Есени (хебрејски: אִסִּיִים, Исиyим; грчки: Εσσηνοι, Εσσαίοι или Οσσαιοι; Ессēнои, Ессаиои, Оссаиои) су били јеврејска вјерска секта која је дјеловала од 2. вијека п. н. е. до 1. вијека н. е., а коју је карактерисао аскетизам и примитивни комунизам. Била је далеко мање бројна од садукеја и фарисеја — друге двије велике групе у тадашњем јудаизму. Иако су живјели у скоро свим градовима Јудеје, истицали су се специфичним начином живота који је карактерисала заједничка молитва, аскетизам, добровољно сиромаштво, дневна крштења и одрицање од свјетовних ужитака, односно целибат. Есени су водили частан живот, вољели једни друге и одликовали се уздржањем. Због тога се и називају есенима, односно праведницима. [1] Врло често су се под називом есени називале и различите, али идеолошки сродне месијанске и апокалиптичке групе у Јудеји. Траг им се затире у 1. вијеку, па се претпоставља да су као једни од главних судионика страдали у Великом устанку.

У савремено доба је пажњу на есене скренуло откриће Кумранских свитака које представља драгоцјен извор података о њиховим вјеровањима и начину живота, односно указују на велике сличности са раним хришћанима. Због тога су предмет бројних нагађања о томе да су утицали на развитак нове религије.

Спољашње везе уреди

Референце уреди

  1. ^ „Sveti Teofalikt Ohridski - Tumačenja”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 07. 03. 2016.