Википедија

Едвард Р. Мароу

Едвард Р. Мароу (рођен као Egbert Roscoe Murrow;[1] 25. април 1908 – 27. април 1965) био је амерички радио и телевизијски новинар.[2] Славу је стекао крајем 1930-их и почетком 1940-их када је као дописник радио-мреже ЦБС из Европе максимално користио потенцијале новог медија како би слушаоцима широм Америке дотада незапамћеном брзином пренео вести о драматичним догађајима непосредно пред и за време Другог светског рата. Поставши једна од великих медијских звезда, године 1951. је почео да води телевизијску емисију See It Now, која је постала позната због тога што је јавност окренула против тада утицајног сенатора Џозефа Макартија те довела до његовог пада. Неколико година касније Мароу је дошао у немилост код свог пријатеља и председника ЦБС-а Вилијама С. Пејлија, а 1961. је прихватио понуду председника Џона Фицџералда Кенедија да води Информативну агенцију САД. На том месту га је затекла смрт од рака плућа.

Едвард Р. Мароу
Мурроw ин 1961
Мароу 1961. године
Име по рођењуЕгберт Росцое Мурроw
Датум рођења25 април, 1908(1908-04-25)
Место рођењаОкруг Гилфорд (Северна Каролина)
 САД
Датум смрти27. април 1965.(1965-04-27) (57 год.)
Место смртиПолинг (Њујорк)
 САД
ПребивалиштеСАД
ДржављанствоСАД
УниверзитетВашингтонски државни универзитет
Занимање
  • Новинар
  • радио водитељ
Деца1

Мароу се данас сматра једним од највећих америчких новинара, односно узором за своје колеге.

Мароу се као лик појавио 1986. године у биографском ТВ-филму Мароу, где га је тумачио Даниел Џ. Траванти, а у филму Лаку ноћ и срећно из 2005. године га је тумачио Дејвид Стратерн.

Младост уреди

Мароу је рођен као Егберт Роско Мароу у Полекат Крику, близу Гринсбора,[3] у округу Гилфорд, Северна Каролина, у породици Роско Конклин Мароу и Етел Ф. (рођена Лам) Мароу. Његови родитељи су били квекери.[4] Он је био најмлађи од четири брата, и водио је „мешавито шкотско, ирско, енглеско и немачко” порекло.[5] Прворођени, Роско млађи, живело је само неколико сати. Лејси Ван Бјурен је имао четири године, а Дјуи Џошуа две године када је Мароу рођен.[6] Његов дом је била брвнара без струје и водовода, на фарми која је доносила само неколико стотина долара годишње од кукуруза и сена.

Каријера у ЦБС уреди

Мароу се придружио ЦБС-у као директор за разговоре и образовање 1935. године и остао је са том мрежом током читаве своје каријере.[3] ЦБС није имао новинско особље када се придружио Мароу, осим најављивача Боба Траута. Мароуов посао био је регрутовање новинара који би се појављивали на мрежи и разговарали о проблемима данашњег времена. Као особа која се на Вашингтонском универзитету специјализовала за говор, Мароу је био заинтригиран Траутовом радио испоруком новости, и Траут га је подучавао у ефикасном комуницињу путем радија.

Мароу је отишао у Лондон 1937. године на место директора ЦБС-ових европских операција. Положај није обухватао радио извештавање. Његов посао се састојао од уверавања европских личности да емитују преко ЦБС мреже, која је била у директној конкуренцији са две радио мреже НБЦ-а. Током тог времена, често је путовао по Европи.[7] Мароу је 1937. године ангажовао новинара Вилијама L. Ширера и доделио му слично место на континенту. То је означило почетак тима ратних извештача „Мароу Бојс”.[8]

Радио уреди

Мароу је први пут окусио славу током аншлуса у марту 1938, у којем је Адолф Хитлер пројектовао анексију Аустрије од стране Нацистичке Немачке. Док је Маров био у Пољској и организовао емитовање дечјих хорова, од Ширера је добио вест о анексији — и чињеници да Ширер није могао да пренесе причу преко инсталација аустријског државног радија. Мароу је одмах послао Ширера у Лондон, где је доставио нецензурисани извештај очевидаца о Аншлусу. Мароу је тада изнајмио једини расположиви превоз, авион капацитета 23 путника, да лети од Варшаве до Беча како би могао да преузме Ширерову дужност.[9]

На захтев руководства ЦБС-а у Њујорку, Мароу и Ширер су саставили Европски преглед вести о реакцији на аншлус, који је окупио дописнике из разних европских градова у једну емисију. Дана 13. марта 1938. године, емитован је специјал, чији је домаћин био Боб Траут у Њујорку, укључујући Ширера у Лондону (са посланицом Лабуристичке партије Елен Вилкинсон), репортера Едгара Ансела Моурера из Цхицаго Даилy Неwс у Паризу, репортера Пјера Ж. Хуса из Међународне новинске службе у Берлину и сенатора Луиса Б. Швеленбаха из Вашингтона. Репортер Франк Ђерваси из Рима, није успео да пронађе предајник да емитује реакцију из италијанске престонице, али је телефоном пренео свој скрипт Ширеру у Лондону, који га је прочитао током емисије.[10]‍:116–120 Мароу је известио уживо из Беча, у првом извештавању вести са лица места у својој каријери: „Ово је Едвард Мароу, говори из Беча.... Сада је скоро 2:30 ујутро, а Хер Хитлер још није стигао“.

Емисија се у то време сматрала револуционарном. Садржала је извештаје уживо са више тачака преносене кратким таласима у данима пре модерне технологије (а да свака од страна није нужно била у могућности да чује једна другу), и испала је готово беспрекорно. Специјал је постао основа за Wорлд Неwс Роундуп — најстарију серију вести која се емитује сваког радног дана ујутру и увече на ЦБС радио мрежи.

У септембру 1938, Мароу и Ширер су били редовни учесници ЦБС-овог извештавања о кризи око Судета у Чехословачкој, који је Хитлер прижељкивао за Немачку и који је на крају добио Минхенским споразумом. Њихово бридко извештавање повећало је апетит Америке за радио вестима, са слушаоцима који су редовно чекали на Мароуве краткоталасне емисије, које би представио аналитичар Х. V. Калтенборн из Њујорка, рекавши: „Позивам Еда Мароуа... јавите се Ед Мароу“.

Током следеће године, до избијања Другог светског рата, Мароу је наставио да живи у Лондону. Извештавање Вилијама Ширера из Берлина донело му је национално признање и место коментатора у ЦБС вестима по повратку у Сједињене Државе у децембру 1940. Ширер је описао своја берлинска искуства у својој високотиражној књизи Берлински дневник из 1941. године. Када је у септембру 1939. избио рат, Мароу је остао у Лондону, а касније је пружао директне радио преносе током врхунца Блица у Лондону после мрака. Ова краткоталасна емитирања уживо преносила су се ЦБС-овој електрификованој радио публици у облику какав информативни програм никада није имао: претходни ратни извештаји су углавном били обезбеђени новинским извештајима, заједно са филмским извештајима виђеним у биоскопима; ранији радио-информативни програми једноставно су представљали спикера у студију који је читао извештаје новинске службе.

Радови уреди

Филмографиа уреди

Књиге уреди

Референце уреди

  1. ^ „Едwард Р. Мурроw”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2009. г. Приступљено 29. 07. 2019. 
  2. ^ „Едwард Р. Мурроw”. НЦПедиа. Стате Либрарy оф Нортх Царолина. Приступљено 10. 8. 2016. 
  3. ^ а б Бакер, Анне Пимлотт (2004), "Мурроw, Едwард Росцое (1908–1965)", Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy, Оxфорд Университy Пресс, аццессед Децембер 7, 2010
  4. ^ Хаттикудур, Мангесх (28. 1. 2008). „Wхат Рицхард Ниxон анд Јамес Деан хад ин цоммон”. ЦНН. Приступљено 31. 1. 2008. 
  5. ^ „Едwард Р. Мурроw, Броадцастер Анд Еx-Цхиеф оф У.С.I.А., Диес”. Тхе Неw Yорк Тимес. 28. 4. 1965. Приступљено 10. 8. 2016. 
  6. ^ Едwардс, Б. 2004, Едwард Р. Мурроw анд тхе Биртх оф Броадцаст Јоурналисм.
  7. ^ Русселл, Нортон (октобар 1940). „Тхеy Алсо Серве: Едwард Р. Мурроw” (ПДФ). Радио анд Телевисион Миррор (Вол. 14, Но. 6). стр. 19, 68—69. Приступљено 10. 8. 2016. 
  8. ^ Wертенбакер, Цхарлес (26. 12. 1953). „Тхе Wорлд Он Хис Бацк”. Тхе Неw Yоркер. Приступљено 28. 7. 2017. 
  9. ^ Русселл, Нортон (октобар 1940). „Тхеy Алсо Серве: Едwард Р. Мурроw” (ПДФ). Радио анд Телевисион Миррор. 14 (6). стр. 68. Приступљено 10. 8. 2016. 
  10. ^ Спербер, А. M. (1998). Мурроw, Хис Лифе анд Тимес. Фордхам Университy Пресс. ИСБН 0-8232-1881-3. 

Спољашње везе уреди

 
Едвард Р. Мароу на Викимедијиној остави.

Биографије и чланци уреди

Програми уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Edvard_R._Marou&oldid=27675686”