Филипинско-амерички рат

Филипинско-амерички рат,[10] који се назива и Филипино-америчким ратом, Филипинским ратом, Филипинском побуном или Тагалошком побуном[11][12] (филипински: Digmaang Pilipino-Amerikano; шпански: Guerra Filipino-Estadounidense), био је оружани сукоб између Прве Филипинске Републике и Сједињених Држава који је трајао од 4. фебруара 1899. до 2. јула 1902.[1] Док су филипински националисти на сукоб гледали као на наставак борбе за независност која је започета 1896. године Филипинском револуцијом, Америчка влада је то сматрала побуном.[13] Сукоб је настао када се Прва Филипинска Република успротивила условима Париског уговора по којем су САД преузеле Филипине од Шпаније, окончавши кратки Шпанско-амерички рат.[14]

Филипинско-амерички рат
Digmaang Pilipino-Amerikano

У смеру казаљки на сату од горе лево: Трупе САД у Манила, Грегорио дел Пилар и његове трупе око 1898, Американци чувају мост на реци Пасиг 1898. године,Битка за Санта Круз, Филипински војници код Малолоса, Битка код Кингва
Време:4. фебруар 1899 – 2. јул 1902[1]
(3 године, 4 месеца и 4 седмице)
Моро побуна: 1899–1913
Место:Филипини
Исход:

Америчка победа

Територијалне
промене:
Филипини постају неинкорпорирана територија Сједињених Држава и, касније Комонвелта САД (до 1946).
Сукобљене стране

1899–1902
 Сједињене Државе

1899–1902
 Пхилиппине Републиц

Ограничена страна подршка:
 Јапанско царство

1902–1913
 Сједињене Државе

1902–1906
Тагалог република


1899–1913
 Сулу султанат
Јачина

≈126.000 тотал[2][3]

≈24.000 до ≈44.000 борбена јачина[4]
≈80.000–100.000
регуларни и резервисти[4]
Жртве и губици
4.234[5]–6,165 киллед,[6] 2.818 рањено[5] 16.000-20.000 убијено[7]
Филипински цивили: 250.000–1.000.000 умрло, највише због глади и болести;[7] укључујући 200.000 умрлих од колере.[8][9][и]
  1. ^ Иако постоје многе процене смртности цивила, при чему су неке чак и преко милиона, савремени историчари углавном постављају смртност на између 200.000 и 1.000.000; погледајте „Жртве”.

Борба је избила између снага Сједињених Држава и Филипинске републике 4. фебруара 1899. године, у ономе што је постало позната као Битка за Манилу из 1899. године. Дана 2. јуна 1899. године Прва Филипинска Република званично је објавила рат против Сједињених Држава.[15][16] Рат је званично завршен 2. јула 1902. победом Сједињених Држава. Међутим, неке филипинске групе - предвођене ветеранима Катипунана, филипинског револуционарног друштва - наставиле су да се боре против америчких снага још неколико година. Међу тим вођама био је и генерал Макарио Сакај, ветерански члан Катипунана који је преузео дужност председавајућег проглашене Тагалог републике, формиране 1902. године након хватања председника Емилија Агуиналда. Остале групе, укључујући народе Моро и Пулахан, наставиле су са непријатељствима у удаљеним пределима и острвима, све до свог коначног пораза у бици код Буд Багсака, 15. јуна 1913. године.[17]

Рат је резултирао смрћу најмање 200.000 филипинских цивила, углавном због глади и болести.[18][19][20][21][22][23][24][25] Неке процене за укупне цивилне мртве достижу и милион.[26][7] Рат, а посебно америчка окупација која је уследела, променили су културу острва, што је довело до укидања Католичке цркве на Филипинима као државне религије и увођења енглеског на острва као примарног језика власти, образовања, бизниса, индустрије, и у наредним деценијама, међу породицама више класе и образованим појединцима.

Године 1902. Конгрес Сједињених Држава усвојио је Филипински органски закон, којим је предвиђено стварање Филипинске скупштине, са члановима које бирају Филипински мушкарци (жене нису имале глас све до након плебисцита о избору из 1937). [27][28] Овај закон је замењен Џонсовим законом из 1916. године (Закон о аутономији Филипина), који је садржао прву формалну и званичну изјаву посвећености владе Сједињених Држава да се на крају одобри независност Филипинима.[29] Тајдингс-Макдафијев закон из 1934. (Закон оф филипинској независности) створио је Филипински комонвелт следеће године, повећавајући самоуправу пре независности и успоставио процес ка пуној филипинској независности (првобитно планираној за 1944. годину, али је то омео и одложио Други светски рат). Сједињене Државе су дале независност 1946, после Другог светског рата и Јапанске окупације Филипина, Споразумом из Маниле.

Референце уреди

  1. ^ а б Wорцестер 1914, стр. 293. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФWорцестер1914 (хелп)
  2. ^ „Хисториан Паул Крамер ревиситс тхе Пхилиппине–Америцан Wар”. Тхе ЈХУ Газетте. Балтиморе, Марyланд: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 35 (29). 10. 4. 2006. Приступљено 25. 12. 2016. 
  3. ^ Деадy 2005, стр. 62 (п.10 оф тхе пдф)
  4. ^ а б Деадy 2005, стр. 55 (п.3 оф тхе пдф)
  5. ^ а б Карноw 1989, стр. 194.
  6. ^ Хацк & Реттиг 2006, стр. 172.
  7. ^ а б в Бурдеос 2008, стр. 14
  8. ^ Рамсеy 2007, стр. 103.
  9. ^ Смаллман-Раyнор, Маттхеw; Цлифф, Андреw D. (1998). „Тхе Пхилиппинес инсуррецтион анд тхе 1902–4 цхолера епидемиц: Парт И—Епидемиологицал диффусион процессес ин wар”. Јоурнал оф Хисторицал Геограпхy. 24 (1): 69—89. дои:10.1006/јхге.1997.0077. 
  10. ^ „Пхилиппинес Бацкгроунд Ноте”. У.С. Билатерал Релатионс Фацт Схеетс: Бацкгроунд Нотес. Wасхингтон, D.C.: Унитед Статес Департмент оф Стате. 2004. Приступљено 25. 12. 2016. 
  11. ^ Баттјес 2011, стр. 74.
  12. ^ Силбеy 2008, стр. 15.
  13. ^ „Тхе Пхилиппине-Америцан Wар, 1899–1902”. Оффице оф тхе Хисториан, У.С. Департмент оф Стате. Приступљено 19. 11. 2017. 
  14. ^ Рандолпх 2009.
  15. ^ Калаw 1927, стр. 199–200.
  16. ^ Патерно, Педро Алејандро (2. 6. 1899). „Педро Патерно'с Процламатион оф Wар”. Тхе Пхилиппине-Америцан Wар Доцументс. Сан Пабло Цитy, Пхилиппинес: МСЦ Институте оф Тецхнологy, Инц. Приступљено 25. 12. 2016. 
  17. ^ Агонцилло 1990, стр. 247–297.
  18. ^ Цлодфелтер, Мицхаел, Wарфаре анд Армед Цонфлицт: А Статистицал Референце то Цасуалтy анд Отхер Фигурес, 1618–1991
  19. ^ Леон Wолфф, Литтле Броwн Бротхер (1961) пп. 360
  20. ^ Бењамин А. Валентино, Финал солутионс: масс киллинг анд геноциде ин тхе тwентиетх центурy (2005) пп. 27
  21. ^ ФАС (2000), Федератион оф Америцан Сциентистс, Тхе Wорлд ат Wар (2000)
  22. ^ Пхилип Схелдон Фонер, Тхе Спанисх-Цубан-Америцан Wар анд тхе Биртх оф Америцан Империалисм (1972) пп. 626
  23. ^ Георге C. Херринг, Фром цолонy то суперпоwер: У.С. фореигн релатионс синце 1776 (2008) пп. 329
  24. ^ Графф, Америцан Империалисм анд тхе Пхилиппине Инсуррецтион (1969)
  25. ^ Ирвинг Wерстеин, 1898: Тхе Спанисх Америцан Wар: толд wитх пицтурес (1966) пп. 124
  26. ^ Туцкер, Спенцер (2009). Тхе Енцyцлопедиа оф тхе Спанисх-Америцан анд Пхилиппине-Америцан Wарс: А Политицал, Социал, анд Милитарy Хисторy (на језику: енглески). АБЦ-ЦЛИО. стр. 478. ИСБН 9781851099511. 
  27. ^ „Тхе Роад то Wомен'с Суффраге ин тхе Пхилиппинес”. Баyанихан Неwс, Аустралиа. 8. 8. 2014. 
  28. ^ Унитед Статес Цонгресс (29. 8. 1916). „Пхилиппине Аутономy Ацт”. тхецорпусјурис.цом. 
  29. ^ Ин тхе "Инструцтионс оф тхе Пресидент то тхе Пхилиппине Цоммиссион Архивирано 2009-02-27 на сајту Wayback Machine" dated April 7, 1900, President William McKinley reiterated the intentions of the United States Government to establish and organize governments, essentially popular in their form, in the municipal and provincial administrative divisions of the Philippine Islands. However, there was no official mention of any declaration of Philippine Independence.

Literatura уреди

Спољашње везе уреди