Википедија

Ед Бредли

Амерички новинар

Едвард Рудолф „Ед” Бредли, млађи. (22. јун 1941 – 9. новембар 2006) био је амерички новинар, најбоље познат по 26 година рада на телевизијском програму 60 минута ЦБС Неwс, за који је награђиван. Током његове раније каријере он је такође покривао пад Сајгона, био је први црначки телевизијски кореспондент који је покривао Белу кућу, и водитељ своје емисије вести, CBS Sunday Night News with Ed Bradley. Он је добитник више награда за свој рад укључујући Пибоди, награде за животно дело Националне асоцијације црних новинара, Пол Вајтове награде Радио телевизијске дигиталне новинске асоцијације и 19 Еми награда.

Ед Бредли
Брадлеy ин 2001
Бредли 2001. године
Пуно имеЕдвард Рудолф Бредли, млађи
Име по рођењуЕдwард Рудолпх Брадлеy, Јр.
Друга именаЕд Брадлеy
Датум рођења22 јун, 1941(1941-06-22)
Место рођењаФиладелфија, Пенсилванија
 САД
Датум смрти9. новембар 2006.(2006-11-09) (65 год.)
Место смртиЊујорк Сити
 САД
ПребивалиштеСАД
Држављанствоамеричко
ОбразовањеЧејнијев државни колеџ
Занимањеновинар
Активни период1967–2006
Деловање60 Minutes
CBS News

Детињство и младост уреди

Бредли је рођен у Филаделфији, Пенсилванија.[1] Његови родитељи су се развели кад је имао две године, након чега га је одгајала мајка, Гладис, која је радила два посла како би саставила крај са крајем. Бредли, кога су у детињству називали „Буч Бредли”", могао је да буде са својим оцем у Детројту током лета.[2][3] Његов отац се бавио аутоматима за продају слаткиша и поседовао је ресторан. Када му је било девет година, мајка га је уписала у школу Свете Провиденције, црначки католички интернат којим су управљале сестре пресветог причешћа из Корнвелс Хајтса у Пенсилванији. Похађао је Академију Маунт Сент Чарлса, у Вунсокету, Роуд Ајланд. Он је матурирао је 1959. године у Католичкој средњој школи Сент Томас Мор у Западној Филаделфији, а затим у још једној историјски црначкој школи, Чејни државном колеџу (сада Чејнијев университет Пенсилваније) у граду Чејни у Пенсилванији, дипломирајући 1964. године са дипломом из образовања.[4][5] Док је био у Чејни Стејту, Бредли је играо на офанзивним позицијама за школски фудбалски тим.[6][7] Његов први посао био је подучавање шестог разреда у основној школи Вилијам Б. Ман у Филаделфијском кварту Винефилд. Док је предавао, месечарио се у старим WДАС студијима на Еџли драјву у филаделфијском Фермаунт парку, радећи бесплатно, а касније и за минималну плату. Програмирао је музику, читао вести и пратио кошаркашке игре и друге спортове.

Каријера уреди

Бредлијев увод у извештавање на вестима започео је на WДАС-ФМ током нереда у Филаделфији 1960-их. Године 1967, он се запослио са пуним радним временом у ЦБС-овој њујоршкој радио станици WЦБС. Године 1971, он се преселио у Париз у Француској. Првобитно је живео од своје уштеђевине, док му није понестало новца, те је почео да ради као фриленсер за ЦБС Неwс, покривајући Париске мировне преговоре. Године 1972. добровољно се преселио у Сајгон да би покривао рат у Вијетнаму, а проводио време и у Пном Пену покривајући рат у Камбоџи. Тамо је повређен минобацачком паљбом, задобивши ране од шрапнела у леђа и руку.

 
Џими Картер и Бредли, 1978

Године 1974, он је био у Вашингтону и промовисан је да прати Картерову кампању 1976. Затим је постао дописник ЦБС Њуз из Беле куће (први црначки дописник на тој позицији) до 1978. године, када је позван да пређе у CBS Reports, где је био главни дописник до 1981. године. Такође је радио као водитељ недељњих вести ЦБС-а од 1976. до 1981. Те године, Волтер Кронкајт је напустио место водитеља ЦБС Вечерњих вести и заменио га дописник емисије 60-минута Дан Радер, оставивши упражњено место које је попунио Бредли.

1964–1971: Рана каријера уреди

Бредли је започео своју каријеру као наставник математике у Филаделфији 1964. Док је радио као наставник, такође је радио у WДАС као диск џокеј.[8][6] Док је радио за WДАС, Бредли је покривао расне нереде у Филаделфији 1964. и интервјуисао Мартина Лутера Кинга млађег. Та искуства су га навела да настави каријеру као новинар, и Бредли је касније изјавио: „Знао сам да ме је Бог поставио на ову земљу да бих био на радиу."[6][9][10] Бредли се преселио у Њујорк 1967. да би наставио своју каријеру као репортер, радећи за WЦБС. Док је био при WЦБС-у, Бредли је открио да су му првенствено додељене приче које су најрелевантније за афроамеричке слушаоце. Након што се суочио са својим уредником о тим задацима, Бредли је добио задатке о ширем спектру тема. Бредли је напустио WЦБС 1971. године.[11]

1971–1981: Вијетнам, Бела кућа и ЦВС Вечерње вести уреди

Бредли се преселио у Париз, Француска, 1971. Течно је говорио француски, а тамо су га ангажовале ЦБС Неwс као извештача.[2] Прешао је у Сајгон 1972. да извештава о Вијетнамском рату и Камбоџанском грађанском рату, као и да извештава о Париском мировном споразуму.[12][13] Док је извештавао у Камбоџи, Бредли је рањен из минобацачким шрапнелом. Након опоравка, вратио се у Азију да настави да извештава о оба рата. Бредли је био један од последњих америчких новинара који је евакуисан 1975. током пада Сајгона.[14][3] Награђен је наградама Алфред I. ДуПонт и Џеорџ Полк за своје извештавање у Вијетнаму и Камбоџи.[6]

Године 1976, Бредли је добио задатак да покрива председничку кампању Џимија Картера 1976. године, као и републиканске и демократске националне конвенције, покривајући потоње догађаје до 1996. године.[15] Након Картерове победе, Бредли је постао први афроамерички дописник из Беле куће, а на тој функцији је био од 1976–1978.[16] Бредлију се није свидела позиција у Белој кући и везаност за кретање председника.[3] Такође 1976, Бредли је почео да води недељне вечери емисије ЦБС Евенинг Неwс, држећи ту позицију до 1981. године.[17] Године 1978, постао је један од главних дописника документарног програма ЦБС Репортс, извештавајући за програм до 1981.[18]

Референце уреди

  1. ^ Голд, Матеа (10. 11. 2006). „Ед Брадлеy, 65; '60 Минутес' ветеран кноwн фор цоол, цалм стyле wон 20 Еммy Аwардс”. Лос Ангелес Тимес. Приступљено 18. 10. 2022. 
  2. ^ а б Цхристиан, Маргена А. (27. 11. 2006). „Ремембер ТВ Неwс Гиант Ед Брадлеy”. Јет. стр. 61—65. Приступљено 18. 10. 2022. 
  3. ^ а б в Сцхорн, Даниел (12. 11. 2006). „'Бутцх' Брадлеy, Тхе Еарлy Yеарс”. ЦБС Неwс. Приступљено 18. 10. 2022. 
  4. ^ Беггy, Царол; Сханахан, Марк (2. 1. 2008). „А стар ин тхе цлассроом”. Тхе Бостон Глобе. Приступљено 18. 10. 2022. 
  5. ^ „Тхе Wаy Тхеy Wере”. Ебонy. март 1991. Приступљено 18. 10. 2022. 
  6. ^ а б в г Холмес, Патрициа (1999). „Ед Брадлеy”. Ур.: Мурраy, Мицхаел D. Енцyцлопедиа оф Телевисион Неwс (на језику: енглески). Пхоениx, Ариз.: Греенwоод Публисхинг Гроуп. стр. 23. ИСБН 978-1-57356-108-2. Приступљено 18. 10. 2022. 
  7. ^ Стеинберг, Јацqуес (9. 11. 2006). „Ед Брадлеy, Ветеран ЦБС Неwсман, Диес”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 19. 10. 2022. 
  8. ^ Росеборо, Марилyн L. (2011). Смитх, Јессие Царнеy, ур. Енцyцлопедиа оф Африцан Америцан Популар Цултуре, вол. 1 (на језику: енглески). АБЦ-ЦЛИО. стр. 187—188. ИСБН 978-0-313-35797-8. Приступљено 18. 10. 2022. 
  9. ^ Јохнсон, Петер (10. 11. 2006). „Ед Брадлеy, а неwс 'натурал'”. УСА Тодаy. Приступљено 18. 10. 2022 — преко ЛеxисНеxис. 
  10. ^ „Ед Брадлеy”. ЦБС Неwс. Приступљено 19. 10. 2022. 
  11. ^ Цуррy, Схерее Р. (1. 8. 2005). „Брадлеy Лаудед фор хис Лифетиме оф Јоурналисм”. ТелевисионWеек. св. 24 бр. 31. Лос Ангелес, Цалиф.: Цраин Цоммуницатионс. стр. 12, 14. Приступљено 18. 10. 2022. 
  12. ^ Гоугх, Паул Ј. (9. 11. 2006). „Неwсман Ед Брадлеy деад ат 65”. Тхе Холлywоод Репортер. Ассоциатед Пресс. Приступљено 18. 10. 2022. 
  13. ^ Wалкер, Даве (1. 5. 2007). „Тwо јазз фунералс фор Ед Брадлеy ат Неw Орлеанс Јазз Фест 2007”. Неw Орлеанс Тимес-Пицаyуне. Приступљено 18. 10. 2022. 
  14. ^ Стеинберг, Јацqуес (10. 11. 2006). „Ед Брадлеy, ТВ Цорреспондент Анд Траилблазер, Ис Деад ат 65”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 18. 10. 2022. 
  15. ^ „Ед Брадлеy”. ЦБС Неwс. 20. 8. 2012. Приступљено 18. 10. 2022. 
  16. ^ Насхаwатy, Цхрис (17. 11. 2006). „Легацy: Ед Брадлеy”. Ентертаинмент Wееклy. Приступљено 18. 10. 2022. 
  17. ^ Феарн-Банкс, Катхлеен (2006). Тхе А то З оф Африцан-Америцан Телевисион (на језику: енглески). Плyмоутх, Унитед Кингдом: Сцарецроw Пресс. стр. 54, 401—402. ИСБН 978-0-8108-6348-4. Приступљено 18. 10. 2022. 
  18. ^ Фаy, Роберт (2005). „Брадлеy, Едwард Р.”. Ур.: Аппиах, Кwаме Антхонy; Гатес, Јр., Хенрy Лоуис. Африцана: Тхе Енцyцлопедиа оф тхе Африцан анд Африцан Америцан Еxпериенце, вол. 1 (Сецонд изд.). Неw Yорк, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. стр. 605. ИСБН 978-0-19-522325-5. Приступљено 18. 10. 2022. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Ед Бредли на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ed_Bredli&oldid=27676871”