ФК Лацио

ФК Лацио
Пуно име	Società Sportiva Lazio S.p.A.
Надимак	Biancocelesti (Небескоплави); Aquile (Орлови); Aquilotti (Млади орлови)
Основан	9. јануар 1900.
Стадион	Олимпико, Рим
Капацитет	70.634
Власник	Клаудио Лотито
Менаџер	Маурицио Сари
Лига	Серија А
2022/23.	Серија А, 2.

Лацио (итал. Società Sportiva Lazio) фудбалски је клуб из Рима, Италија. Клуб је основан 1900. године и тренутно се такмичи у Серији А. Лацио своје мечеве игра на стадиону Олимпико који има капацитет од 70.633 места. Лацио је титулу првака Италије освајао 2 пута и то у сезонама: 1973/74 и 1999/00, 7 пута Италијански куп: 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13. и 2018/19, 5 пута Суперкуп Италије, 1998, 2000, 2009, 2017. и 2019, Куп победника купова 1998/99 и Суперкуп Европе 1999.

Историја уреди

Спортско друштво Лацио је основано 1900. године, а фудбалска секција је основана 1910. године. Две године касније чим је Фудбалски савез Италије почео организовање првенства у центру и на југу Италије, Лацио се придружио лиги. Три пута је достигао финале плеј-офа првенства, али никада није освојио, губећи од Про Верчелија 1913, од Касалеа 1914 и од Ђенове 1923.

Године 1927. Лацио је био једини већи римски клуб који се одупро фашистичком режиму да уједини све римске клубове у један. Тако је настала Рома.

Клуб је играо у првој сезони Серије А 1929. године. Са легендарним италијанским нападачем Силвиом Пиолом Лацио стиже до другог места у Серији А 1937. године, што је најбољи предратни резултат клуба.

Куп Италије Лацио први пут осваја 1958. године, а 3 године касније први пут испада у Серију Б. Две године касније клуб се враћа у Серију А, да би након осредњих наступа у највишем рангу поново испао у нижи ранг сезоне 1970/71. Две сезоне касније поново игра у Серији А и бори се за титулу са Миланом и Јувентусом. Ипак завршава као трећи на табели после тесне завршнице. Идуће сезоне Лацио по први пут постаје шампион Италије.

Године 1980. Лацио је уз Милан избачен из Серије А због скандала у вези намештања утакмица. Враћају се у Серију А 3 године касније и једва избегавају испадање, да би у следећој сезони испали из лиге као претпоследњи на табели. Године 1986. Лацију је у Серији Б одузето 9 бодова, што задаје тежак ударац Лацију који избегава испадање у Серију Ц1.

Долазак Серђа Крањотија на месту председника клуба 1992, мења историју клуба. Крањоти је доводио играче за огромне суме новца, попут Хуана Себастијана Верона (26,4 милиона фунти^[1]), Кристијана Вијерија (22 милиона фунти ^[2]) и Ернана Креспа (48,4 милиона фунти^[3]).

Лацио је био вицешампион 1995, трећи 1996. и четврти 1997, да би 1999. изгубио титулу за један бод од Милана. Идуће сезоне Лацио осваја дуплу круну под вођством тренера Свена Горана Ериксона, и са играчима међу којима су Алесандро Неста (капитен), Синиша Михајловић, Павел Недвед и Марсело Салас.

Две године раније Лацио стиже до финала Купа УЕФА, где је изгубио од Интера са 3:0. Клуб је још освојио Куп Италије 1998. и 2004, као и Куп победника купова 1999. и тако бива последњи освајач овог европског такмичења. Исте године осваја и Европски суперкуп победом над Манчестер јунајтедом.

Финансијске афера 2002. у вези Крањотија и његове прехрамбене фабрике „Цирио“, су натерале Крањотија да напусти клуб, што је резултовало слабијим резултатима. Клуб почиње да продаје своје звезде, а међу њима и капитена Алесандра Несту. Године 2004. Клаудио Лотито постаје председник клуба.

Сезоне 2006/07. Лацио је, упркос одузимању 3 бода због скандала у вези намештања 2006. године, био трећи у Серији А и тако идуће сезоне играо квалификације за Лигу шампиона. Лацио је у квалификацијама избацио Динамо из Букурешта, а у групној фази је играо са Реал Мадридом, Олимпијакосом и Вердером, али је одмах испао.

Своју пету титулу освајача Купа Италије осваја победом над Сампдоријом у финалу 2009, док шесту титулу осваја 2013. године победом над Ромом у финалу. Након два изгубљена финала од Јувентуса 2015. и 2017. године Лацио је свој седми трофеј у купу освојио 2019. победом над екипом Аталанте у финалу.

Ривалство са Ромом уреди

Дерби дела капитале (статистика) уреди

Од 10. јануара 2024.

Такмичење	ИГ	Лацио	Н	Рома	ГолЛацио	ГолРома
Првенство Италије (1945–1946)	2	1	0	1	2	2
Серија А (1929–1943, 1946–данас)	159	42	61	56	156	198
Укупно првенствених мечева	161	43	61	57	158	200
Куп Италије	21	8	3	10	22	24
Укупно званичних мечева	182	51	64	67	180	224
Национална лига (1943–1944)	4	1	2	1	3	2
Пријатељски мечеви	4	2	1	1	10	9
Остали сусрети	8	4	0	4	9	11
Укупно мечева	198	58	67	73	202	246

ИГ: одиграно утакмица

Лацио: победа Лација

Н: нерешено

Рома: победа Роме

ГолЛацио: постигнутих голова Лација

ГолРома: постигнутих голова Роме

Успеси уреди

Национални уреди

Серија А :
- Првак (2) : 1973/74, 1999/00.
- Вицепрвак (7) : 1912/13, 1913/14, 1922/23, 1936/37, 1994/95, 1998/99, 2022/23.

Куп Италије :
- Освајач (7) : 1958, 1997/98, 1999/00, 2003/04, 2008/09, 2012/13, 2018/19.
- Финалиста (3) : 1960/61, 2014/15, 2016/17.

Суперкуп Италије :
- Освајач (5) : 1998, 2000, 2009, 2017, 2019.
- Финалиста (3) : 2004, 2013, 2015.

Серија Б :
- Првак (1) : 1968/69.
- Вицепрвак (3) : 1962/63, 1971/72, 1982/83.
- Промовисан у виши ранг (2) : 1926/27, 1987/88.

Међународни уреди

Куп победника купова :
- Освајач (1) : 1998/99.

УЕФА суперкуп :
- Освајач (1) : 1999.

УЕФА куп :
- Финалиста (1) : 1997/98.

Куп Алпа :
- Освајач (1) : 1971.

Сва финала међународних купова Лација уреди

Куп победника купова

1998/99.	Лацио	2-1	Мајорка

Куп УЕФА

1997/98.	Интер	3-0	Лацио

Суперкуп Европе

1999.	Манчестер јунајтед	0-1	Лацио

Куп Алпа

1971.	Лацио	3-1	Базел

Стадион уреди

Навијачи Лација на Олимпику

Лацио игра своје утакмице као домаћин на стадиону Олимпико, највећем стадиону у Риму којег дели заједно са највећим ривалом Ромом. Стадион је отворен 1937. године, а био је домаћин на Олимпијским играма 1960, као и Светског првенства у атлетици 1987, финала Европског првенства 1980. и Светског првенства 1990, и финала Лиге шампиона 1996. и 2009.

Тренутни састав уреди

Од 18. јануара 2024.

Бр.	Позиција	Играч
3	О	Лука Пелегрини (на позајмици из Јувентуса)
4	О	Патрик
5	С	Матијас Весино
6	С	Даичи Камада
7	С	Фелипе Андерсон
8	С	Матео Гендузи (на позајмици из Олимпик Марсеља)
9	Н	Педро Родригез
10	С	Луис Алберто
13	О	Алесио Ромањоли
15	О	Николо Казале
16	О	Димитрије Каменовић
17	Н	Ћиро Имобиле (капитен)
18	Н	Густав Исаксен

Бр.	Позиција	Играч
19	Н	Валентин Кастељанос
20	С	Матија Закањи
22	Н	Дијего Гонзалез
23	О	Ељсеид Хисај
29	С	Мануел Лацари
32	С	Данило Каталди
33	Г	Луиђи Сепе (на позајмици из Салернитане)
34	О	Марио Хила
35	Г	Христос Мандас
65	С	Николо Ровела (на позајмици из Јувентуса)
77	О	Адам Марушић
87	Н	Кристијано Ломбарди
94	Г	Иван Проведел

Позајмљени играчи уреди

Бр.	Позиција	Играч
—	Г	Мариус Адамонис (Перуђа)
—	Г	Алесио Фурлането (Фермана)
—	Г	Луиш Машимијано (Алмерија)
—	О	Романо Флоријани Мусолини (Пескара)
—	О	Матија Новела (АЗ Пичерно)
—	С	Жан-Данијел Акпа Акпро (Монца)

Бр.	Позиција	Играч
—	С	Тома Башић (Салернитана)
—	С	Марко Бертини (СПАЛ)
—	С	Мохамед Фарес (Бреша)
—	С	Маркос Антонио (ПАОК)
—	Н	Матео Канчељери (Емполи)
—	Н	Раул Моро (Реал Ваљадолид)

Играчи из младог тима (Лацио примавера) уреди

Бр.	Позиција	Играч
46	О	Фабио Руђери
52	О	Матео Дуту
53	Г	Федерико Магро

Бр.		Позиција	Играч
59		Г	Давиде Ренцети
70		Н	Сана Фернандеш

Повучен дрес уреди

Дрес са бројем 12 је повучен из употребе, јер је посвећен навијачима као 12-ом играчу.

Познати бивши играчи уреди

Трофејни тренери Лација уреди

Име	Националност	Период	Трофеји
Фулвио Бернардини	Италија	1958—1960	1 Куп Италије
Хуан Карлос Лоренцо	Аргентина	1968—1971	1 Серија Б
Роберто Ловати	Италија	1971	1 Куп Алпа
Томазо Маестрели	Италија	1971—1975	1 Серија А
Свен Јеран Ериксон	Шведска	1997—2001	1 Серија А, 2 Купа Италије, 2 Суперкупа Италије, 1 Куп победника купова, 1 УЕФА суперкуп
Роберто Манчини	Италија	2002—2004	1 Куп Италије
Делио Роси	Италија	2005—2009	1 Куп Италије
Давиде Балардини	Италија	2009—2010	1 Суперкуп Италије
Владимир Петковић	Швајцарска	2012—2013	1 Куп Италије
Симоне Инцаги	Италија	2016—2021	1 Куп Италије, 2 Суперкупа Италије