Физичка особина је свака особина, која је мерена, чија вредност описује стање физичког система.[1] Промене у физичким особинама система се могу користити за опис његове трансформације или еволуције између њених тренутних стања Квантитативно физичко својство се назива физичка величина.

Термичко ширење неких гасова, течности и чврстих супстанци

Физичке особине се често карактеришу као интензивна и екстензивна својства. Интензивна својства не зависе од величине или запремине система, нити од броја материје у објекту, док екстензивна својства показују адитивни однос. Ове класификације у целини су валидне само у оним случајевима, када мање јединице узорка не формирају интеракције у датом физичком или хемијском процесу, или у комбинацији.

Густина кухињске соли као функција концентрације

Особине се такође могу класификовати с обзиром на правац њихове природе. На пример, својства изотропа се не мењају у зависности од правца посматрања, тако и анизотропска својства имају просторне диспрезије.

Може бити тешко да се утврди да ли је дата особина својство материјала или не. Боја, на пример, може се посматрати и мерити, међутим, оно што неко доживљава као боју је заправо интерпретација рефлексних својстава површине и светла које се користи да се осветли. У том смислу, многе привидне физичке особине се називају додатним. Додатна својства су она која су стварна, мада секундарна неким другим фундаменталним својствима. То је слично томе да су објекти надопуна атомске структуре. Шоља може да има физичка својства масе, облика, боје, температуре, етц, међутим та својства су надопуна атомске структуре објекта, која је базирана на квантној структури.

Физичке особине су у супротности са хемијским особинама, које одређују начин како се материјал понаша у хемијској реакцији.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Јохн D. Цутнелл; Кеннетх W. Јохнсон. Пхyсицс (6тх изд.). ИСБН 0471-15183-1. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди