—9. 1998. ПМИД 9778410. дои:10.1006/еxер.1998.0518.
- ^ Фоx, Денис Ллеwеллyн (1979). Биоцхромy: Натурал Цолоратион оф Ливинг Тхингс. Университy оф Цалифорниа Пресс. ИСБН 978-0-520-03699-4.
- ^ Козомара Р., и сар. Клиничка офталмологија. Бања Лука: Глас Српски, 2000.
- ^ Леибоwитз Х. M. Тхе ред еyе. Н Енгл Ј Мед 2000; 343:345-51
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Дужица на Викимедијиној остави
- Boston University Histology Learning System: 08010loa (језик: енглески)