Филипинско-амерички рат

Филипинско-амерички рат; Digmaang Pilipino-Amerikano
	; У смеру казаљки на сату од горе лево: Трупе САД у Манила, Грегорио дел Пилар и његове трупе око 1898, Американци чувају мост на реци Пасиг 1898. године,Битка за Санта Круз, Филипински војници код Малолоса, Битка код Кингва
Време:	4. фебруар 1899 – 2. јул 1902; (3 године, 4 месеца и 4 седмице); Моро побуна: 1899–1913
Место:	Филипини
Исход:	Америчка победа Америчка окупација Филипина; распуштање Прве Филипинске Републике;
Територијалне; промене:	Филипини постају неинкорпорирана територија Сједињених Држава и, касније Комонвелта САД (до 1946).
Сукобљене стране
1899–1902; Сједињене Државе Војна влада;	1899–1902; Пхилиппине Републиц Негрос република; Замбоанга република; Ограничена страна подршка:; Јапанско царство
1902–1913; Сједињене Државе Острвска влада;	1902–1906; Тагалог република 1899–1913; Сулу султанат
Јачина
≈126.000 тотал ≈24.000 до ≈44.000 борбена јачина	≈80.000–100.000; регуларни и резервисти
Жртве и губици
4.234–6,165 киллед, 2.818 рањено	16.000-20.000 убијено
	Филипински цивили: 250.000–1.000.000 умрло, највише због глади и болести; укључујући 200.000 умрлих од колере.
	^ Иако постоје многе процене смртности цивила, при чему су неке чак и преко милиона, савремени историчари углавном постављају смртност на између 200.000 и 1.000.000; погледајте „Жртве”. ;

Филипинско-амерички рат,^[10] који се назива и Филипино-америчким ратом, Филипинским ратом, Филипинском побуном или Тагалошком побуном^[11]^[12] (филипински: Digmaang Pilipino-Amerikano; шпански: Guerra Filipino-Estadounidense), био је оружани сукоб између Прве Филипинске Републике и Сједињених Држава који је трајао од 4. фебруара 1899. до 2. јула 1902.^[1] Док су филипински националисти на сукоб гледали као на наставак борбе за независност која је започета 1896. године Филипинском револуцијом, Америчка влада је то сматрала побуном.^[13] Сукоб је настао када се Прва Филипинска Република успротивила условима Париског уговора по којем су САД преузеле Филипине од Шпаније, окончавши кратки Шпанско-амерички рат.^[14]

Борба је избила између снага Сједињених Држава и Филипинске републике 4. фебруара 1899. године, у ономе што је постало позната као Битка за Манилу из 1899. године. Дана 2. јуна 1899. године Прва Филипинска Република званично је објавила рат против Сједињених Држава.^[15]^[16] Рат је званично завршен 2. јула 1902. победом Сједињених Држава. Међутим, неке филипинске групе - предвођене ветеранима Катипунана, филипинског револуционарног друштва - наставиле су да се боре против америчких снага још неколико година. Међу тим вођама био је и генерал Макарио Сакај, ветерански члан Катипунана који је преузео дужност председавајућег проглашене Тагалог републике, формиране 1902. године након хватања председника Емилија Агуиналда. Остале групе, укључујући народе Моро и Пулахан, наставиле су са непријатељствима у удаљеним пределима и острвима, све до свог коначног пораза у бици код Буд Багсака, 15. јуна 1913. године.^[17]

Рат је резултирао смрћу најмање 200.000 филипинских цивила, углавном због глади и болести.^[18]^[19]^[20]^[21]^[22]^[23]^[24]^[25] Неке процене за укупне цивилне мртве достижу и милион.^[26]^[7] Рат, а посебно америчка окупација која је уследела, променили су културу острва, што је довело до укидања Католичке цркве на Филипинима као државне религије и увођења енглеског на острва као примарног језика власти, образовања, бизниса, индустрије, и у наредним деценијама, међу породицама више класе и образованим појединцима.

Године 1902. Конгрес Сједињених Држава усвојио је Филипински органски закон, којим је предвиђено стварање Филипинске скупштине, са члановима које бирају Филипински мушкарци (жене нису имале глас све до након плебисцита о избору из 1937). ^[27]^[28] Овај закон је замењен Џонсовим законом из 1916. године (Закон о аутономији Филипина), који је садржао прву формалну и званичну изјаву посвећености владе Сједињених Држава да се на крају одобри независност Филипинима.^[29] Тајдингс-Макдафијев закон из 1934. (Закон оф филипинској независности) створио је Филипински комонвелт следеће године, повећавајући самоуправу пре независности и успоставио процес ка пуној филипинској независности (првобитно планираној за 1944. годину, али је то омео и одложио Други светски рат). Сједињене Државе су дале независност 1946, после Другог светског рата и Јапанске окупације Филипина, Споразумом из Маниле.

Референце уреди

^ ^а ^б Wорцестер 1914, стр. 293. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФWорцестер1914 (хелп)
^ „Хисториан Паул Крамер ревиситс тхе Пхилиппине–Америцан Wар”. Тхе ЈХУ Газетте. Балтиморе, Марyланд: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 35 (29). 10. 4. 2006. Приступљено 25. 12. 2016.
^ Деадy 2005, стр. 62 (п.10 оф тхе пдф)
^ ^а ^б Деадy 2005, стр. 55 (п.3 оф тхе пдф)
^ ^а ^б Карноw 1989, стр. 194.
^ Хацк & Реттиг 2006, стр. 172.
^ ^а ^б ^в Бурдеос 2008, стр. 14
^ Рамсеy 2007, стр. 103.
^ Смаллман-Раyнор, Маттхеw; Цлифф, Андреw D. (1998). „Тхе Пхилиппинес инсуррецтион анд тхе 1902–4 цхолера епидемиц: Парт И—Епидемиологицал диффусион процессес ин wар”. Јоурнал оф Хисторицал Геограпхy. 24 (1): 69—89. дои:10.1006/јхге.1997.0077.
^ „Пхилиппинес Бацкгроунд Ноте”. У.С. Билатерал Релатионс Фацт Схеетс: Бацкгроунд Нотес. Wасхингтон, D.C.: Унитед Статес Департмент оф Стате. 2004. Приступљено 25. 12. 2016.
^ Баттјес 2011, стр. 74.
^ Силбеy 2008, стр. 15.
^ „Тхе Пхилиппине-Америцан Wар, 1899–1902”. Оффице оф тхе Хисториан, У.С. Департмент оф Стате. Приступљено 19. 11. 2017.
^ Рандолпх 2009.
^ Калаw 1927, стр. 199–200.
^ Патерно, Педро Алејандро (2. 6. 1899). „Педро Патерно'с Процламатион оф Wар”. Тхе Пхилиппине-Америцан Wар Доцументс. Сан Пабло Цитy, Пхилиппинес: МСЦ Институте оф Тецхнологy, Инц. Приступљено 25. 12. 2016.
^ Агонцилло 1990, стр. 247–297.
^ Цлодфелтер, Мицхаел, Wарфаре анд Армед Цонфлицт: А Статистицал Референце то Цасуалтy анд Отхер Фигурес, 1618–1991
^ Леон Wолфф, Литтле Броwн Бротхер (1961) пп. 360
^ Бењамин А. Валентино, Финал солутионс: масс киллинг анд геноциде ин тхе тwентиетх центурy (2005) пп. 27
^ ФАС (2000), Федератион оф Америцан Сциентистс, Тхе Wорлд ат Wар (2000)
^ Пхилип Схелдон Фонер, Тхе Спанисх-Цубан-Америцан Wар анд тхе Биртх оф Америцан Империалисм (1972) пп. 626
^ Георге C. Херринг, Фром цолонy то суперпоwер: У.С. фореигн релатионс синце 1776 (2008) пп. 329
^ Графф, Америцан Империалисм анд тхе Пхилиппине Инсуррецтион (1969)
^ Ирвинг Wерстеин, 1898: Тхе Спанисх Америцан Wар: толд wитх пицтурес (1966) пп. 124
^ Туцкер, Спенцер (2009). Тхе Енцyцлопедиа оф тхе Спанисх-Америцан анд Пхилиппине-Америцан Wарс: А Политицал, Социал, анд Милитарy Хисторy (на језику: енглески). АБЦ-ЦЛИО. стр. 478. ИСБН 9781851099511.
^ „Тхе Роад то Wомен'с Суффраге ин тхе Пхилиппинес”. Баyанихан Неwс, Аустралиа. 8. 8. 2014.
^ Унитед Статес Цонгресс (29. 8. 1916). „Пхилиппине Аутономy Ацт”. тхецорпусјурис.цом.
^ Ин тхе "Инструцтионс оф тхе Пресидент то тхе Пхилиппине Цоммиссион Архивирано 2009-02-27 на сајту Wayback Machine" dated April 7, 1900, President William McKinley reiterated the intentions of the United States Government to establish and organize governments, essentially popular in their form, in the municipal and provincial administrative divisions of the Philippine Islands. However, there was no official mention of any declaration of Philippine Independence.

Literatura уреди

Agoncillo, Teodoro A. (1990) [1960]. History of the Filipino People (Eighth изд.). Quezon City: Garotech Publishing. ISBN 978-9718711064.
Agoncillo, Teodoro A. (1997). Malolos: The crisis of the republic. Philippine studies reprint series. Quezon City: University of the Philippines Press. ISBN 978-9715420969.
Aguinaldo, Don Emilio (1899). True version of the Philippine revolution. Tarlac, Philippines: self-published.
Anderson, Gerald R. (2009). Subic Bay from Magellan to Pinatubo: The History of the U.S. Naval Station, Subic Bay. Gerald Anderson. ISBN 978-1-4414-4452-3.
Arnold, James R. (2011). The Moro War: How America Battled a Muslim Insurgency in the Philippine Jungle, 1902-1913. New York City: Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-60819-365-3.
Battjes, Mark E. (2011). Protecting, Isolating, and Controlling Behavior: Population and Resource Control Measures in Counterinsurgency Campaigns (PDF). United States Army Combined Arms Center, Fort Leavenworth, Kansas: Combat Studies Institute Press. ISBN 978-0-9837226-6-3. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2018. г. Приступљено 13. 10. 2019.
Bayor, Ronald H. (2004). The Columbia Documentary History of Race and Ethnicity in America. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11994-8.
Birtle, Andrew J. (1998). U.S. Army counterinsurgency and contingency operations doctrine 1860–1941. Washington, D.C.: United States Government Publishing Office. ISBN 978-0-16-061324-1.
Blitz, Amy (2000). The Contested State: American Foreign Policy and Regime Change in the Philippines. Rowman & Littlefield. ISBN 978-0-8476-9935-3.
Boot, Max (2014). The Savage Wars of Peace: Small Wars And The Rise Of American Power (Revised изд.). New York City: Basic Books. ISBN 978-0-465-03866-4.
Brands, Henry William (1992). Bound to Empire: The United States and the Philippines. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507104-7.
Brody, David (2010). Visualizing American Empire: Orientalism and Imperialism in the Philippines. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226075341.
Brooks, Van Wyck (1920). Ordeal of Mark Twain. E.P. Dutton & Company.
Burdeos, Ray L. (2008). Filipinos in the U.S. Navy & Coast Guard During the Vietnam War. AuthorHouse. ISBN 978-1-4343-6141-7.
Chambers, John W.; Anderson, Fred (1999). The Oxford Companion to American Military History. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-507198-6.
Chapman, William (1988). Inside the Philippine revolution. I.B.Tauris. ISBN 978-1-85043-114-5.
Coker, Kathy R. (1989). The Signal Corps and the U.S. Army Regimental System. U.S. Army Signal Center.
Coker, Kathy R.; Stokes, Carol E. (1991). A Concise History of the U.S. Army Signal Corps. U.S. Army Signal Center.
Constantino, Renato (1975). The Philippines: A Past Revisited. Renato Constantino. ISBN 978-971-8958-00-1. (note: page number info in short footnotes citing this work may be incorrect—work is underway to correct this)
Halstead, Murat (1898). The Story of the Philippines and Our New Possessions, Including the Ladrones, Hawaii, Cuba and Porto Rico. Chicago: Our Possessions Publishing Company.
Deady, Timothy K. (2005). „Lessons from a Successful Counterinsurgency: The Philippines, 1899–1902” (PDF). Parameters. Carlisle, Pennsylvania: United States Army War College. 35 (1): 53—68. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016.
Dolan, Ronald E., ур. (1991). „United States Rule”. Philippines: A Country Study. Washington, D.C.: United States Library of Congress.
Escalante, Rene R. (2007). The Bearer of Pax Americana: The Philippine Career of William H. Taft 1900–1903. Quezon City: New Day Publishers. ISBN 978-971-10-1166-6.
Feuer, A. B. (2002). America at War: The Philippines, 1898–1913. Santa Barbara, California: Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-275-96821-2.
Francisco, Luzviminda; Jenkins, Shirley; Taruc, Luis; Constantino, Renato; et al. (1999). Сцхирмер, Даниел Б.; Схалом, Степхен Росскамм, ур. Тхе Пхилиппинес Реадер: А Хисторy оф Цолониалисм, Неоцолониалисм, Дицтаторсхип, анд Ресистанце. Брооклyн, Неw Yорк: Соутх Енд Пресс. ИСБН 978-0896082755.
Гатес, Јохн M. (1973). Сцхоолбоокс анд Крагс: Тхе Унитед Статес Армy ин тхе Пхилиппинес, 1898–1902. Санта Барбара, Цалифорниа: Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-8371-5818-1.
Гатес, Јохн M. (1983). Wар-Релатед Деатхс ин тхе Пхилиппинес, 1898–1902. Пацифиц Хисторицал Ревиеw. 53.
Гатес, Јохн M. (2002). Тхе У.С. Армy анд Иррегулар Wарфаре (ПДФ). Wоостер, Охио: Тхе Цоллеге оф Wоостер.
Гиддингс, Хоwард А. (1900). Еxплоитс оф тхе Сигнал Цорпс ин тхе Wар Wитх Спаин. Худсон-Кимберлy Публисхинг Цо. стр. 15–16, 83.
Голаy, Франк Хиндман (2004). Фаце оф Емпире: Унитед Статес-Пхилиппине Релатионс, 1898–1946. Qуезон Цитy: Атенео де Манила Университy Пресс. ИСБН 978-1881261179.
Гуевара, Сулпицо, ур. (1972). Тхе лаwс оф тхе фирст Пхилиппине Републиц (тхе лаwс оф Малолос) 1898–1899. Анн Арбор, Мицхиган: Университy оф Мицхиган Либрарy.
Хацк, Карл; Реттиг, Тобиас (2006). Цолониал Армиес ин Соутхеаст Асиа (Роутледге Студиес ин тхе Модерн Хисторy оф Асиа). Абингдон-он-Тхамес, Унитед Кингдом: Роутледге. ИСБН 978-0-415-33413-6.
Халстеад, Мурат (1898). Тхе Сторy оф тхе Пхилиппинес анд Оур Неw Поссессионс, Инцлудинг тхе Ладронес, Хаwаии, Цуба анд Порто Рицо. Цхицаго: Оур Поссессионс Публисхинг Цомпанy.
Хамилтон, Рицхард Ф. (2007). Пресидент МцКинлеy анд Америца'с "Неw Емпире". Трансацтион Публисхерс. ИСБН 978-0-7658-0383-2.
Илето, Реyналдо Цлемеñа (1997). Пасyон анд револутион: популар мовементс ин тхе Пхилиппинес, 1840–1910. Qуезон Цитy: Атенео де Манила Университy Пресс. ИСБН 978-9715502320.
Јаyцоx, Фаитх (2005). Тхе Прогрессиве Ера: Еyеwитнесс Хисторy (Еyеwитнесс Хисторy Сериес). Неw Yорк Цитy: Инфобасе Публисхинг. ИСБН 978-0-8160-5159-5.
Јоаqуин, Ницомедес (1977). А Qуестион оф Хероес. ИСБН 971-27-1545-0.
Калаw, Маxимо Мангуиат (1927). Тхе девелопмент оф Пхилиппине политицс (1872-1920). Манила: Ориентал Цоммерциал Цомпанy, Инц.
Карноw, Станлеy (1989). Ин Оур Имаге: Америца'с Емпире ин тхе Пхилиппинес. Неw Yорк Цитy: Рандом Хоусе. ИСБН 978-030777543-6.
Кеенан, Јеррy (2001). Енцyцлопедиа оф тхе Спанисх–Америцан & Пхилиппине–Америцан wарс. Санта Барбара, Цалифорниа: АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-57607-093-2.
МцЛацхлан, Грант (2012). Спарроw: А Цхроницле оф Дефианце: Тхе сторy оф Тхе Спарроwс –Баттле оф Бритаин гуннерс wхо дефендед Тимор ас парт оф Спарроw Форце дуринг Wорлд Wар II. Клаут. ИСБН 978-0-473-22623-7.
Кумар, Амитава (1999). Поетицс/Политицс: Радицал Аестхетицс фор тхе Цлассроом. Палграве. ИСБН 978-0-312-21866-9.
Лацсамана, Леодивицо Цруз (1990). Пхилиппине Хисторy анд Говернмент (2нд изд.). Пхоениx Публисхинг Хоусе, Инц. ИСБН 971-06-1894-6.
Линн, Бриан МцАллистер (2000). Тхе У.С. Армy анд цоунтеринсургенцy ин тхе Пхилиппине wар, 1899–1902. Цхапел Хилл: Университy оф Нортх Царолина Пресс. ИСБН 978-0807849484.
Лоне, Стеwарт (2007). Даилy Ливес оф Цивилианс ин Wартиме Асиа: Фром тхе Таипинг Ребеллион то тхе Виетнам Wар. Санта Барбара, Цалифорниа: Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0313336843.
Маy, Гленн Антхонy (1991). Баттле фор Батангас: А Пхилиппине Провинце ат Wар. Неw Хавен, Цоннецтицут: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-04850-6.
Меyер, Царлтон (2019). Тхе Америцан Инвасион оф тхе Пхилиппинес. Цалифорниа: Г2мил.
Миллер, Стуарт Цреигхтон (1982). Беневолент ассимилатион: тхе Америцан цонqуест оф тхе Пхилиппинес, 1899—1903. Неw Хавен, Цоннецтицут: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-03081-5.
Минахан, Јамес (2002). Енцyцлопедиа оф тхе Стателесс Натионс: L-Р. Санта Барбара, Цалифорниа: Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-313-32111-5.
Паине, Алберт Бигелоw (1912). Марк Тwаин: А Биограпхy: Тхе Персонал анд Литерарy Лифе оф Самуел Лангхорне Цлеменс. Харпер & Бротхерс. Архивирано из оригинала 17. 11. 2013. г.
Паинтер, Нелл Ирвин (1989). Стандинг ат Армагеддон: Тхе Унитед Статес, 1877–1919. W. W. Нортон & Цомпанy. ИСБН 978-0-393-30588-3.
"Раце-Макинг анд Цолониал Виоленце ин тхе У.С. Емпире: Тхе Пхилиппине–Америцан Wар ас Раце Wар," Дипломатиц Хисторy, Вол. 30, Но. 2 (Април 2006), 169–210.
Рамсеy, Роберт D. III (2007). Саваге Wарс оф Пеаце: Цасе Студиес оф Пацифицатион ин тхе Пхилиппинес, 1900–1902 (ПДФ). Унитед Статес Армy Цомбинед Армс Центер, Форт Леавенwортх, Кансас: Цомбат Студиес Институте Пресс. ИСБН 978-0-16-078950-2. Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 01. 2019. г. Приступљено 13. 10. 2019.
Рандолпх, Царман Фитз (2009). „Цхаптер I, Тхе Аннеxатион оф тхе Пхилиппинес”. Тхе Лаw анд Полицy оф Аннеxатион. Цхарлестон, Соутх Царолина: БиблиоБазаар, ЛЛЦ. ИСБН 978-1-103-32481-1.
Сцхирмер, Даниел Б. (1972). Републиц ор Емпире: Америцан Ресистанце то тхе Пхилиппине Wар. Сцхенкман. ИСБН 978-0-87073-105-1.
Сцхурман, Јацоб Гоулд; Деwеy, Георге; Денбy, Цхарлес Харвеy; Wорцестер, Деан Цонант (1900). Репорт оф тхе Пхилиппине Цоммиссион то тхе Пресидент. Волуме I. Wасхингтон, D.C.: Унитед Статес Говернмент Публисхинг Оффице.
Сеxтон, Wиллиам Тхаддеус (1939). Солдиерс ин тхе Сун. Цхарлестон, Соутх Царолина: Набу Пресс. ИСБН 978-1179372662.
Схаw, Ангел Веласцо (2002). Вестигес оф Wар: Тхе Пхилиппине–Америцан Wар анд тхе Афтерматх оф ан Империал Дреам, 1899–1999. Неw Yорк Университy Пресс. ИСБН 978-0-8147-9791-4.
Силбеy, Давид Ј. (2008). А Wар оф Фронтиер анд Емпире: Тхе Пхилиппине–Америцан Wар, 1899–1902. Фаррар, Страус анд Гироуx. ИСБН 978-0-8090-9661-9.
Симмонс, Едwин Хоwард (2003). Тхе Унитед Статес Маринес: а хисторy (4тх изд.). Аннаполис, Марyланд: Навал Институте Пресс. ИСБН 978-1557508683.
Стореy, Моорфиелд; Цодман, Јулиан (1902). Сецретарy Роот'с рецорд. "Маркед северитиес" ин Пхилиппине wарфаре. Ан аналyсис оф тхе лаw анд фацтс беаринг он тхе ацтион анд уттеранцес оф Пресидент Роосевелт анд Сецретарy Роот. Бостон: Георге Х. Еллис Цомпанy. Сее алсо Моорфиелд Стореy анд Јулиан Цодман (1902). Сецретарy Роот'с Рецорд:"Маркед Северитиес" ин Пхилиппине Wарфаре – Wикисоурце.
Туцкер, Спенцер C., ур. (2009). Тхе енцyцлопедиа оф тхе Спанисх–Америцан анд Пхилиппине–Америцан wарс: а политицал, социал, анд милитарy хисторy. Волумес I-III. Санта Барбара, Цалифорниа: АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-85109-951-1.
Wилдман, Едwин (1901). Агуиналдо: А Нарративе оф Филипино Амбитионс (ПДФ). Норwоод, Массацхусеттс: Норwоод Пресс.
Wолфф, Леон (1960). Литтле Броwн Бротхер: Хоw тхе Унитед Статес Пурцхасед анд Пацифиед тхе Пхилиппине Исландс ат тхе Центурy'с Турн. Доубледаy & Цомпанy, Инц. Либрарy оф Цонгресс Цаталог Цард Нумбер 61-6528.
Wолтерс, Wиллем Г. (2004). Гин, Оои Кеат, ур. Соутхеаст Асиа: А хисторицал енцyцлопедиа, фром Ангкор Wат то Еаст Тимор. II. Санта Барбара, Цалифорниа: АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-57607-770-2.
Wорцестер, Деан Цонант (1914). Тхе Пхилиппинес: Паст анд Пресент. Волуме I. Неw Yорк: Мацмиллан Публисхерс.
Wорцестер, Деан Цонант (1914). Тхе Пхилиппинес: Паст анд Пресент. Волуме II. Неw Yорк: Мацмиллан Публисхерс.
Yоунг, Кеннетх Раy (1994). Тхе Генерал'с Генерал: Тхе Лифе анд Тимес оф Артхур Мацартхур. Боулдер, Цолорадо: Wествиеw Пресс.
Зwицк, Јим (1992). Марк Тwаин'с Wеапонс оф Сатире: Анти-Империалист Wритингс он тхе Пхилиппине–Америцан Wар. Сyрацусе Университy Пресс. ИСБН 978-0-8156-0268-2.
Зwицк, Јим. Фриендс оф тхе Филипино Пеопле Буллетин.
Зwицк, Јим (1982). Милитарисм анд Репрессион ин тхе Пхилиппинес. Центре фор Девелопинг-Ареа Студиес, МцГилл Университy. ИСБН 978-0-88819-054-3.
Зwицк, Јим (1992). Продигаллy Ендоwед wитх Сyмпатхy фор тхе Цаусе: Марк Тwаин'с Инволвемент wитх тхе Анти-Империалист Леагуе. Епхемера Социетy оф Америца. АСИН Б0006Р8РЈ8.
Зинн, Хоwард (2003). А Пеопле'с Хисторy оф тхе Унитед Статес. Неw Yорк Цитy: Тхе Неw Пресс. ИСБН 978-1-56584-826-9.
Делмендо, Схарон (2004). Тхе стар-ентанглед баннер: оне хундред yеарс оф Америца ин тхе Пхилиппинес. Неw Брунсwицк, Неw Јерсеy: Рутгерс Университy Пресс. ИСБН 978-0-8135-3411-4.
Јацобсон, Маттхеw Фрyе (2000). Барбариан виртуес: тхе Унитед Статес енцоунтерс фореигн пеоплес ат хоме анд аброад, 1876–1917. Неw Yорк Цитy: Хилл & Wанг. ИСБН 978-0-8090-1628-0.
Јонес, Грегг (2012). Хонор ин тхе Дуст Тхеодоре Роосевелт, Wар ин тхе Пхилиппинес, анд тхе Рисе анд Фалл оф Америца'с Империал Дреам. Неw Yорк Цитy: Неw Америцан Либрарy. ИСБН 978-0-451-22904-5.
Легарда, Бенито Ј. Јр. (2001). Тхе Хиллс оф Сампалоц: тхе Опенинг Ацтионс оф тхе Пхилиппине–Америцан Wар, Фебруарy 4–5, 1899. Макати: Боокмарк. ISBN 978-971-569-418-6.
Stewart, Richard W. General Editor, Ch. 16, Transition, Change, and the Road to war, 1902–1917" Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јануар 2012), ин "Америцан Милитарy Хисторy, Волуме I: Тхе Унитед Статес Армy анд тхе Форгинг оф а Натион, 1775–1917" Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2011), Центер оф Милитарy Хисторy, Унитед Статес Армy, ISBN 0-16-072362-0.
Стратемеyер, Едwард. (1898). Ундер Деwеy ат Манила – Wикисоурце.
Стратемеyер, Едwард (ас Ралпх Бонехилл). (1899). А Саилор Боy wитх Деwеy – Wикисоурце.
Стратемеyер, Едwард. (1900). Тхе Цампаигн оф тхе Јунгле – Wикисоурце.
Стратемеyер, Едwард. (1901). Ундер МацАртхур ин Лузон – Wикисоурце.
Тхе "Лодге Цоммиттее" (а.к.а. Пхилиппине Инвестигатинг Цоммиттее) хеарингс анд а греат деал оф доцументатион wере публисхед ин тхрее волумес (3000 пагес) ас С. Доц. 331, 57тх Цонг., 1ст Сессион Ан абридгед версион оф тхе орал тестимонy цан бе фоунд ин: Америцан Империалисм анд тхе Пхилиппине Инсуррецтион: Тестимонy Такен фром Хеарингс он Аффаирс ин тхе Пхилиппине Исландс бефоре тхе Сенате Цоммиттее он тхе Пхилиппинес—1902; едитед бy Хенрy Ф Графф; Публисхер: Литтле, Броwн; 1969.
Wилцоx, Маррион. Харпер'с Хисторy оф тхе Wар. Харпер, Неw Yорк анд Лондон 1900, репринтед 1979. [Алтернате титле: Харпер'с Хисторy оф тхе Wар ин тхе Пхилиппинес]. Алсо репринтед ин тхе Пхилиппинес бy Вера-Реyес.

Спољашње везе уреди

Тхе Америцан Перил – Ан Еxаминатион оф тхе Спанисх–Америцан Wар анд тхе Пхилиппине Инсуррецтион бy Дан Царлин
Wар Арналдо Думиндин
Имагес фром тхе Пхилиппине-Унитед Статес Wар хисторицалтеxтарцхиве.цом
А бриеф десцриптион оф тхе wар бетwеен тхе Унитед Статес анд тхе Пхилиппинес, wхицх беган ин 1899.
"Аугуст 13, 1898 анд РП'с схорт-ливед републиц" на сајту Wayback Machine (архивирано 2008-02-13)бy Мариано "Анонг" Сантос, Пиноy Неwсмагазине, Аугуст 2006 (арцхивед он 2008-02-13)
"Империал Амнесиа" бy Јохн Б. Јудис, Фореигн Полицy, Јулy/Аугуст 2004
Тхе Пхилиппине Револутионарy Рецордс ат Филипиниана.нет (арцхивед он 2009-05-25).
"Баттле оф Пацео", 1899 паинтинг бy Курз анд Аллисон на сајту Wayback Machine (архивирано 2011-05-11)(арцхивед он 2011-05-11)
"Баттле оф Qуингуа", 1899 паинтинг бy Курз анд Аллисон на сајту Wayback Machine (архивирано 2011-05-11)(арцхивед он 2011-05-11)
оф Пхилиппине–Америцан Wар
Боокнотес интервиеw wитх Станлеy Карноw он Ин Оур Датотека: Америца'с Емпире ин тхе Пхилиппинес, Маy 28, 1989.
Но. 15 Спанисх 12-поундер Архивирано на сајту Wayback Machine (21. септембар 2012) Пхото оф а бронзе цаннон цаптуред бy тхе Америцанс ин Манила.
Пхилиппине–Америцан Wар – 1899–1902 (видеос)
Реенацтмент оф Спанисх–Америцан Wар (видео) на сајту YouTube
Spanish–American War Reenactment Groups

[10] Иако постоје многе процене смртности цивила, при чему су неке чак и преко милиона, савремени историчари углавном постављају смртност на између 200.000 и 1.000.000; погледајте „Жртве”.

[FOOTNOTEWorcester1914293-1] а ^б Wорцестер 1914, стр. 293. сфн грешка: више циљева (2×): ЦИТЕРЕФWорцестер1914 (хелп)

[JHUG20060410-2] „Хисториан Паул Крамер ревиситс тхе Пхилиппине–Америцан Wар”. Тхе ЈХУ Газетте. Балтиморе, Марyланд: Јохнс Хопкинс Университy Пресс. 35 (29). 10. 4. 2006. Приступљено 25. 12. 2016.

[Deady2005p62-3] Деадy 2005, стр. 62 (п.10 оф тхе пдф)

[Deady2005p55-4] а ^б Деадy 2005, стр. 55 (п.3 оф тхе пдф)

[FOOTNOTEKarnow1989194-5] а ^б Карноw 1989, стр. 194.

[FOOTNOTEHackRettig2006172-6] Хацк & Реттиг 2006, стр. 172.

[burdeos2008p14casualties-7] а ^б ^в Бурдеос 2008, стр. 14

[FOOTNOTERamsey2007103-8] Рамсеy 2007, стр. 103.

[Smallman1998-9] Смаллман-Раyнор, Маттхеw; Цлифф, Андреw D. (1998). „Тхе Пхилиппинес инсуррецтион анд тхе 1902–4 цхолера епидемиц: Парт И—Епидемиологицал диффусион процессес ин wар”. Јоурнал оф Хисторицал Геограпхy. 24 (1): 69—89. дои:10.1006/јхге.1997.0077.

[StateDept-11] „Пхилиппинес Бацкгроунд Ноте”. У.С. Билатерал Релатионс Фацт Схеетс: Бацкгроунд Нотес. Wасхингтон, D.C.: Унитед Статес Департмент оф Стате. 2004. Приступљено 25. 12. 2016.

[FOOTNOTEBattjes201174-12] Баттјес 2011, стр. 74.

[FOOTNOTESilbey200815-13] Силбеy 2008, стр. 15.

[14] „Тхе Пхилиппине-Америцан Wар, 1899–1902”. Оффице оф тхе Хисториан, У.С. Департмент оф Стате. Приступљено 19. 11. 2017.

[FOOTNOTERandolph2009-15] Рандолпх 2009.

[FOOTNOTEKalaw1927199–200-16] Калаw 1927, стр. 199–200.

[Paterno1899-17] Патерно, Педро Алејандро (2. 6. 1899). „Педро Патерно'с Процламатион оф Wар”. Тхе Пхилиппине-Америцан Wар Доцументс. Сан Пабло Цитy, Пхилиппинес: МСЦ Институте оф Тецхнологy, Инц. Приступљено 25. 12. 2016.

[FOOTNOTEAgoncillo1990247–297-18] Агонцилло 1990, стр. 247–297.

[Clodfelter-19] Цлодфелтер, Мицхаел, Wарфаре анд Армед Цонфлицт: А Статистицал Референце то Цасуалтy анд Отхер Фигурес, 1618–1991

[Wolff1961-20] Леон Wолфф, Литтле Броwн Бротхер (1961) пп. 360

[Valentino2005-21] Бењамин А. Валентино, Финал солутионс: масс киллинг анд геноциде ин тхе тwентиетх центурy (2005) пп. 27

[FAS2000-22] ФАС (2000), Федератион оф Америцан Сциентистс, Тхе Wорлд ат Wар (2000)

[Foner1972-23] Пхилип Схелдон Фонер, Тхе Спанисх-Цубан-Америцан Wар анд тхе Биртх оф Америцан Империалисм (1972) пп. 626

[Herring2008-24] Георге C. Херринг, Фром цолонy то суперпоwер: У.С. фореигн релатионс синце 1776 (2008) пп. 329

[Graff1969-25] Графф, Америцан Империалисм анд тхе Пхилиппине Инсуррецтион (1969)

[Werstein1898-26] Ирвинг Wерстеин, 1898: Тхе Спанисх Америцан Wар: толд wитх пицтурес (1966) пп. 124

[27] Туцкер, Спенцер (2009). Тхе Енцyцлопедиа оф тхе Спанисх-Америцан анд Пхилиппине-Америцан Wарс: А Политицал, Социал, анд Милитарy Хисторy (на језику: енглески). АБЦ-ЦЛИО. стр. 478. ИСБН 9781851099511.

[28] „Тхе Роад то Wомен'с Суффраге ин тхе Пхилиппинес”. Баyанихан Неwс, Аустралиа. 8. 8. 2014.

[thecorpusjuris-29] Унитед Статес Цонгресс (29. 8. 1916). „Пхилиппине Аутономy Ацт”. тхецорпусјурис.цом.

[Filipiniana-30] Ин тхе "Инструцтионс оф тхе Пресидент то тхе Пхилиппине Цоммиссион Архивирано 2009-02-27 на сајту Wayback Machine" dated April 7, 1900, President William McKinley reiterated the intentions of the United States Government to establish and organize governments, essentially popular in their form, in the municipal and provincial administrative divisions of the Philippine Islands. However, there was no official mention of any declaration of Philippine Independence.

[10]

[11]

[12]

[1]

[13]

[14]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[и]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]

[25]

[26]

[27]

[28]

[29]