Едуард Даувес Декер
Едуард Даувес Декер (хол. Eduard Douwes Dekker, 2. март 1820 - 19. фебруар 1887) познатији под књижевним псеудонимом Мултатули, сматра се једним од најзначајнијих низоземских писаца. Познат је по роману „Макс Хавелар - Лицитације кафе Холандског трговачког друштва” (хол. Max Havelaar, De koffij-veilingen der Nederlandsche Handel-Maatschappij, 1860) у ком је оштро осудио социјалне неправде холандске колонијалне управе.[1] Роман је проглашен за најзначајније литерарно остварење на низоземском говорном подручју. Преведен је на 42 језика, а индонежански писац Прамуђа Ананта Тур га је 1999. у Њујорк Тајмсу описао као ,,књигу која је убила колонијализам’’.
| Едуард Даувес Декер | |
|---|---|
 Едуард Даувес Декер | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Мултатули |
| Датум рођења | 2. март 1820. |
| Место рођења | Амстердам, Уједињена Краљевина Низоземска |
| Датум смрти | 19. фебруар 1887. (66 год.) |
| Место смрти | Ингелхајм на Рајни, Немачко царство |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | |
Биографија уреди
Едуард Даувес Декер је рођен у Амстердаму. Његова мајка Ситске Клејн је била домаћица пореклом из Амеланда, а отац Енгел Даувес Декер био је капетан на броду.
Похађао је латинску школу у Сингелу. Отац је желео да постане министар, међутим напушта школу три године касније без дипломе и запошљава се у текстилној фирми. [2]1838. године одлази са оцем у Батавију, у Холандску Индију (садашња Индонезија) и тамо започиње чиновничку каријеру. [3]
10. априла 1846. године, Даувес Декер ступа у брак са Тином ван Вејнберген са којом добија двоје деце: сина Еду 1854. године и ћерку Нони 1857. Даувес Декер је поред своје жене имао и пуно љубавница, поготово након повратка у Холандију и почетка књижевне каријере.
Званичник у Холандској источној Индији уреди
.jpg)
Даувес Декер је 12. октобра 1842. године именован за управника округа Натала на западној обали Суматре. Међутим, под његовом управом дошло је до мањка новца због чега је добио укор од гувернера западне обале Суматре, а касније је и суспендован.
Није доказано да је Даувес Декер у потпуности био одговоран за мањак новца. Због учешћа у локалним сукобима, није имао времена да се бави финансијама. Према ономе што је описано у књизи ,,Макс Хавелар”, дефицит датира пре његовог доласка и настао је због лошег руководства и администрације. Регионални секретар Ван де Вен, који је преузео управни одбор суспендованог Даувеса Декера, обавестио је гувернера да управо Даувес Декер стоји иза свих грешака и занемаривања прописа. Суспенизија је била дефинитивна и Даувес Декер је премештен на Јаву.
Случај Лебак уреди
Након доласка у Батавију крајем 1855. године, Даувес Декер је именован за заменика гувернера провинције Лебак на Јави. На тој функцији је стекао увид у суштину колонијалног система и немилосрдно израбљивање становништва од стране сопствених главешина и колонизатора. Сматрао је да може да докаже да је његовог претходника Каролуса отровао регент. Дана 29. марта 1856. године, затражио је разрешење дужности након што је холандска влада Источне Индије одбацила оптужницу против Карте Ната Негаре, регента округа Лебак, који се немилосрдно опходио према становништву. Убрзо се враћа у Европу где је, као обичан грађанин, неколико година лутао по Холандији, Белгији, Немачкој и Француској. [4]
Настанак и објављивање књиге ,,Макс Хавелар” уреди
Након повратка у Европу, Даувес Декер се инспирисан сопственим искуством посветио књижевном стваралашту. 1859. године је у Бриселу написао књигу ,,Макс Хавелар, Лицитације кафе Холандског трговачког друштва” (низоземски: Маx Хавелаар, Де коффиј-веилинген дер Недерландсцхе Хандел-Маатсцхаппиј, 1860) у којој је описао дешавања на Јави. Ликом Батавуса Дрохстопела, указао је на прототип холандског малограђанина и хипокрите. У књизи су такође описане дискусије о колонијализацији као и званична документа којима је Даувес Декер имао приступ док је радио у Лебаку.
Даувес Декер је писао књигу у периоду од 16. септембра до 13. октобра 1859. године, а потом је још три недеље радио на завршној верзији. Књига је изазвала мноштво критика. Даувесу Декеру је обећано да ће га запослити у Суринаму или Холандским Антилима, под условом да одустане од објављивања књиге. Међутим, објавио је књигу.
У мају 1860. књига је објављена у Амстердаму. Како би ослабио политичку поруку коју је Даувес Декер желео да пренесе широј јавности, издавач Ван Ленеп изменио је године и преименовао сва места која би могла да буду препознатљива. Такође је и сама књига била прескупа за то време, што ју је учинило доступном искључиво грађанској класи. Уследиле су две тужбе и обе је Даувес Декер изгубио 1861. године. [5]
Реакције о књизи у Холандији су се разликовале, од шокантног одбијања до страственог дивљења. Књига је упркос свему читана широм Европе. Међутим, Даувес Декера су углавном хвалили због форме и стила, а мање за случај Лебак и судбину локалног становништва. Био је разочаран, желео је да обнови холандску владу и преузме водећу позицију у холандској источној Индији, како би тамо дошло до неопходних промена. Након неуспелог покушаја, одлучује да се потпуно посвети писању.[6]
Значај његовог рада уреди
Роман ,,Макс Хавелар - Лицитације кафе Холандског трговачког друштва” проглашен је за најзначајније литерарно остварење на низоземском говорном подручју, не само због ангажоване тематике већ и изузетно модерног књижевног поступка којим је хармонично повезао различите стилове и жанрове.[7]
О ванвремености његовог дела сведочи и чињеница да су га изузетно цениле многе генерације писаца, почев од Генерације осамдесетих па до савремених аутора попут Луја Паула Бона и Јана Волкерса. Његова дела су од интернационалног значаја. Захваљујући преводима на преко 30 различитих језика, многи страни писци су били упознати са његовим делом.[8] Многа његова књижевна дела преведена су на немачки језик између 1900. и 1910. године, а нека од њих послужила су и као инспирација за развој феминистичког покрета у Немачкој. Карл Маркс и Сигмунд Фројд су га веома ценили, чак су и покушали да читају његова дела на изворном језику. Роман ,,Макс Хавелар’’ је тек 1996. године преведен директно са холандског на српски језик, а до тада је постојао само хрватски превод Иве Хергешића из 1946. преведен са немачког на српски.
Библиографија уреди
1859 - Гелоофсбелyденис (версцхенен ин хет вријденкерстијдсцхрифт Де Дагераад)
1859 - Бриеф аан де киезерс те Амстердам омтрент де кеузе ван еен афгеваардигде ин вербанд мет Индисцхе специалитеитен ен батиге Салдо'с, Амстердам, Ј. де Руyтер
1860 - Индруккен ван ден даг
1860 - Маx Хавелаар оф де коффиј-веилинген дер Недерландсцхе Хандел-Маатсцхаппy
1860 - Бриеф аан Дс. W. Францкен Азн.
1860 - Бриеф аан ден Гоувернеур-Генераал ин русте
1860 - Аан де стемгерецхтигден ин хет киесдистрикт Тиел
1860 - Маx Хавелаар аан Мултатули
1861 - Хет гебед ван ден онwетенде
1861 - Wyс мy де плаатс wаар ик гезааид хеб
1861 - Миннебриевен
1862 - Овер вријен арбеид ин Недерландсцх Индиë ен де тегенwоордиге колониале агитатие (броцхуре)
1862 - Бриеф аан Qуинтиллианус
1862 - Идеëн I (беват ондер андере де роман Де гесцхиеденис ван Wоутертје Пиетерсе)
1862 - Јапансцхе геспреккен
1863 - Де сцхоол дес левенс
1864 - Де бруид даарбовен. Тоонеелспел ин вијф бедријвен (тонеелстук)
1865 - Блоемлезинг доор Мултатули, Амстердам, Р.C. Меијер, п. 1-296
1865 - Де зеген Годс доор Wатерлоо
1865 - Франсе рyмен
1865 - Хердруккен
1865 - Верспреиде стуккен (овергеномен уит де Хердруккен)
1867 - Еен ен андер наар аанлеидинг ван Боссцха'с Пруисен ен Недерланд
1869 - Де маатсцхаппиј тот Нут ван ден Јаваан
1870-1873 - Миллиоенен-студиëн
1870 - Дивагатиëн овер зекер соорт ван Либералисмус
1870 - Ног еенс: Врyе арбеид ин Недерландсцх Индиë
1871 - Дуизенд ен еениге хоофдстуккен овер специалитеитен (сатирисцхе верханделинг)
1872 - Бриеф аан ден конинг
1872 - Идеëн IV (беват ондер андере хет тонеелстук Ворстенсцхоол)
1873 - Идеëн V
1873 - Идеëн VI
1875 - Ворстенсцхоол, драма ин 5 бедријвен (4 друккен ин 1875)
1876 - Блоемлезинг доор Хелоïсе Мими Хамминцк Сцхепел), Амстердам, Г.L. Функе
1887 - Онафгеwеркте блаадјес
1891 - Алеид. Тwее фрагментен уит еен онафгеwеркт блyспел (тонеелстук)
1880 - Де гесцхиеденис ван Wоутертје Пиетерсе. Уит зијн Идеëн верзамелд доор зијне Wедуwе, 2 делен
1888-1889 - Верзамелде Wеркен Еерсте наар тијдорде герангсцхикте уитгаве безоргд доор зијне wедуwе (тиен делен)
1919 - Блоемлезинг уит Мултатули'с wеркен (еен кеур уит зијн wеркен, ингелеид доор Ј. ван ден Берг)
1937 - Блоемлезинг (верзамелд ен ингелеид доор Јулиус Пéе)
1950-1995 - Волледиге Wеркен (25 делен) (редацтие Гармт Стуивелинг ен Ханс ван ден Бергх)
1955 - Барбертје моет ханген, Верхален, парабелен, афорисмен (верзамелд ен ингелеид доор Гармт Стуивелинг)
Референце уреди
- ^ „Едуард Доуwес Деккер- биографие”.
- ^ „Де раадселацхтиге Мултатули, W.Ф. Херманс”.
- ^ „Мултатули, Јеугд, биографисцхе гегевенс оп де wебсите ван хет Мултатули Мусеум”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2018. г.
- ^ „Мултатули”.
- ^ "'Ик хеб у ден Хавелаар ниет веркоцхт' Мултатули цонтра Ван Леннеп", ондер редацтие ван: Ика Соргдрагер ен Дик ван дер Меулен, 2010, уитгевериј Бас Лубберхуизен, Амстердам, ISBN 978-90-5937-239-9, NUR 621.
- ^ Cees Fasseur, ‘Een domme, wrede satire op de Havelaarszaak' Multatuli en de Maatschappij tot Nut van den Javaan. In: Indische Letteren. Jaargang 24.
- ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 48—49.
- ^ Een Zaaier: studiën over Multatuli's werken Carel Vosmaer, Amsterdam : G.L. Funke, 1874.