Енрике IV од Кастиље

Enrike IV od Kastilje
Enrike IV od Kastilje
Лични подаци
Датум рођења	25. јануар 1425, 5. јануар 1425
Место рођења	Ваљадолид,
Датум смрти	11. децембар 1474. (49 год.)
Место смрти	Мадрид,
Породица
Супружник	Бланка II од Наваре, Joan of Portugal
Потомство	Хуана Белтранка
Родитељи	Хуан II од Кастиље; Maria of Aragon, Queen of Castile
Династија	Трастамара
Претходник	Хуан II од Кастиље
Наследник	Изабела I од Кастиље

Enrike IV od Kastilje (šp. Enrique IV de Castilla; Ваљадолид, 25. јануар 1425 — Мадрид, 11. децембар 1474), такође познат и као Енрике Немоћни или Импотентни, био је краљ Краљевине Кастиље између 1454. и 1474. Био је син Хуана II од Кастиље и Марије од Арагона, као и полубрат Изабеле Католичке.

Enrike IV od Kastilje. Minijatura iz rukopisa nemačkog putnika Jorga fon Ehingena, oko 1455

Биографија уреди

Када је имао 15 година, Енрике се оженио принцезом Краљевине Наваре, Бланком, кћерком Бланке I од Наваре и Хуана II од Арагона. Након 13 година, 1453, утврђено је да Енрике уопште није испуњавао своје брачне обавезе (због чега је и добио надимак Импотентни), те је папа Никола V поништио овај брак. Међутим, након две године, 1455, оженио се Жоаном од Португала, и из тог брака родила се Хуана, принцеза од Астурије. Како је постојала велика сумња у Енрикеово очинство, Хуана је добила надимак Белтранка, према Белтрану де ла Куеви, племићу за кога се сумњало да је био Хуанин отац.

Током своје владавине, хтео је да поврати мир између монархије и племића који је био поремећен за време владавине његовог оца. Опростио је свим племићима, замолио их да се врате у земљу, и вратио им сву земљу и остала добра која су им била конфискована. Међутим, то није донело толико жељени мир, јер су се устанци наставили као последица лоше економске политике коју је Енрике водио и која је земљу водила у пропаст.

Немајући другог наследника до Хуане, под притиском племства Енрике је потписао споразум којим је за свог наследника прогласио свог брата, Алфонса, међутим, кад је овај умро, племство, сумњајући у Енрикеово очинство, желело је да истисне Хуану из линије наследства, па га је натерало да потпише други споразум којим је прогласио своју полусестру, Изабелу, као своју наследницу, чиме је Хуана губила право на престо. Пошто је као услов поставио да се Изабела не уда без његовог одобрења, након Изабелиног тајног венчања са Фернандом II од Арагона, Енрике је сматрао да је споразум прекршен, и јавно прогласио своју кћерку Хуану за легитимну наследницу на престолу Кастиље.

Након његове смрти, дошло је до грађанског рата у борби за престо између Изабелиних и Хуаниних присталица. Рат се завршио пет година касније, 1479, у ком је победу однела Изабела, поставши тако Изабела I од Кастиље.

Енрике IV је сахрањен у пантеону Манастира Девице Гвадалупе, у Касересу.

Литература уреди

Мартíн, Јосé Луис . Енриqуе IV. Хондаррибиа: Нереа. 2003. ISBN 978-84-89569-82-9.
Валдеóн Баруqуе, Јулио . Лос Трастáмарас. Мадрид: Темас де Хоy. 2001. ISBN 978-84-8460-129-6.
OHARA, Shima (2004). La propaganda política en torno al conflicto sucesorio de Enrique IV. Universidad de Valladolid: Tesis de doctorado. Ohara.
González Herrero, Manuel (1970). Consideración de Enrique IV de Castilla. Estudios Segovianos. Tomo XXII, nº 65-66..
González Herrero, Manuel (1993). Castilla: Negro sobre rojo. De Enrique IV a Isabel la Católica. Segovia: Taller Imagen. 84-604-7251-5.
González Herrero, Manuel (2004). Segovia y la Reina Isabel I. Historia de una relación conflictiva. Segovia: Taller Imagen. 84-609-2682-6.
Cañas Gálvez, Francisco de Paula, “La música en la corte de Enrique IV de Castilla (1454-1474). Una aproximación institucional y prosopográfica”, Revista de Musicología, XXIX (2006), nº 1. стр. 217-313.
Suárez, Luis (2001). Enrique IV de Castilla: la difamación como arma política. Barcelona: Ariel. 84-344-6630-9.