Филателија у Босни и Херцеговини

Филателија у Босни и Херцеговини (филателија — скупљање поштанских и таксених марака, коверти и печата; грч. [filos] грешка: {{lang}}: текст има искошену назнаку (помоћ): пријатељ + Шаблон:Јез-грч-: царина, новац, даћа) своје почетке веже за издавање првих поштанских марака на љето 1879. године. Окупацијом од стране Аустроугарске монархије долази до издавања посебних поштанских марака за територију Босне и Херцеговине, 1. јула 1879. Прва поштанска марка је сиве боје, у неколико варијанти, те приказује двоглавог аустроугарског орла с грбом; има вриједност једног новчића (нем. Kreuzer).

Босански стећак у Опличићима с мотивом љиљана; БХ Пошта

Данас у БиХ постоје три поште које издају марке у заједничкој валути, конвертибилној марки (КМ; BAM), и које вриједе у цијелој Босни и Херцеговини. Осим БиХ, постоји још неколико земаља у Европи и свијету које имају неколико пошта (Андора, Аустралија, Кипар, Велика Британија, Данска, Индонезија, Кина, Француска, Србија, Хрватска, Италија и др.). Разлози издавања различитих марака и постојања више пошти у тим државама су вишеструки, почев од географских, политичких, историјских па до многих других. Узрок постојања три поште у БиХ је распад Југославије и повезани ратови, што је довело до потребе за контактима међу становништвом, трансфером новца итд., јер су поштанске пошиљке из Европе углавном долазиле приватним каналима или преко пошти сусједних земаља, са обавезном назнаком ентитета.

Још једна специфичност поштанског саобраћаја у неким градовима БиХ је постојање двије поште удаљене мање од километра у којима се могу купити двије врсте поштанских марака (Сарајево, Витез, Мостар, Нови Травник, Горњи Вакуф итд.). У литератури се такав случај помиње у Уједињеним Арапским Емиратима и Оману (у пограничном дијелу). Та специфичност се одразила на релативно високу потражњу босанскохерцеговачких марака у Европи, али и на развој графичког дизајна и оригиналних идеја, што је за резултат имало висок квалитет марака. Сличан примјер је Чехословачка, која је након распада изњедрила двије поште високог квалитета. Супротан примјер је њемачка пошта која је након уједињења и приватизације изгубила на квалитету и дизајну марака.

Османско доба

До аустроугарске окупације, прецизније до јула 1878. године, на територији Босне су се примјењивале тадашње марке турске поште. Није познато да ли су за БиХ постојале посебне марке. Марке турске поште су се разликовале по додатним утиснутим жиговима са ознакама градова у Босни, и то за Сарајево, Мостар, Бања Луку, Травник, Нови Пазар, Брод (Прут) и Бихаћ (Бихеке). Сви натписи су били на арапском писму и на турском језику. Вриједности су биле 20 пара те 1, 2 и 5 гхруша. Не постоји јасна категоризација у филателистичкој литератури, па су марке углавном непрепознатљиве.

Разгледница Б. Брода (1912)

Током друге половине 19. вијека, времена османске владавине Босном и Херцеговином, транспорт роба, поште и новца одвијао се непрекидно по свим правцима којима су се кретали каравани османских великаша током свог похода на Запад. Поштанском везом преко Босне, везу са Турском одржавале су сусједне земље Аустрија и Француска, због чега је у Сарајеву основана такозвана „Француска пошта”, док је за пријенос те поште ангажована француска трговачка фирма „Фрасине” (фр. Fraissinet), а до краја Османског царства у БиХ пошту су преносили трговци звани кириџије.^[1]^[2]

Аустроугарско доба

Аустроугарском анексијом Босне и Херцеговине 1878. године пошта је радикално реорганизована; направљен је нови размјештај њене мреже у складу с државним, војним, економским, политичким и геостратешким циљевима Аустроугарске.

Одмах након преузимања Сарајева, већ 1878. и 1879. године, формиране су војне поште како би се успоставила мрежа са Аустроугарском монархијом.

Почетокм септембра 1879. године, објављена је вијест о отварању телеграфских станица у Дервенти, Добоју, Маглају, Бањој Луци, Сарајеву и Травнику, а нешто касније и у Зеници и Бусовачи. Само мјесец дана касније, у октобру, са радом су започеле телеграфске станице у Брчком, Јајцу, Ливну, Приједору, Тузли, Зворнику, Бихаћу, Горажду, Мостару, Требињу и још неколико насеља широм Босне и Херцеговине.

Осим Османлија, и Аустроугари су у другој половини 19. вијека имали своју пошту у Босни и Херцеговини, и то као приватну пошту аустријског конзула (тзв. „Конзулова пошта”) у Мостару и Сарајеву. Становништво БиХ је све више почело користити услуге Конзулове поште, што није одговарало стамболској Порти, па је често долазило до сукоба између аустроугарске поште и османских власти. Међутим, Конзулова пошта је и даље наставила с радом, све до краја османске владавине а дјелимичне окупације и све већих аустроугарских утицаја 1848. године.

Такође, за вријеме османске власти је 1858. године успостављена и прва поштанска телеграфска станица у Босни и Херцеговини; налазила се у Мостару. Године 1864. је успјешно успостављена и друга телеграфска станица у БиХ; налазила се у једној приватној кући у Сарајеву.

Поглед на зграду Главне поште у Сарајеву, сједиште БХ Поште

Године 1892, Босна и Херцеговина је примљена у Свјетски поштански савез (фр. Union postale universelle, енгл. Universal Postal Union; скр. UPU).

Након 19 година, 1911. године, угледни аустроугарски архитекта Јосип Ванцаш почео је с пројектовањем зграде Главне поште у Сарајеву, чији ће изглед подсјећати на модерну зграду Аустријске Банке поштанске штедионице (нем. Österreichische Postsparkasse, енгл. Austrian Postal Savings Bank) аустроугарског архитекте и урбанисте Ота Вагнера (1841—1918) у Бечу. Ово је био његов први неокласични пројекат након година аустроугарске ар нуво архитектуре.

Дана 18. маја 1913. године, свечано је отворена зграда Главне поште у Сарајеву.

До 1914. године, односно до почетка Првог свјетског рата и краја аустроугарске владавине у Босни и Херцеговини, војних пошта је било 118; у раздобљу од 1879. до 1918. године, поштанска мрежа је проширена за 100 нових поштанских станица. За вријеме Аустроугарске у БиХ је отворено око 150 нових поштанских станица.

Поштанске марке

Прва поштанска марка је изашла 1. јула 1879. године. На марки се налазио двоглави орао с грбом. Употреба поштанских марака од 1879. до 1908. поред БиХ обухватала је и подручје Санџака (нем. Sandschak Novipazar), који је потпадао под војну управу Аустријске монархије. У то доба је било неуобичајено да војна пошта, која је била под управом министарства рата, користи цивилну пошту (што је био случај у БиХ). Због проблема с језиком, аустријска пошта се одлучила за издавање марака без икаквог натписа, с циљем да укаже на равноправност језика и култура у овом релативо осјетљивом подручју. До 1900. године користио се аустријски гулден (нем. Forint) с подјелом на 100 новчића (нем. Kreuzer). Od 1900. godine u upotrebi je bila kruna (nem. Krone) s podjelom na 100 helera (nem. Heller). Прва серија је издата у девет различитих вриједности, у девет боја, и то 1, 2, 3, 5, 10, 15, 25, 20 и ½ новчића. Вриједност је била приказана у горњем лијевом и десном углу.

Серија од три марке издата 1917. с ликом убијеног престолонасљедника Франца Фердинанда и његове жене Софије; на првој марки је нацрт цркве посвећене Софији која никад није изграђена

Постојале су многобројне варијанте које су се разликовале по квалитети и врсти штампе, назубљењу и воденом жигу. Све марке су биле штампане у Државној штампарији у Бечу. Тек је 1906. године изашла прва серија с натписом на њемачком: „Bosnien-Herzegowina”. Серија се састојала од шеснаест марака с мотивима из БиХ. На маркама су били приказани градови, ријеке, као и типична транспортна средства за то вријеме. Градови као што су Добој, Мостар, Јајце и Сарајево били су с мотивима Башчаршије, торњем Светог Луке у Јајцу, као и царем Францом Јозефом I. Аутор серије је познати аустријски сликар и графичар Коломан Мозер. За то вријеме серија марака за Босну и Херцеговину представљала је револуцију у филателији, јер су се до тада — поготово у Европи — штампале само марке с грбом цара или краља те ликовима актуелних владара. Пошто је прва испорука нестала, аустријска штампарија се одлучила на хитно издавање друге серије, те тако настају марке с назубљењем у вриједностима од шест до дванаест. По неким изворима постоји и серија с назубљењем пет, али њено настајање није познато.

Године 1912, је изашла серија од 21 марке с ликом цара Франца Јозефа I, а тада се по први пут појавио натпис „K.u.K. Militär Post Bosnien-Hercegovina” (у пријеводу на српски: Царска и краљевска пошта БиХ), али без типичног њемачког z и w u imenu Hercegovine. Vrijedosti su bile od jednog helera (nem. Heller) до десет круна. 1917. излази серија од три марке с ликом убијеног престолонасљедника Франца Фердинанда и његове жене Софије. Серија се састојала од три марке, а на једној је био нацрт цркве посвећене Софији која никад није изграђена. Посљедња марка излази 1. септембра 1918. године, а на њој је Мостар са жигом „1918” и цар Франц Јозеф I с истим жигом. Припремљена серија марака из 1918. године с ликом цара Карла I није ушла у саобраћај и каталошки није уврштена у редовне марке.

За разлику од аустријских издања, издања за БиХ приказују углавном мотиве градова у БиХ, док се издања за Аустрију своде углавном на царску и краљевску породицу и повремено на дворове Шенбрун или бечки Хофбург. Укупно је изашло 148 различитих марака с релативно високом вриједношћу по њемачком каталогу Михел (нем. Michel-Katalog / Schwaneberger Verlag GmbH München), а подручје је каталошки сврстано под Аустрију. Иначе, то је у Европи омиљено подручје у филателистичким круговима; вриједност добро очуваних марака се креће до неколико хиљада евра.

Марка из прве серије, 10 кројцера (1879)
Марка с новим изгледом и новом новчаном јединицом хелер (1900)
Марка с мотивом Мостара и жигом „TUZLA” (1906)
Марка с мотивом Добоја (1906)

Новинске марке

Марка од 20 хелера с ликом дјевојке у босанској народној ношњи (1913)

Године 1913, је изашла серија од четири марке с ликом дјевојке у босанској народној ношњи. Марке су кориштене за франкирање новина и вриједиле су до 28. октобра 1918. године. Као већина новинских марака из тог времена, нису имале назубљење већ су резане обично на поштанском шалтеру. Након завршетка Првог свјетског рата појављују се с разним ознакама у Краљевини СХС, као марке у нормалном поштанском саобраћају.

Порто марке

Осим редовних поштанских марака, аустријска пошта је издавала и тзв. порто марке, које су излазиле у три различита типа. Прво издање је из 1904. године с назнаком „Milit. Post-Portomarken” (у пријеводу на српски: Војна пошта); све су црно-црвено-жуте боје и у разним вриједностима од 1 до 200 хелера. Друго издање је из 1916/1918. године и у вриједностима је од 2 хелера до 3 круне.

Таксене марке у поштанској употреби

У поштанском саобраћају се користила и таксена марка, која је особена по томе што су сви натписи на њој исписани на латиници, ћирилици, али и арапском писму; на примјер, „... 1 новчић... Земаљска влада за Босну и Херцеговину...”. Постоје два типа, оба у вриједностима од 1, 2 и 4 новчића, у црвеној или смеђој боји, и стилски се разликују од осталих издања. Графичко рјешење одговара украсима који вјероватно имају религијску позадину.

Марке за ратишта

Марка БиХ са жигом „SERBIEN” (1916)

Марка БиХ са жигом „K. U. K. FELDPOST” (1915)

Осим горе наведених марака, Аустроугарска монархија је за вријеме Првог свјетског рата на окупираним подручјима користила бх. марке с додатним жигом као марке за ратишта (нем. Feldpostmarke). Примјењивале су се разне серије, а жигови на бх. маркама су били „K. U. K. Feldpost” и „Serbien”. Разликује се више жигова, како по положају (водоравни или дијагонални) тако и по различитим бојама. Марке су излазиле од 1915. до 1918. године. Порто марке са жигом (на примјер, „6 Centesimi”) користиле се у Италији све до 1918. године. Те марке филателистички не припадају подручју БиХ, али су такође интересантне због разноликости жигова и своје распрострањености у Европи.

Крај Аустроугарске монархије

Распадом Аустроугарске монархије и стварањем Државе СХС, пошта у БиХ је постепено почела да се развија у смјеру заједничке државе. Од новембра 1918. године су почеле да се користе марке Аустрије са жигом у више варијација. Разликују се по писму (латиница или ћирилица) и по боји жига. У горњем дијелу се налази натпис „ДРЖАВА С. Х. С.”, у средини лијево и десно година „1918”, а у доњем дијелу „БОСНА I ХЕРЦЕГОВИНА”. Новчана вриједност је остала у крунама и хелерима, а све до јуна 1920. године — до увођења динара — у БиХ се и даље плаћало круном. Осим познатих географских мотива, користиле су се и марке са дјевојком у народној ношњи, којима је утискана нова вриједност.

Марка Аустрије за подручје БиХ са жигом „ДРЖАВА С. Х. С. | 1918 — 1918 | БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА”, мотив базара у Сарајеву (1918)
Марка Аустрије за подручје БиХ са жигом „KRALJEVSTVO S. H. S.” (1918)
Марка Аустрије за подручје БиХ са жигом „KRALJEVSTVO S. H. S.” црвене боје (1918)
Порто марка Аустрије за подручје БиХ са жигом „ДРЖАВА С. Х. С. | БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА | хелера” (1918)

Дана 11. марта 1919. године на маркама Аустрије се појављује натпис „Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца”, који касније замјењује натпис „Краљевство С. Х. С.”. Марке су вриједиле све до 1921. кад је изашла нова серија за читаво подручје Краљевине, с ликом српског регента Александра I и краља Петра I из династије Карађорђевић.

Марке су вриједиле само на територији БиХ, док су други дијелови Државе СХС имали своје марке (Словенија, Хрватска, Србија и Црна Гора) или су користили марке Мађарске с новим жигом. Поред небројено много варијација жигова, постоје и многе фалсификоване марке које без провјере немају велику вриједност. Неки каталози (Михел) почињу с маркама из БиХ које представљају прве марке бивше Југославије.

Доба Краљевине Југославије

Од 1929. године до почетка Другог свјетског рата године 1941, у БиХ није постојала посебна пошта. На поштанским маркама се врло ријетко налазе мотиви из БиХ. Тек је 1929. године изашла серија од три марке, од којих једна приказује Томиславову базилику у Дувну, а серија је издата поводом хиљаду година оснивања хрватског краљевства. Марка је имала вриједност од 50+50 пара. Исте марке су се користе 1931. године са утиснутим жигом „Краљевина Југославија”, новим именом исписаним латиницом и ћирилицом. С времена на вријеме су се појављивали мотиви градова Јајца, Мостара и Сарајева, али тематски се пошта Југославије оријентисала на историју српског народа у Првом свјетском рату као и на краљевску породицу Карађорђевић.

Други свјетски рат

Доба Независне Државе Хрватске

Распадом Краљевине Југославије и оснивањем Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, на територији БиХ долази до распада поштанског саобраћаја Југославије и оснивања Хрватске поште. Већ 12. априла су почеле да излазе марке са жигом „Независна Држава Хрватска” и ликом краља Петра (југословенске марке из 1930-их година). Прво издање на којем се распознају мотиви из Хрватске из 1941/1942. приказује и мотиве из БиХ попут Јајца, ријеке Дрине, Коњица, Бегове џамије у Сарајеву и Бање Луке. Серија се састоји од деветнаест марака на којима је чак и Земун.

Јајце, Дрина и Коњиц на маркама из НДХ (1941)

Дана 12. октобра је изашла серија Црвеног крста с народним ношњама. Састоји се од три марке. Једна од њих је мушка ношња из околине Травника. Вриједиле су до 31. маја 1945, а номинална вриједност им је била 2+2 куне. 4. октобра 1942. је издата марка на којој је приказана сељанка из Босне, такође као дио серије Црвеног крста.

У наредних неколико година постојања НДХ, не појављују се мотиви из БиХ, марке се тематски обликују у другом смјеру, али интересантна је једна од марака из 1944. која приказује војника на стражи на Дрини. Нестанком НДХ с политичке сцене, нестале су и марке, али се и дан-данас могу наћи у многим колекцијама.

Доба Демократске Федеративне Југославије (1944—1945)

Пропадањем НДХ створила се Демократска Федеративна Југославија; у БиХ су се и даље користиле марке НДХ, али с различитим жиговима (у зависности од дијела БиХ). Тако је, на примјер, пошта у Мостару користила мотиве градова из НДХ са жигом „Демократска Федеративна Југославија” и новом вриједношћу у кунама. Марке су вриједиле од 28. априла 1945. до 31. јула исте године. Неке од марака су достигле високу вриједност, мада их треба разликовати од сличних марака које су се штампале за Хрватску и које нису од посебног значаја, углавном због много већег тиража. Тираж се креће од 1.000 комада па до 43.000 комада, за разлику од хрватских издања чији тираж прелази 100.000 комада.

Пошта у Сарајеву је на марке из НДХ штампала поред натписа „Демократска Федеративна Југославија” и грб нове државе с петокраком и пет бакљи на лијевој страни. Укупно је издато тринаест марака, са два различита мотива, а вриједиле су од 7. јула до 9. јула 1945. године. У та три дана издато је само 600 примјерака; указом Министарства поште из Београда марке су се прогласиле се неважећим, повукле из продаје и уништиле. Те марке су једне од највреднијих с подручја бивше Југославије. Тек у посљедње вријеме неке марке из Републике Српске постижу већу вриједност од оних просјечних из бивше Југославије.

Социјалистичко доба

Мост у Вишеграду (1967)

Јахорина (1984)

Вратник (1984)

У периоду Федеративне Народне Републике Југославије нису постојала посебна издања у БиХ, али су се од раних педестих година 20. вијека почеле да појављују мотиви босанскохерцеговачких градова на маркама.

Постоје и издања с народним ношњама, даном устанка, грбом и заставом, али су то најчешће издања за свих шест република Југославије. Значајна су и честа издања поводом Дана ослобођења Сарајева, као и познатих личности из историје. Типично за та издања је да историја БиХ из периода средњег вијека није много заступљена, док је у другим републикама то био чест мотив. Такође ни познате особе (попут књижевника) из османског доба нису налазиле мјесто на маркама, мада су писале о народу с простора данашње БиХ, чак и на тадашњем народном језику. Обичаји и традиција народа из БиХ нису се много посматрали с тог гледишта, осим ако би то било повезано с државама Србијом или Хрватском, било из средњег вијека било из времена османске владавине.

Серија из 1980-их година, која је издата поводом 14. зимских олимпијских игара одржаних у Сарајеву, приказује мотиве Сарајева, спортске терене, спортисте, као и амблем Олимпијаде. Један је од интересантнијих покушаја југословенске поште да се приближи свјетским стандардима. Серије се крећу у тиражу до 1.000.000 примјерака.

Доплатне марке

Посебна издања су постојала само на тзв. доплатним маркама, али је то било најчешће временски ограничено. Мотиви су били заједнички, тако да се не може говорити о локалним маркама, као на примјер у времену пред крај рата (1944—1945), које су вриједиле само на ограниченом подручју до успостављања заједничке поште.

Доплатне марке су се издавале у корист хуманитарних организација: поводом Недјеље солидарности, Дјечје недјеље, Недјеље борбе против туберкулозе, Недјеље борбе против рака, Олимпијске недјеље, Медитеранских игара у Сплиту, Свјетског првенства у стоном тенису у Новом Саду и сл. Скоро на свим доплатним маркама је било име државе, мада је изашло и неколико издања без овог имена (само с поводом издавања). Марке су биле обавезне, а испрва су вриједиле као франко и порто марке; ’70-их година појављују се само као франко марке. Период употребе као и номиналне вриједности су код неких издања били различити по републикама СФРЈ, па је тиме могуће установити у којој је од република марка била у оптицају.

Доба самосталне Босне и Херцеговине

Марке трију пошти с мотивима босанскохерцеговачких градова

Распадом Југославије и проглашавањем независности Републике Босне и Херцеговине долази до оснивања Јавног предузећа БХ Пошта д. о. о. са сједиштем у Сарајеву. У прво вријеме су се користиле марке бивше државе с разним жиговима, али због ратних дјеловања дошло је до дјелимичног распада поштанског система.

Почетком рата дошло је до проглашавања Хрватске Заједнице/Републике Херцег-Босне (која ће бити угашена Вашингтонским споразумом почетком 1994. године) Српске Републике Босне и Херцеговине / Републике Српске (која ће 1995. по Дејтонском споразуму бити озваничена као босанскохерцеговачки ентитет Република Српска).

На ова два подручја се оснивају двије засебне поште: Хрватска пошта Мостар (са сједиштем у Мостару) и Српских пошти са сједиштем у Бањој Луци. Све три поште данас су чланице UPU^[3] и представљају јавне поште у Босни и Херцеговини. Није познато да ли постоји легална могућност мјешовитог франкирања (франкирање са двије или више марака из различитих пошти на једној пошиљци).

БХ Пошта

Прве марке за вријеме Рата у БиХ (1993)

У Сарајеву је 27. октобра 1993. године изашла серија од седам марака с тадашњим грбом РБиХ с босанским љиљанима. Вриједности су од 100 до 50.000 босанскохерцеговачких динара (БХД), у тиражу од 50.000 комплета. Постоје разна издања првог дана, а марке су неназубљене и због ратних збивања у Сарајеву није познато да ли су биле у оптицају. Могу се наћи многобројна издања првог дана (ФДЦ), с пригодним жигом и насловом „Сувенир” и сл. (што не одговара стандардима УПУ), али и текстови који указују на тренутну ситуацију у Сарајеву 1993. године. Због тога се често узимају ти пригодни листови као прве марке из РБиХ, мада су те маркле ријетко када уопште и биле у поштанском саобраћају. Појављују се и даље али без жига. Серија Десет година од отворења неназубљених марака с мотивима сарајевског ЗОИ-ја 1984. изашла је 1994. године, с номиналним вриједностима од 50.000, 100.000 и 200.000 босанскохерцеговачких динара.

Марке Републике БиХ се у почетку тематски одликују стањем у Босни и Херцеговини за вријеме рата. Подручја на којима вриједе марке Републике БиХ су ограничена на Сарајево и територије под контролом Армије РБиХ. Осим мотива ратног разарања у серији од седам марака с мотивом Главне поште у Сарајеву из 1995. године, тематски круг се затвара историјским мотивима, мотивима природе, сликарства, спорта и религије. Те марке би се могле узети као прве марке у саобраћају које су и до данас у оптицају, с примједбом да новчана противвриједност одговара босанским динарима а не конвертибилним маркама.

Серија с ношњама; БХ Пошта (1996)

Серија с орхидејама; БХ Пошта (2004)

Од 15. јула 1994. до 10. октобра 1997. године марке су се издавале у динарима (10.000 старих динара = 1 нови динар), а 1. октобра у БиХ се увела нова валута — конвертибилна марка (1 КМ = 100 динара) —, која је остала у употреби све до данас. Скоро све марке од 1995. године су и дан-данас у оптицају. Од 1996. године марке носе натпис „Босна и Херцеговина” и препознатљиве су по амблему поште. БХ Пошта је члан УПУ и тематска издања су сваке године слична тематским издањима других пошти у свијету.

У посљедњих неколико година мотиви су интересантни, како због промијењеног графичког дизајна тако и због специфичности тема. I даље се фокус ставља на туризам, градове и познате личности; краљица Јелена, капетан Градашчевић, Мирза Башагић, Бахрија Нури Хаџић, Насиха Капиџић-Хаџић и Мустафа Мујага Комадина су само неке од личности из босанске историје које су доспјеле на нове марке БХ Поште. Такође, заступљене су и теме из гастрономије (нпр. ’десет у пола’ — сарајевски ћевапи; блок издање с традиционалним босанским јелима: долмом и баклавом из 2005. године, са отисканим рецептима на енглеском језику; бурек у зврку, издање из 2007. године итд.). Са изузетком два издања (божићно издање из 1998. године с мотивом и натписом „Рођење Христово | 16. в. | Срп. икона”, те издања из 2005. године с мотивом манастира Житомислић — гдје је име манастира исписано латиницом и ћирилицом), БХ Пошта примјењује искључиво латиничко писмо на својим издањима .

БХ Пошта издаје и друга филателистичка издања; примјери су:

максимум карте и
коверте првог дана.

Максимум карте

Максимум карта (енгл. card maximum), или скраћено CM, осликана је поштанска разгледница коју БХ Пошта и Хрватска пошта Мостар издаје уз поједино издање поштанске марке. Предња страна максимум карте носи илустрацију и марку те поштански жиг првог дана, а полеђина све елементе класичне разгледнице.

Према дефиницији Комисије за максимафилију (сакупљање максимум карти) Међународне филателистичке органицазије (ФИПА), односно донесеном Статуту максимафилије према којем је тачно одређено шта је максимум карта, то је илустрована поштанска карта величине 9 цм × 14 цм или 10,5 цм× 15 цм. Поштанска марка се лијепи на лице максимум карте и жигоса жигом првог дана. Илустрација на карти мора да заузима минимум 75% површине једне стране карте. Такође, илустрација мора да буде повезана с мотивом на марки, али никако не смије да буде идентична.

Жиг којим је марка поништена мора да буде јасно видљив и може да се користи и жиг посљедњег дана важности одређене марке. Када је у питању жиг „card maximum”, он је позициониран на полеђини максимум карте.

Ако је максимум карта у цјелини поштанско издање (поштанска карта, марка и жиг) онда се ради о „поштанским максимум картама”, а ако је максимум издала нека друга организација ради се о „филателистичкој максимум карти” или о „приватним максимум картама” у случају да је издавач појединац.

Коверте првог дана

Коверта првог дана (енгл. first day cover), или скраћено ФДЦ, писмо је с наљепљеним маркама које су жигосане жигом датума издања. Овакве коверте често се при БХ Пошти и Хрватској пошти Мостар жигосају жигом који носи и ознаку „Први дан” (ова ознака бива одштампана на коверти или обиљежена ручним жигом), чиме се истиче сам карактер ових коверти.

Ово је коверта на којој се налазе илустрације или цртежи везани за поштанску марку која је на тој коверти те жиг првог дана издања те марке. Уколико се ради о издавању серије поштанских марака, на једној коверти се могу налазити све марке из серије или могу бити распоређене на двије омотнице, које су слично или једнако илустроване.

Заједничка међународна издања

Осим заједничких издања с другим двјема босанскохерцеговачким поштама, БХ Пошта је до сада имала и неколико међународних заједничких филателистичких издања, и то с Поштом Катара 2003. године и с Поштом Кувајта 2008. године.

Хрватска пошта Мостар

Прва поштанска марка Херцег-Босне (1993)

Дана 12. маја 1993. године излази прва серија марака у Хрватској пошти Мостар. Марка приказује кип Марије и цркву у Међугорју. Вриједност марке је 2.000 хрватских динара. У дијеловима под контролом ХВО-а (Херцеговина, Средња Босна и Босанска Посавина) у употреби је хрватски динар већ од 1992. године. Истовремено се користе и марке бивше Југославије са жигом „Суверена Босна и Херцеговина” или „Суверена Херцег-Босна”. Од 1993. године до данас натписи на поштанским маркама из овог подручја се мијењају, и то:

од 12. маја 1993. до 2. децембра 1994. године натпис гласи „ПТ ХЗ ХБ | Пошта и телекомуникације Хрватске заједнице Херцег-Босна”;
од 2. децембра 1994. до 3. априла 1997. године натпис гласи „Босна и Херцеговина Хрватска република Херцег-Босна”;
од 3. априла 1997. до 31. децембра 1998. године натпис гласи „Босна и Херцеговина ХПТ Херцег-Босне”;
од 31. децембра 1998. до 31. децембра 2002. године натпис гласи „Босна и Херцеговина ХПТ д. о. о. Мостар”;
од 31. децембра 2002. до данас натпис гласи „Босна и Херцеговина ХП д. о. о. Мостар”.

Марке Хрватске поште Мостар од 2009. године испод натписа „Босна и Херцеговина” имају и додатни натпис „Федерација Босна и Херцеговина” или „ФБиХ”.

Ликови који се појављују на маркама Хрватске поште Мостар су углавном историјске личности; тако се 20. маја 1993. године на трећој марки појавио лик Силвија Страхимира Крањчевића, а неколико мјесеци касније Хрвоја Вукчића Хрватинића. У каснијем периоду је тренд према књижевности порастао, те се 1999. године на марки од 0,30 марака појавио лик Антуна Бранка Шимића, а недуго након тога и Николе Шопа.

До 30. маја 1994. године, у оптицају су биле марке с вриједностима у хрватским динарима, а након замјене у Хрватској — у Херцег-Босни се и на поштанским маркама као ознака увела куна. Све до 1. јануара 1999. године куна је била платежно средство у овим подручјима. Након увођења конвертибилне марке, Хрватска пошта Мостар мијења изглед и ознаке на поштанским маркама. 10. фебруара 1994. је изашла марка с додатном ознаком „Хрватска република Херцег-Босна”, тако да је једина разлика амблем Хрватске поште Мостар („ХПТМ”) који је утиснут најчешће у доњем дијелу марке. Издања Хрватске поште Мостар се тематски не разликују од издања других двију пошти у БиХ; с нагласком су на градове (Ливно, Јајце, Томиславград, Љубушки итд.), подручја и личности из историје хрватског народа у БиХ. Тиражи се крећу од 80.000 до 200.000 комада и годишње излази 30-ак различитих марака с мотивима који се у посљедњих неколико година подударају с мотивима осталих пошти у БиХ, што приказује одређену сарадњу између трију пошти. Сва издања Хрватске поште Мостар су на латиничком писму.

Хрватска пошта Мостар такође издаје и друга филателистичка издања; примјери су:

максимум карте и
коверте првог дана.

Југословенске марке са жигом БиХ; Хрватска пошта Мостар (1993)
Свјетско првенство у фудбалу 2002; Хрватска пошта Мостар (2004)
Фрањевачки самостан Гуча Гора; Хрватска пошта Мостар (2009)

Максимум карте

Погледајте § Максимум карте.

Коверте првог дана

Погледајте § Коверте првог дана.

Заједничка међународна издања

Осим заједничких издања с другим двјема босанскохерцеговачким поштама, Хрватска пошта Мостар је до сада имала и неколико међународних заједничких филателистичких издања.

Поште Српске

Филателија у Републици Српској почиње након формирања српске парадржаве на територији Босне и Херцеговине, 26. октобра 1992. године. На маркама СФР Југославије нашао се дворедни жиг „Република Српска” на ћириличком писму. Номинална вриједност на југословенској марки је прецртана с једном или двије линије и утискана је нова вриједност која је износила од 5 до 500 динара. Типови за каталогизацију разликовали су се по положају ријечи Српска у другом реду према ријечи Република у првом реду. Вриједиле су до 1. октобра 1993. године.^[4] Ово издање од једанаест марака, названо Бањалучки провизоријум, користило се у западном дијелу Републике Српске, док су се у другим дијеловима све до почетка 1993. године користиле марке СФРЈ.^[5] Због вриједности на филателистичком тржишту, постоје бројни фалсификати. У међувремену је изашла нова серија, 11. јануара 1993. године, с три мотива (мотив гусли, мотив српског грба и мотив манастира Житомислић код Мостара) и шест вриједности. Серија је названа Прве гусле. У јуну 1993. године је изашло прво пригодно издање, под именом Референдум, с тематиком референдума поводом одбијања Венс-Овеновог плана. Серију су чиниле три марке из серије Прве гусле, с додатим натписом „Референдум” и „15–16. 05. ’93.”. Због хиперинфлације, марке су коришћене око 90 дана.^[5]

Пошта Републике Српске је све до увођења конвертибилне марке користила југословенски динар (у почетку динар Републике Српске), али марке је штампала са словима:

А — за унутрашњу пошту и
Р — за препоручену пошту.

Гљиве; Српске поште (2004)

Пруга Вишеград — Мокра Гора; Српске поште (2005)

Мотиви су на почетку већином били религијске природе, али временом Српске поште су почеле да издају серије с мотивима фауне и флоре, фудбала, мостова, Олимпијаде, књижевности (са ликовима Бранка Ћопића, Јована Дучића, Меше Селимовића, Алексе Шантића, Петра Кочића и Иве Андрића) итд. Марке су достигле релативно високу виједност на европском тржишту, како због мотива тако и због ниског издавачког тиража који се код неких серија креће од 10.000 до 14.000 комада, што је релативно мала количина. Све марке носе натпис „Република Српска” (ћирилицом), све до 2003. године кад се почиње појављивати натпис „Босна и Херцеговина”, али и даље с поднатписом „Република Српска”. Осим овога, марке је могуће разликовати по грбу Пошти Српске који је отискан на свакој марки. Појединачне марке су у правилу на ћириличком писму, док се марке у серијама наизмјенично штампају на латиничком и ћириличком писму.^[6]

Годишње излази око 30 марака, које се најчешће штампају у малим листовима (табацима) од по осам марака, с једном вињетом у средини у табаку 3×3 и са сличном штампом и назубљењем. Може се рећи да марке Републике Српске по дизајну одговарају маркама бивше Југославије и да графички и тематски одговарају — примјера ради — маркама из Србије из 1990-их година. Разлози су вјероватно економске природе јер и друге поште штампају марке у другим државама (нпр. Црна Гора штампа неке серије нових марака у Босни и Херцеговини, у Сарајеву, али су графички блиске Србији). Такав је систем и у Чешкој и Словачкој, по распаду Чехословачке.

Доплатне марке

Српске поште од 14. септембра 1997. године издају и доплатне марке, које се издају поводом Недјеље борбе против туберкулозе и поводом Недјеље Црвеног крста сваког 8. маја. Вриједност им је од 0,15 НД (нових динара) 1997. до 0,20 КМ (конвертибилних марака) 2005. године. У почетку су марке биле назубљене, а од 1998. године почеле су да се појављују и као неназубљене, али и обје варијанте од 2003. године. Тираж је 50.000 примјерака, до 75.000 у издањима од 2005. године. Тираж неназубљених марака је мањи, а креће се од 2.000 до 3.500 комада у серији.^[4] Неке су и самољепљиве, што је тренд у данашњем штампању поштанских марака. Вриједе најчешће недјељу дана и обавезне су при свакој поштанској пошиљци. Мотиви су једноставни, с ликом дјетета или с црвеним крстом на бијелој позадини.

Персонализоване марке

Персонализована марка општине Приједор (2008)

Од 2007. године Поште Републике Српске издају и персонализоване поштанске марке. Слиједећи тренд других европских пошти (нпр. Аустријске поште), омогућено је да се на захтјев јавне институције, приватне фирме или особе издају приватне марке са жељеним мотивом. Мотиви су лични захтјев и обично се израђују на основу фотографије. Графичко рјешење је обично понуђено од поште, но може се изабрати између двије боје (плаве и жуте) и два облика (водоравни и усправни). На маркама су, поред жељених текстова, и текстови „Босна и Херцеговина”, „Република Српска”, „Поште Српске”, те грб Пошти мањег ентитета, као и номинална вриједност. Марке су у оптицају и представљају легално средство за наплату поштарине у унутрашњем саобраћају. Маркетиншким потезом омогућено је промовисање приватних фирми као и других институција. Није познато који су критерији за одобравање мотива нити чиме је регулисано шта је дозвољено на мотивима поштанских марака а шта не. Цијена израде зависи од наручене количине и креће се од 1,50 КМ за количину 20—50 комада односно 0,80 КМ за количину > 1.000 комада. Номинална вриједност марака је за сада 0,70 КМ (Стање 9/2008). У филателији се ове марке не каталогизују у познатим каталозима (као што је онај њемачког издавача, Михел), већ обично у специјалним каталозима. До сада ове марке нису каталогизоване ни у једном познатијем каталогу. Није позната количина издатих примјерака, а до сада је издато 13 различитих поштанских марака.^[7]

Локална издања

Због наводног недостатка редовних поштанских марака, 1994. године у Добоју је издато тзв. локално издање Добој. Коришћене су марке Југославије из времена хиперинфлације и преко њих су жигом утиснуте нове номиналне вриједности. Употребљаване су у општинама Добој, Босански Брод, Модрича и Дервента. Не постоји одлука Поштанске дирекције Пошти Српске о издавању ових марака па се исте сматрају илегалним издањем. Препознатљиве су по поштанским бројевима поменутих општина. У октобру 1994. године су повучене из оптицаја и службено уништене.^[4] Мања количина је сачувана, али још увијек нигдје није била представљена као колекција од значаја. По филателистичким правилима ове марке су приватна издања и немају филателистичку вриједност. Због сталног актуелизовања каталога поштанских марака, може се очекивати њихово појављивање у специјализованим каталозима за неколико година.

Остала издања

Остала филателистичка издања Пошти Српске могу се подијелити на сљедеће групе:

Осим филателистичке наљепнице, која се користи у декоративне сврхе и нема номиналну вриједност нити једну карактеристику поштанске пошиљке, сви остали производи користе се у поштанском саобраћају или су издања за потребе филателиста. Заједничка особина ових производа је да се издају у посебним приликама и имају за сврху обиљежавање битних датума, догађаја итд.

Фалсификати

Појавом марака на подручју Републике Српске долази и до фалсификовања. Узроци фалсификовања су или на штету Пошти Српске или на штету филателиста. У почетку, квалитетно лоше отискане прве серије било је лако фалсификовати, те тако постоје многе марке Југославије са сличним жигом, који — међутим — није каталогизован, па је за већину тих серија — као и коверти — потребан атест филателистичког стручњака. Касније се јављају фалсификати с разним комбинацијама франкираних писама и различитих жигова. Појава фалсификованих ФД коверти се јавља након велике потражње филателистичких производа Пошти Српске, а у почетку и усљед релативне изолираности поште у Бањој Луци. Ови фалсификати су лако препознатљиви по лошем поштанском жигу.

Заједничка међународна издања

Осим заједничких издања с другим двјема босанскохерцеговачким поштама, Поште Српске су до сада имале и неколико међународних заједничких филателистичких издања.

Заједничка издања босанскохерцеговачких пошти

У посљедњих неколико година било је покушаја заједничких издања, с већим или мањим успјехом. Осим издања ЦЕПТ за Европу, која традиционално излазе у мају (скоро све поште у Европи издају серије по јединственом мотиву), свака од три босанскохерцеговачке поште издаје заједничке марке с другим државама (нпр. БХ Пошта и Катарска пошта 2003. године).

Један од примјера заједничког издања је марка с ликом папе Јована Павла II која је требало да буде иста за све три поште, али је усљед неслагања Српских пошти марки промијењен изглед и штампана је поново. Марка је издата поводом јединствене посјете папе Босни и Херцеговини, 22. јуна 2003. године у Бањој Луци. Цјелокупан тираж је преузет од поште у Сарајеву и користи се у нормалном саобраћају. Та марка је изузетак и по томе што се на марки Хрватске поште Мостар натпис „Босна и Херцеговина” појављује на ћирилици. Такође, десет година Дејтонског споразума у БиХ обиљежено је готово идентичним маркама у све три поште, а једине разлике су били амблем поште те облик и величина поједине поштанске марке.

10 година Дејтонског споразума; БХ Пошта (2005)
10 година Дејтонског споразума; Хрватска пошта Мостар (2005)
Минерали у БиХ; БХ Пошта (1999)
Посјета папе Павла II БиХ; Хрватска пошта Мостар (2003)

Осим почетних мотива и неких изузетака, све три босанскохерцеговачке поште су се суздржавале од стварања култа одређених историјских личности, појединих политичких партија и осим у изузетним случајевима и национализма. Коришћењем вјерских мотива на маркама или историјских личности одређеног народа, не крше се правила филателије јер су то стандардне теме и у другим поштама, али због специфичне политичке ситуације у БиХ поједина издања су се сматрала неприкладнима.

Једно од ријетких неуобичајених издања, које је готово непознато на тржишту, представља серија БХ Поште из 1999. године од четири марке с темом минерала, гдје су приказани минерали из Тузле, Витеза, Бусоваче и Сребренице. Тираж је 30.000 комплета и питање је да ли се уопште употребљава у поштанском саобраћају, мада се на шалтерима сарајевске поште ипак може купити.

Марка са заједничким мотивом изашла је 2011. године поводом 150. годишњице рођења Фритјофа Нансена, норвешког дипломате, истраживача и добитника Нобелове награде за мир за годину 1922. Марке се разликују само по додатном натпису за ентитете Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску, имену које је написано на латиници или ћирилици, те утиснутом симболу поште.

Мјешовита франкатура

Мјешовита франкатура на коверти Пошти Српске, с поштанским маркама БХ Поште, Пошти Српске и Хрватске поште Мостар; жиг „88300 | Чапљина” припада Хрватској пошти Мостар

Мјешовита франкатура је израз у филателији који означава поштанску пошиљку, која је франкирана са двије или више врста поштанских марака из двију или више земаља. Мјешовитом франкатуром назива се и франкирање поштанских пошиљки унутар једне државе која има двије или више пошти; таква земља је и Босна и Херцеговина.

Пошиљке се обично франкирају у случајевима настајања нових држава у такозваном пријелазном периоду. Увођењем нове валуте (евро у земљама Европске заједнице) такође настаје феномен мјешовите франкатуре. Коверте или друге пошиљке посебно се каталогизују и имају већу каталошку вриједност, те су тако посебна тема у филателистичким збиркама.

Због вриједности су честа фалсификовања, па се уз помоћ каталога може обично одредити — на основу назначеног времена — да ли је писмо или пошиљка фалсификована или не.

Референце

^ „Хисторијски развој поште у БиХ”. www.posta.ba. Приступљено 18. 9. 2016.
^ „Хисторијски развој поштанског саобраћаја у БиХ”. prezi.com. Приступљено 18. 9. 2016.
^ „UPU › Home › The UPU › Member countries › Eastern Europe and Northern Asia › Bosnia and Herzegovina” Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2017). Universal Postal Union. Приступљено 15. 7. 2017.
^ ^а ^б ^в „Каталог поштанских марака Републике Српске 1992–2007.”. Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.
^ ^а ^б „Филателија Републике Српске: Поштанске марке Републике Српске” Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2016). Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.
^ „Правилник о издавању и дистрибуцији поштанских марака и вриједносница”. Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.
^ „Персонализоване поштанске марке (ППМ) Републике Српске”. Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.

Литература

(језик: њемачки) Adolf, Passer (1930). Postwertzeichen von Bosnien und der Herzegowina. Breslau, Polen.

(језик: њемачки) Michel Europa Katalog – Band 2: Südeuropa (2001/2002). Schwaneberger Verlag GmbH. München, Deutschland. ISBN 978-3-87858-659-3.
(језик: њемачки) Michel Österreich Spezial Katalog (1992). Schwaneberger Verlag GmbH. München, Deutschland. ISBN 978-3-87858-333-2.
(језик: њемачки) Michel Rundschau [Die jährliche Ausgabe der Zeitschrift für Philatelie] (1992—2007). Schwaneberger Verlag GmbH. München, Deutschland.

(језик: њемачки) Die Briefmarke, Post und Philatelie in Östereich [Journal Der Österreichische Post-Marketing] (1992—2007). Wien, Österreich.

Спољашње везе

БХ Пошта
Поште Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (9. јул 2016)
Хрватска пошта Мостар Архивирано на сајту Wayback Machine (19. мај 2017)

Каталог доплатних марака M & M [Југославија (1933—1999), Србија и Црна Гора (1992—2007)]

[1] „Хисторијски развој поште у БиХ”. www.posta.ba. Приступљено 18. 9. 2016.

[2] „Хисторијски развој поштанског саобраћаја у БиХ”. prezi.com. Приступљено 18. 9. 2016.

[3] „UPU › Home › The UPU › Member countries › Eastern Europe and Northern Asia › Bosnia and Herzegovina” Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2017). Universal Postal Union. Приступљено 15. 7. 2017.

[Katalog_RS-4] а ^б ^в „Каталог поштанских марака Републике Српске 1992–2007.”. Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.

[Filatelija_RS-5] а ^б „Филателија Републике Српске: Поштанске марке Републике Српске” Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2016). Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.

[6] „Правилник о издавању и дистрибуцији поштанских марака и вриједносница”. Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.

[7] „Персонализоване поштанске марке (ППМ) Републике Српске”. Поште Српске. Приступљено 2. 7. 2016.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]