Википедија

Елизабет Бишоп

Елизабет Бишоп (енгл. Elizabeth Bishop; Ворчестер , Масачусетс, 8. фебруар 1911 — Бостон, Масачусетс, 6. октобар 1979) била је америчка песникиња[1]и списатељица кратких прича. Од 1949. до 1950. била је званична песникиња лауреат Сједињених Држава, добитница је Пулицерове награде за поезију 1956[2], Националне књижевне награде 1970.[3] и Међународне награде за књижевност Нојштат 1976.

Елизабет Бишоп
Елизабет Бишоп 1934. године
Датум рођења(1911-02-08)8. фебруар 1911.
Место рођењаВорчестер
 Масачусетс, САД
Датум смрти6. октобар 1979.(1979-10-06) (68 год.)
Место смртиБостон
 Масачусетс, САД

Биографија уреди

Елизабет Бишоп се родила 1911. у Ворчестеру у Масачусетсу. Отац јој је умро пре њене прве године, а мајка јој је била смештена у душевну болницу[1]кад је Елизабет имала 5 година о чему ће касније писати у краткој причи На селу (Ин тхе Виллаге). Одгајали су је баба и деда са мајчине стране[4] док је није усвојила богата очева породица.[5] Била је несрећна због тога што су је раставили од бабе и деде о чену је писала у песми У чекаоници (Ин Тхе Wаитинг Роом).[5] Најпре је желела да постане композитор, али је одустала од тога и студирала енглеску књижевност. Образована је на колеџу Вазар где се упознала са песникињом Меријен Мур која ће јој постати ментор и доживотна пријатељица. Пошто је званични књижевни часопис колеџа одбио њене пријатеље и њу, заједно са Мери Меккарти, Маргарет Милер и сестрама Јунис и Еленор Кларк основала је часопис Цон Спирито који је за свог кратког трајања извршио значајан утицај.[6] Након завршеног школовања, живела је у Њујорку и путовала Европом и северном Африком. Потом се настанила у Ки Весту, на Флориди[6]. Од 1947. до 1967. живела је у Петрополису у Бразилу са својом љубавницом[1]архитектом Лотом де Маседо Соарес. Била је консултант за поезију у Конгресној библиотеци од 1949-1950.[5] Лота је извршила самоубиство 1967. Године 1970. на позив Роберта Лоуела[6] с којим се дописивала и који је утицао на њену поезију као што је и Бишоп утицала на његову[5], Бишоп је почела да предаје на Харварду где је радила наредних седам година.[7] Читав живот се борила са депресијом и алкохолизмом.[5] Живела је у материјалном изобиљу захваљујући очевом наследству. Бавила се и сликањем.[6] Умрла је од анеуризме на мозгу.[5]

Поезија уреди

Није писала пуно, али је дуго дотеривала стихове. За свог живота, Елизабет Бишоп је објавила само 101 песму.[4] На њену поезију су утицали песници Меријен Мур и Роберт Лоуел, затим Октавио Паз и Карлос Драмонд де Андраде чије песме је преводила.[5] За разлику од својих америчких савременика песника, није писала конфесионалну поезију и није се занимала политиком мада се изјашњавала као феминисткиња.[5] Користила је своја путовања као извориште многих песничких слика у првој књизи Север и југ 1946.[7] За збирку песама Песме: Север & Југ / Хладно пролеће добила је Пулицерову награду.[1]Дуго је због своје вештине и формалне разноврсности сматрана песником за песнике, и тек кад је добила награду Нојштат за књигу Географија III, добила је ширу читалачку публику. Бишоп је прва Американка и прва жена која је добила ову награду.[6] Ова књига је посвећена њеној последњој љубавници Алис Метфесел о којој говори њена најпознатија песма виланела Једно умеће.[6]

Изабрана библиографија уреди

Поезија уреди

  • Север & југ (Нортх & Соутх (Хоугхтон Миффлин, 1946))
  • Песме: Север и југ / Хладно пролеће (Поемс: Нортх анд Соутх/А Цолд Спринг (Хоугхтон Миффлин, 1955))
  • Питања путовања (Qуестионс оф Травел (Фаррар, Страус анд Гироуx, 1965))
  • Географија III (Геограпхy III (Цхатто анд Wиндус, 1976))

Проза уреди

  • Једно умеће: писма (Оне Арт: Леттерс (Фаррар, Страус анд Гироуx, 1994))

Антологије уреди

  • Антологија бразилске поезије двадесетог века (Антхологy оф Тwентиетх Центурy Бразилиан Поетрy (wитх Еммануел Брасил). . Wesleyan University Press. 1972. )

Reference уреди

  1. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 150. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Zvaničan sajt dobitnika Pulicerove nagrade za poeziju
  3. ^ Dobitnici Nacionalne književne nagrade 1970.
  4. ^ а б „Elizabeth Bishop”. Poetry Foundation. Приступљено 5. 3. 2019. 
  5. ^ а б в г д ђ е ж „Biography of Elizabeth Bishop”. Poem Hunter. Приступљено 6. 3. 2019. 
  6. ^ а б в г д ђ „Elizabeth Bishop”. Vassar. Приступљено 5. 3. 2019. 
  7. ^ а б „Elizabeth Bishop”. Academy of American Poets. Приступљено 5. 3. 2019. 

Literatura уреди

  • Costello, Bonnie (1991). Elizabeth Bishop: Questions of Mastery. Cambridge: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-24689-8. 
  • Curry, Renée R., White women writing white: H.D., Elizabeth Bishop, Sylvia Plath, and whiteness,Westport. . Greenwood Press. 2000. ISBN 978-0-313-31019-5. 
  • Дицкие, Маргарет, Стеин, Бисхоп & Рицх : лyрицс оф лове, wар & плаце, Цхапел Хилл [етц.]. . The University of North Carolina Press. 1997. ISBN 978-0-8078-2308-8. 
  • Фортунy, Ким, Елизабетх Бисхоп : тхе арт оф травел, Боулдер, Университy Пресс оф Цолорадо. 2003. ISBN 978-0-87081-741-0.
  • Фурлани, Андре, Елизабетх Бисхоп'с сториес оф цхилдхоод : wритинг тхе дисастер У: Цритиqуе. - Вол. 43, но. 2 (2002), пп. 148–160. ИССН 0011-1619
  • Калстоне, Давид, Бецоминг а Поет: Елизабетх Бисхоп wитх Марианне Мооре анд Роберт Лоwелл, Неw Yорк, Фаррар Страус Гироуx. 1989. ISBN 978-0-374-10960-8.
  • Millier, Brett (1993). Elizabeth Bishop: Life and the Memory of It. Berkeley University of California Press. ISBN 978-0-520-07978-6. 
  • McCabe, Susan (1994). Elizabeth Bishop: Her Poetics of Loss. Penn State Press. ISBN 978-0-271-01048-9. 
  • Nickowitz, Peter, Rhetoric and Sexuality: The Poetry of Hart Crane, Elizabeth Bishop, and James Merrill, New York, Palgrave Macmillan, 2006.
  • Oliveira, Carmen L., trans Neil K. Besner (2002). Rare and Commonplace Flowers: The Story of Elizabeth Bishop and Lota de Macedo Soares. Rutgers University Press. ISBN 978-0-8135-3359-9. 
  • Ostrom, Hans. "Elizabeth Bishop’s ‘The Fish,’" in a Reference Guide to American Literature, ed. Thomas Riggs. . Detroit: St. James Press. 1999. .
  • Паге, Цхестер (2007). Мемоирс оф а Цхармед Лифе ин Неw Yорк. иУниверсе. стр. 77. ИСБН 978-0-595-69771-7. 
  • Паркер, Роберт Дале, Тхе Унбелиевер : тхе поетрy оф Елизабетх Бисхоп, Урбана [етц.]. . University of Illinois Press. 1988. ISBN 978-0-252-01509-0. 
  • Ротелла, Гуy (1991). Реадинг анд wритинг натуре : тхе поетрy оф Роберт Фрост, Wаллаце Стевенс, Марианне Мооре анд Елизабетх Бисхоп. Бостон: Нортхеастерн Университy Пресс. ИСБН 978-1-55553-086-0. 
  • Сцхwартз, Ллоyд; Естесс, Сyбил П. (1983). Елизабетх Бисхоп анд Хер Арт. Университy оф Мицхиган Пресс. ИСБН 978-0-472-06343-7. 
  • Схиглеy, Саллy Бисхоп, Даззлинг Диалецтицс: Елизабетх Бисхоп'с ресонатинг феминист реалитy, Неw Yорк [етц.], Петер Ланг. 1997. ISBN 978-0-8204-3353-0.
  • Трависано, Тхомас, Елизабетх Бисхоп: Хер Артистиц Девелопмент, Цхарлоттесвилле, Университy Пресс оф Виргиниа. 1988. ISBN 978-0-8139-1159-5.
  • Walker, Cheryl (2005). God and Elizabeth Bishop : meditations on religion and poetry. New York: Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-4039-6631-5. 
  • Zona, Kirstin Hotelling (2003). Marianne Moore, Elizabeth Bishop and May Swenson : the feminist poetics of self-restraint. Ann Arbor: The University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-11304-0. 

Spoljašnje veze уреди

 
Elizabet Bišop на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Elizabet_Bišop&oldid=27754003”