Фредерик Аштон

британски плесач и кореограф

Сер Фредерик Вилијам Маландејн Аштон (17. септембер 1904 — 18. август 1988) био је британски балетски играч и кореограф. Он је исто тако радио као режисер и кореограф у опери, на филму и ревијама.

Фредерик Аштон
Сер
Фредерик Аштон
Пуно имеФредерик Вилијам Маландајн Аштон
Име по рођењуФредерицк Wиллиам Малландаине Асхтон
Друга именаФредерицк Асхтон
Датум рођења17 септембар 1904(1904-09-17)
Место рођењаГвајакил
 Еквадор
Датум смрти18. август 1988.(1988-08-18) (83 год.)
Место смртиЧандос Лоџ, Ај у Сафоку
 Уједињено Краљевство
ПребивалиштеБританија
Држављанствоенглеско
Занимањекореограф
Активни период1926–1980
Радови

Одлучан да постане плесач, упркос противљењу своје традиционалне породице средње класе, Аштон је успео да буде ученик Леонида Масјана, и касније Марије Рамберт. Године 1926. Рамберт га је охрабрио да се окуша у кореографији, те иако је наставио да професионално плеше, са успехом, он је постао познат као кореограф.

Аштон је била главни кореограф Нинете де Валуа, од 1935. до њеног одласка у пензију 1963. године, у компанији која је касније постала позната под називима Вик-Велсов балет, Садлеров Велсов балет и Краљевски балет. Он је наследио де Валуо на месту директора компаније, а служио је у тој функцији све до властитог пензионисања 1970. године.

Широко су признате Аштонове заслуге за стварање специфичног енглеског жанра балета. Међу његовим најпознатијим делима су Фасада (1931), Симфонијске варијације (1946), Пепељуга (1948), La fille mal gardée (1960), Монотони I и II (1965), Варијације енигме (1968) и балет дугометражног филма Тхе Приче Беатрикс Потер (1970).

Живот и каријера

уреди

Ране године

уреди

Аштон је рођен у Гвајакилу у Еквадору, као четврто од петоро деце Џорџа Аштона (1864–1924) и његове друге жене, Џорџине (1869–1939), девојачки Фалчер. Џорџ Аштон је био манагер Централно и јужно америчке кабловске компаније и вицеконзул при Британској амбасади у Гвајакилу.[1]

Године 1907, породица се преселила у Лиму у Перуу, где је Аштон похађао доминиканску школу. Када су се 1914. вратили у Гвајакил, он је похађао школу за децу из енглеске колоније. Један од његових формативних утицаја било служење као олтарски дечак римокатоличког надбискупа, што је у њему надахнуло љубав према ритуалу.[1] Један, још снажнији утицај извршила је представа у којој је плесала Ана Павлова 1917. године. Након тог искуства је решио да постане плесач.[1]

Плес није био прихватљива каријера за конвенционалну енглеску породицу у то време. Касније се Аштон присећао: „Мој отац је био престрављен. Можете само да замислите став средње класе. Моја мајка би рекла: 'Он жели да изађе на бину.' Она није могла да присили себе да помене балет.”[2] Аштонов отац га је послао 1919. године у Енглеску у Довер колеџ, где је био мизеран. Хомосексуалац, и са изразито шпанским нагласком који су исмејали његови другови из разреда, није се уклапао у осредњу јавну школу раних 1920-их.[2]

Он није био академски наклоњен, те је његов отац одлучио да би након напуштања школе 1921. године Аштон требало да се придружи комерцијалној компанији. Он је радио за увозно-извозну фирму у граду Лондону, где му је његова способност да говори шпански и француски, поред енглеског језика давала предност.[1] У јануару 1924. Џорџ Аштон је извршио самоубиство. Његова удовица је постала финансијски зависна од својих старијих синова, који су водили успешан посао у Гвајакилу. Она се преселила у Лондон да би била са Аштоном и његовом млађом сестром Едит.[1]

Кореографија

уреди

Аштон је креирао више од осамдесет балета. У његовом Ко је ко уносу, идентификовани су следећи радови:[3]

1920-те

уреди

1950-те

уреди

1960-те

уреди

1970-те

уреди

1980-те

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д Wалкер, Катхрине Сорлеy, "Асхтон, Сир Фредерицк Wиллиам Малландаине (1904–1988)", Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy, Оxфорд Университy Пресс, 2004, аццессед 31 Марцх 2013 (субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред)
  2. ^ а б "Сир Фредерицк Асхтон – Греат Цхореограпхер анд фоундер-фигуре оф Бритисх баллет" ТхеТимес 20 Аугуст 1988
  3. ^ "Асхтон, Сир Фредерицк (Wиллиам Малландаине)", Wхо Wас Wхо, А & C Блацк, онлине едитион, Оxфорд Университy Пресс, Децембер 2012, аццессед 6 Јулy 2013 (потребна претплата)

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди