ЕРСТЕ Фондација

fondacija

ЕРСТЕ Фондација (нем. DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Privatstiftung, или ERSTE Stiftung) је фондација највеће аустријске штедионице. Настала је 2003. године, на темељима Прве аустријске штедионице (нем. Erste Oesterreichische Spar-Casse), која је основана 1819. године. Као фондација приватне аустријске штедионице, посвећена је општој добробити друштва. Поред тога, има и посебну улогу као највећи појединачни деоничар Ерсте Групе. ЕРСТЕ Фондација користи профит од својих деоница како би подржала развој друштва у централној и југоисточној Европи.

ЕРСТЕ Фондација


Лого организације


ТипАустријска приватна фондација
Година оснивања2003
СедиштеАустрија Беч, Аустрија
ПореклоПравни наследник Прве аустријске штедионице (Ерсте оестерреицхисцхе Спар-Цассе), основане 1819.
РегионЦентрална, источна и југоисточна Европа
Фокус пословањаДруштвени развој, култура, европске интеграције
Методологија радаФинансирање оперативног пословања и обезбеђивање беспровратне новчане помоћи (грантова)
ПриходНајвећи појединачни деоничар Ерсте Гроуп Банк АГ
Број запосленихпреко 30
Веб сајтwww.ерстестифтунг.орг

Мисија Фондације уреди

ERSTE Фондација је активна у централној и југоисточној Европи. Њена мисија је заснована на идеји штедионице из XIX века. Она подржава друштвено учешће и активизам цивилног друштва; тежи да удружи људе и пренесе сазнања о скорашњој историји региона који је претрпео драматичне промене од 1989. године. Као активна фондација, развија сопствене пројекте у оквиру три програма: Друштвени развој, Култура и Европа.

Програми уреди

Друштвени развој уреди

Фондација подржава развој праведнијих, снажнијих друштава, у којима се нико неће осећати занемареним. Из тог разлога је развила две комплементарне стратегије друштвеног учешћа: интеграцију појединаца и група које живе на маргинама друштва и трагање за начинима за остваривање друштвених промена. Активностима Фондације се стварају подједнаке могућности за људе који живе у тешким друштвеним условима и ситуацијама које захтевају неодложну помоћ, када се ради о образовању и друштвеном учешћу.

Култура уреди

Програм који се бави културом углавном је активан на међународним, регионалним пројектима, обухватајући истраживања која се фокусирају на визуелне уметности од 1960-их година до данас. Култура се сматра покретачком снагом демократског друштва, захваљујући својој способности да ствара везе између различитих језичких и географских регија. Рад са различитим уметничким стратегијама ствара поље за експериментисање на тему утопија и за предлоге изван граница остварљивости свакодневне политике, као и за истраживање могућности различитих уметничких приступа. Захваљујући томе, културни програм промовише независне пројекте и оне који се сврставају у сектор културе, пружајући им подршку у ресурсима и кроз прекограничне контакте који се одвијају преко државних институција, како би се зауставио такозвани одлив мозгова.

Европа уреди

Фондација промовише процес европске интеграције пружајући платформу за размену идеја, знања и иницијатива. Европљани се охрабрују да живе у складу са заједничким вредностима, да слободно размењују идеје, заједно раде и уче једни од других. Пројекти се углавном баве успостављањем живе културе дијалога. У окружењу у коме се инсистира на међусобним разликама, људима треба омогућити да искусе солидарност, повезаност и сарадњу. Пројекти антиципирају реалност уједињене Европе и преносе потенцијал заједнице, посебно у оним земљама у којима, у овом тренутку, још увек није омогућено спровођење програма ЕУ. У средишту пажње су рад са младим људима, програми за новинаре и дебате о будућности Европе.

Пројекти (примери) уреди

  • Академија централноевропских школа (aces) – прекогранична школска мрежа у 15 земаља централно-источне Европе, створена ради бољег разумевања европских вредности и смањења предрасуда међу младима.]] (aces) – прекогранична школска мрежа у 15 земаља централне и југоисточне Европе, створена ради бољег разумевања европских вредности и смањења предрасуда међу младима.
  • Балканске стипендије за новинарску изузетност – Стипендије за новинаре из девет балканских земаља, у сарадњи са Балканском истраживачком мрежом (BIRN) и Фондацијом Роберт Бош, додељују се у циљу јачања демократије и слободе говора кроз квалитетно новинарство у медијима.
  • Стипендије ERSTE Фондације за друштвено истраживање – десет источноевропских научника сваке године добија стипендију за детаљнија истраживања социолошких, демографских или друштвено-политичких тема у оквиру европског контекста.
  • Гендер Цхецк. Фемининост и маскулиност у уметности источне Европе – прва изложба која је била посвећена теми родних улога, понудивши репрезентативни преглед уметности источне Европе од 1960-их. Двадесет и пет кустоса из 24 земље је сарађивало на припреми изложбе у Музеју модерне уметности у Бечу, на којој је приказано преко 400 дела више од 200 уметника. Изложба је приказана и у Националној галерији Закета у Варшави.
  • Komenský Fond - назван по чешком ренесансном педагогу Јану Коменском, фонд је настао у сарадњи Каритас Аустрија и ERSTE Фондације, основан у девет земаља, у циљу подршке смањењу сиромаштва кроз образовање, посебно за децу у ромским заједницама.
  • PATERNS Lectures - овом серијом предавања се подржава развој нових универзитетских курсева у централној и југоисточној Европи, у области историје уметности, теорије културе и студија културе. Подржавају се међународне студијске посете предавача и подстиче се међународна академска размена кроз могућност организовања гостујућих предавања.
  • tranzit.org – независна транзитна мрежа која делује у Аустрији, Чешкој Републици, Мађарској и Словачкој Републици. Свака локална јединица Транзита има свој аутономни начин рада, сарађујући на неколико уметничких пројеката и организујући предавања, представе, дискусије, публикације, изложбе и истраживања. Током 2010. године, тим Транзита је био један од три тима кустоса за бијенале европске уметности Манифеста 8, који је одржан у шпанском граду Мурсији.

Социал банкинг и финансијска инклузија уреди

Будући да представља фондацију штедионице, ERSTE Фондација је посвећена идеји друштвене штедионице из XIX века. Стога, такозвани социал банкинг или банке за сиромашне и финансијска инклузија представљају кључне теме у оквиру програма под називом Друштвени развој. Најпознатији пројекти из ове области су:

  • Die Zweite Sparkasse (Друга штедионица) - банка за људе који себи не могу да добију рачун ни у једној другој банци
  • good.bee - организација Ерсте Групе и ERSTE Фондације за микрокредитирање и друштвено предузетништво
  • Турнеја друштвеног предузетништва 2010 - турнеја и радионице одржане по европским градовима, у циљу промовисања друштвеног предузетништва у источној Европи, чији је покретач Мухамед Јунус.

Награде уреди

Награда ЕРСТЕ Фондације за друштвену интеграцију уреди

Сваке друге године, почевши од 2007. године, Награда ЕРСТЕ Фондације за друштвену интеграцију се додељује за пројекте који успешно подстичу друштвену интеграцију људи у локалним заједницама. Током јавног конкурса, бира се 30 победника међу приближно 1000 пријављених пројеката из 12 земаља (конкурс из 2011. године) који добијају новчане награде у укупном износу од 610.000 евра. Поред тога, невладиним организацијама које добију јавно признање се пружа бесплатна ПР подршка за рад на пројектима, као и приступ међународној мрежи НВО. Церемоније доделе награде су до сада одржане у Љубљани (2007), Букурешту (2009) и Прагу (2011).

Награда за културу и теорију “Игор Забел” уреди

ERSTE Фондација је 2008. године установила Награду за културу и теорију ”Игор Забел”. На овај начин се подржава деловање историчара уметности и теоретичара у региону централне и источне Европе и представљају се сазнања о уметности и култури кроз подстицање сакупљања и размене знања у области културе између ‘истока’ и ‘запада’. Награда је названа по словеначком аутору, уметничком критичару и кустосу, Игору Забелу (1958–2005), вишем кустосу Модерне галерије из Љубљане, који је био заслужан за успостављање културних веза између источне и западне Европе.

Сарадња са другим фондацијама на међународним пројектима уреди

Историјат уреди

Корени Фондације сежу до XIX века. Прва аустријска штедионица “Erste österreichische Spar-Casse” је основана 1819. године.[1] Као резултат амандмана на аустријски Закон о штедионицама, “Erste österreichische Spar-Casse” је 1993. године подељена на оперативну банку (Erste Bank AG) и холдинг компанију (DIE ERSTE österreichische Spar-Casse Anteilsverwaltungssparkasse, скраћено: AVS). Ерсте Банка, која је спојена са GiroCredit Bank AG der Sparkassen, је изашла на берзу 1997. године и на тај начин је AVS постала највећи деоничар компаније која је од тада листирана на Бечкој берзи. AVS је 2003. године формално трансформисана у ДИЕ ЕРСТЕ öстерреицхисцхе Спар-Цассе Приватстифтунг, скраћено: ERSTE Stiftung (ERSTE Фондација), која је након две године започела са радом.

Први велики пројекат је укључио Zweite Wiener Vereins-Sparcasse, односно Zweite Sparkasse, која је основана 2006. године и мрежу Академије централноевропских школа (aces), која је основана исте године. У 2007. години је одржана прва додела Награде ERSTE Фондације за друштвену интеграцију у Љубљани и отварање првог конкурса за Балканске стипендије за новинарску изузетност. Награда за културу и теорију “Игор Забел” и оснивање организације good.bee су уследили 2008. године. У 2009. години телевизијске станице ОРФ и 3sat су прве емитовале документарну ТВ серију "Балкан Експрес (Повратак у Европу)", а Награда ERSTE Фондације за друштвену интеграцију је додељена други пут, на церемонији одржаној у Букурешту. Највећи досадашњи пројекат из области културе је представљала изложба (Gender Check), отворена у бечком музеју MUMOK, 2010. године. Исте године, Турнеја друштвеног предузетништва са Мухамедом Јунусом је обишла шест источноевропских земаља, са циљем да представи концепт друштвеног предзетништва као облик одрживе привредне активности, у Бечу, Братислави, Будимпешти, Прагу, Букурешту и Београду. Исте године, Награда за културу и теорију “Игор Забел” је додељена пољском историчару културе, Пјотру Пјотровском, у Барселони. У 2011. години, Награда ERSTE Фондације за друштвену интеграцију, у свом трећем циклусу, била је додељена у Прагу за 34 пројекта из 12 земаља.

Правни статус уреди

ERSTE Фондација је фондација приватне штедионице, као што је дефинисано аустријским Законом о штедионицама.

Одбори уреди

Органе Фондације чине Управни одбор, Надзорни одбор и Асоцијација. Асоцијација приватних штедионица, основана 1819. године, која има више од 100 чланова, бира чланове Надзорног одбора и именује председника одбора. Надзорни одбор именује чланове Управног одбора и контролише рад управе Фондације. Управни одбор руководи радом Фондације и одлучује о расподели средстава за финансирање пројеката, уз помоћ Саветодавног одбора који је састављен од међународних експерата.

Чланови Надзорног одбора уреди

    • Беттина Бреитенедер
    • Маxимилиан Хардегг
    • Барбара Пицхлер
    • Јоханна Рацхингер
    • Пхилипп Тхурн унд Таxис
    • Маркус Трауттмансдорфф
    • Курт Зангерле
    • Андреас Треицхл (председавајући)
    • Манфред Wиммер

Чланови Управног одбора уреди

  • Борис Марте (предсједавајући)
  • Wолфганг Сцхопф (заменик председавајући)
  • Ева Хöлтл
  • Мартин Wохлмутх

Запослени, буџет и пројекти уреди

ERSTE Фондација у 2012. години има приближно 35 запослених. Фондација је за финансирање пројеката одобрила средства у укупном износу од 40 милиона евра, у периоду од свог оснивања 2003. године до краја 2010. године.[2] Током овог периода, укупан број пројеката који је ERSTE Фондација спровела и/или подржала је 548, а од тога је 110 било пријављено на конкурсима. Приближно 80 одсто годишњег буџета ERSTE Фондације се улаже у пројекте који су започети у оквиру три програма: Друштвени развој, Култура и Европа. Преосталих 20 одсто средстава чине грантови одобрени непрофитним организацијама, за финансирање њихових пројеката.[3]

Чланство у кровним организацијама уреди

  • Пхилантхропy Еуропе Ассоциатион (Пхилеа)[4]
  • Мрежа европских фондација[5]
  • Удружење аустријских приватних фондација (Verband österreichischer Privatstiftungen - VÖP)

Библиотека ERSTE Фондације уреди

Основана 2007. године, Библиотека ERSTE Фондације сакупља литературу издату махом на енглеском и немачком језику. Садржи приближно 5000 наслова и 35 периодичних часописа (2012). Теме обухватају области уметности, теорије медија и историје, мањина и родне равноправности, теорије културе и културне политике, економског и политичког развоја, друштвеног предузетништва и банкарства, иновација у фондацијама, филантропије, демографије, миграција, образовања и сећања. Географски, збирка је усредсређена на регион централне и југоисточне Европе. Библиотека је отворена за јавност. Збирка се може погледати у просторијама Фондације, у заказаном термину.

Референце уреди

  1. ^ C. Rapp, N. Rapp-Wimberger: Arbeite, Sammle, Vermehre. Von der ersten Oesterreichischen Spar-Casse zur Erste Bank. Christian Brandstätter Verlag, Vienna 2005, p. 7.
  2. ^ „Annual reports and fact sheet on the homepage”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2012. г. Приступљено 28. 06. 2012. 
  3. ^ Annual reports Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2013) of the Foundation
  4. ^ https://philea.eu/
  5. ^ „Network of European Fondations”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2012. г. Приступљено 28. 06. 2012. 

Спољашње везе уреди