Фотопериодизам
Фотопериодизам је појава да период дужине дана регулише низ физиолошких процеса у току онтогенезе. Ти процеси не укључују само цветање, већ и активност камбијума, старење листова, дорманцију пупољака, отпорност на мраз итд. Дужина дана је од посебног значаја за биљке јер је то једини фактор спољашње средине који је предвидљив. Фотопериодске реакције су веома зачајне за цветање биљака јер им омогућава да цветају у оптималним условима и донесу плод пре него што наступи период неповољних услова спољашње средине.[1]
Типови фотопериодских реакција биљака уреди
Контролни фактор у овим реакцијама је дужина светлог периода која доводи до индукције процеса, а даље сам процес иде независно од фотопериода. Под фотопериодом се подразумева дужина светлог периода током циклуса дана и ноћи. Користи се критична дужина дана која представља граничну дужину дана од које зависи одговор биљке. У односу на то како биљке реагују на дужину дана, разликујемо:
- Биљке дугог дана
- Биљке кратког дана
- Дневно неутралне биљке
Биљке дугог дана су оне биљке које цветају само ако трајање дневног осветљења прелази критичну дужину, а која обично износи 12-14х. Критична дужина дана је у овом случају доња временска граница која омогућава цветање. Биљке кратког дана цветају ако дужина осветљења не прелази критичну дужину дана. Односно, критична дужина дана представља горњу границу која омогућава цветање ових биљака. Критична дужина дана биљака краког дана мозе бити дужа од дужине за биљке дугог дана. Дневно неутралне биљке не поседују фотопериодску осетљивост и на њихово цветање не утиче дужина дана. У оквиру сваке групе постоје облигативне (квалитативне) и факултативне (квантитативне) биљке. Облигативне цветају само у одговарајућим условима дужине дана (принцио "све или ниста" ). Ове биљке имају јако изражену критичну дужину дана. Са друге стране, факултативне биљке немају толико изражену критичну дужину дана и оне се одликују тиме да одређена дужина дана стимулише цветање, али није неопходна за њега.[1]
Порекло биљке и фотопериодске реакције уреди
Постоји уска повезаност порекла биљака и фотопериодских реакција. Биљке које су на већим географским ширинама у условима умерене климе су биљке дугог дана. Оне морају да цветају у лето, да би пре периода зиме донеле плод и семе. На средњим географским ширинама заспупљене су биљке дугог и кратког дана. Тропске биљке су биљке кратког дана или дневно неутралне, јер у тропима нема дугог дана. Биље које живе у подручјима са зимском сушом су биљке кратког дана и оне морају да донесу плод пре зиме. А оне које расту у подручјима са летњом сушом су биљке дугог дана и оне морају да цветају у току лета, да би неповољне услове лети преживеле у облику семена.[1]