Википедија

Фронтовска организација

Овај чланак је о посебној употреби термина везаног за прикупљање обавештајних података, организовани криминал и верске или политичке групе. За Тајну организацију, погледајте Тајну операцију.. За друге употребе погледајте страницу Фронтовска организација (вишезначна одредница).

Фронтовска организација је сваки ентитет основан и контролисан од стране неке друге организације, као што су обавештајне агенције, организоване криминалне групе, забрањене организације, верске или политичке групе, адвокатске групе или корпорације. Фронтовске организације могу деловати за матичну групу без активности које се приписују матичној групи омогућавајући им тиме да буду сакривени од погледа јавности.

Фронтовске организације које се појављују као независна добровољна удружења или добротворне организације, називају се фронтовске групе. У пословном свету, фронтовске организације као што су фронтовске компаније или шел (фиктивне) корпорације се користе да би заштитиле матичну компанију од законске одговорности. У међународним односима, марионетска држава је држава која делује као параван (или сурогат) за другу државу.

Обавештајне агенције уреди

Обавештајне агенције користе фронтовске организације да обезбеде „покриће“,  могућа занимања и средства прихода, за своје тајне агенте. Оне могу укључивати легитимне организације, као што су хуманитарне, верске или новинарске организације; или „фирме са бронзаном плочицом/истакнутим називом“ које постоје само да би се обезбедила веродостојна прича, занимање и средства прихода.

Авиокомпанија Еир Америца, изданак цивилног ваздушног саобраћаја четрдесетих година прошлог века и Соутхерн Аир Транспорт, наизглед цивилна авио чартер компанија, су радиле и у потпуности су биле у власништву ЦИА, наводно обезбеђујући хуманитарну помоћ, али су летеле у многим борбеним мисијама и обезбеђивале тајне операције у Југоисточној Азији током Вијетнамског рата. Друге фронтовске групе које је основала ЦИА су се користиле за ширење америчке пропаганде и утицаја током Хладног рата, посебно у земљама Трећег света[1]. Када обавештајне агенције раде преко легитимних организација, то може проузроковати проблеме и повећати ризик за раднике ових организација [2]. Да би се то спречило, ЦИА је имала 20-годишњу политику (од 1976. према изворима америчке Владе) да не користи припаднике Мировних снага или америчке новинаре у обавештајне сврхе.[3]

Друга авио компанија која је наводно била укључена у обавештајне операције био је руски Аерофлот који је блиско сарађивао са КГБ, СВР и ГРУ.[4] Та компанија је спровела присилне „евакуације“ совјетских грађана из страних земаља натраг у СССР. Према тврдњи бившег ГРУ официра, Виктора Суворова[5], људи чија је лојалност била доведена у питање били су дрогирани и испоручени авионима компаније Аерофлот у несвесном стању, уз помоћ особља КГБ-а. Током осамдесетих и деведесетих година, Аерофлот је испоручио узорке смртоносних бактерија и вируса украдених из западних лабораторија за подршку руског програма биолошког оружја. Овај канал за отпрему кодиран као ВОЛНА („талас“) значио је „испоручивање материјала путем међународног лета авиокомпаније Аерофлот у кабини пилота, у којој је један од пилота био официр КГБ-а“. Најмање два агента СВР је умрло вероватно од транспортованих патогена.

Када је бизнисмен Николај Глусков именован за главног менаџера Аерофлота 1996. године, открио је да је ова авиокомпанија радила као „млечна крава за подршку међународним шпијунским операцијама“ према Алеxу Голдфарбу.[6] 3.000 људи од укупно 14.000 запослених у Аерофлоту, били су официри ФСБ, СВР или ГРУ. Сви приходи од продаје карата били су дистрибуирани на 352 рачуна страних банака које администрација Аерофлота није могла да контролише. Глусхков је затворио све ове рачуне и усмерио новац на рачуноводствени центар Андава у Швајцарској. Такође је послао рачун и написао писмо директору СВР, Yевгени Примакову и директору ФСБ Микхаилу Барсукову, тражећи од њих да исплате зараде својим обавештајцима у Аерофлоту 1996. године. Глусхков је у затвору од 2000. године оптужен за илегално усмеравање новца преко Андаве. Од 2004. године компанију контролише Виктор Иванов, високи званичник ФСБ-а који је блиски сарадник Владимира Путина.

Примена закона уреди

ФБИ је признао да користи најмање тринаест фронтовских компанија да прикрије њихово коришћење авиона како би осматрали криминалне активности у Сједињеним Државама, укључујући:[7]

Организовани криминал уреди

Многе организоване криминалне операције имају значајне легитимне послове, као што су лиценциране коцкарнице, грађевинске компаније, фризерски салони и караоке барови (за азијски организовани криминал), инжењеринг компаније, ресторани и барови, билијар клубови, услуге одношења смећа или предузећа за утовар терета. Ове фронтовске компаније омогућавају овим криминалним организацијама да оперу свој приход од илегалних активности. Такође, фронтовске компаније обезбеђују поуздано покриће за илегалне активности попут илегалног коцкања, изнуђивања, трговине дрогом, кријумчарења и проституције. Салони за тетовирање се често користе као фронтовске фирме за забрањене мотоциклистичке клубове.[8]

Тамо где су бордели незаконити, криминалне организације оснивају фронтовске компаније које пружају услуге као што су „салон за масажу“ или „сауна“, до тренутка када „салон за масажу“ или „сауна“ постану синоними за бордел у овим земљама.[9]

Колумбијски картел за наркотике, Цали Картел, у прошлости је користио Дрогас Ла Ребаја, сада велики ланац националних апотека, као фронтовску компанију за прање својих прихода од трговине дрогом.

Религија уреди

Сајентологија уреди

Сајентолошка црква користи фронтовске групе или да би промовисала своје интересе у политици или учинила да њена група изгледа легитимније. 7. јула 1977. године, у претресима црквених канцеларија, од стране ФБИ, (након открића црквене операције Снежана), међу осталим документима, појавио се недатиран поднесак под називом „ПР Опште категорије кодирања потребних података“. Овај меморандум наводи оно што је названо као „Тајна ПР фронтовска група“, што је укључивало групу АПРЛ, „Савез за очување верских слобода“ (касније преименован у „Американци који чувају верску слободу“)[10]. Сада многи сматрају да је Мрежа за свест о култу (ЦАН) била фронтовска група за сајентолошку цркву, која је групу преузела финансијски након што је банкротирала у низу парница.[11][12]

Тиме је идентификовао неколико других фронтовских организација за сајентологију, укључујући: Грађанску комисију за људска права (ЦЦХР), Фондацију пута ка срећи, Примењену схоластику, Удружење заинтересованих привредника Америке и Клинику ХеалтхМед.[13] Седам година касније, Бостон Хералд је показао како су Нарцонон и Светска писменост Црусаде такође биле фронтовске организације за сајентологију.[14] Друге сајентолошке групе укључују Доwнтоwн Медицал, Цриминон и Удружење за бољи живот и образовање (АБЛЕ).

  • Сајентолошке фронтовске групе

Црква за светско уједињење уреди

Политика уреди

У политици, нека група се може назвати фронтовском организацијом уколико се сматра хипокритичном у својој контроли или циљевима, или уколико покушава да маскира екстремистичке ставове у оквиру наводно умереније групе. Неке посебне интересне групе се баве астротурфингом, што је покушај маскирања лобирања као основног покрета.

Фронтови Владе Апартхејда уреди

Влада Јужне Африке је у ери апартхејда користила бројне фронтовске организације како би утицала на светско мишљење и како би предузимала вансудске активности и убијала активисте против апартхејда;[15] ово је укључивало следеће:

Комунистичке фронтовске организације уреди

Комунистичке партије (посебно марксистичко-лењинистичке) понекад су користиле фронтовске организације како би привукле подршку од оних (некад названих „сапутницима“) који се не слажу у потпуности са идеологијом партије али се слажу са одређеним аспектима. Фронтовска организација често прикрива своје порекло и неретко може бити средство за запослење. Други марксисти често описују фронтовске организације као опортунистичке. Концепт фронтовске организације треба разликовати од уједињеног фронта (коалиција радничке класе или социјалистичких партија) и народног фронта. I уједињени и народни фронт обично откривају групе које чине њихове коалиције.

Сједињене Државе уреди

Према списку који је 1955. године припремио Пододбор за унутрашњу безбедност Сената Сједињених Држава, Коминтерна је основала најмање 82 фронтовске организације у Сједињеним Америчким Државама током тридесетих и четрдесетих година. Ова тактика се често користила током Црвене Панике педесетих година када су бројне организације у покретима рада и мира биле оптужене да представљају „Комунистичке фронтовске организације“. Понекад су Комунистички фронтови радили на међународном нивоу, како се наводи у Светском Мировном Савету (WПЦ).[19]

Совјетске обавештајне службе су се инфилтрирале у многе мировне покрете на западу. Поред WПЦ, важне комунистичке фронтовске организације биле су и Светска Федерација Синдиката, Светска Федерација Демократске Омладине и Међународна унија студената.[20] Рицхард Фелиx Стаар је такође наговестио да су следеће организације нешто мање важне фронтовске организације: Афроазијска народна солидарност, Хришћанска мировна конференција, Међународна асоцијација демократских правника, Међународна федерација покрета отпора, Међународни институт за мир, Међународна организација новинара, Међународна демократска федерација жена и Светска федерација научних радника.[21] Било је и бројних мањих организација, повезаних са горе наведеним фронтовским организацијама као што су Пугwасх Конференције о науци и светским пословима.[22][23] Бројне мировне конференције, конгреси и фестивали одржани су уз подршку тих организација.[24]

Недавно је Светска странка радника (WWП)[25] основала антиратну фронтовску групу, Међународњи АНСWЕР. (АНСWЕР није више уско повезан са WWП; блиско је повезан са делом WWП, Странком за социјализам и ослобођење (ПСЛ), али ПСЛ игра отворенију улогу у организацији). Слично томе, Удружење против фашизма, Антинацистичка лига, Коалиција заустављања рата и поштовања – Коалиција за јединство, критиковане су да представљају фронтовске организације за Троцкистичку социјалистичку партију радника (УК).

Русија уреди

У априлу 1991. године, руководство ЦПСУ и КГБ створило је марионетску политичку партију унутар Русије, Либерално демократску партију Совјетског савеза (ЛДПСУ), која је постала друга званично регистрована партија у земљи.[26] Према речима генерала КГБ, Пхилиппа Бобкова, то је била „Зубатова псеудо-партија под контролом КГБ која усмерава интересе и осећања одређених друштвених група“.[27] Бивши члан Политбироа ЦПСУ, Алеxандер Николаевицх Yаковлеy, описао је у својој књизи како је директор КГБ, Владимир Крyуцхков представио пројекат марионетске партије на заједничком састанку са Микхаилом Горбацхевим и известио га о избору лидера ЛДПР и механизму финансирања из финансијских средстава ЦПСУ. Књига садржи званичну копију документа којим се обезбеђује иницијално финансирање ЛДПР (три милиона рубаља) од новца ЦПСУ. Лидер ЛДПР, Владимир Зхириновскy се доказао као ефикасан медијски извршилац.[26] Добио је 8% гласова на председничким изборима 1991. године.[28] Такође је подржао покушај државног удара у августу 1991. године.

Остали уреди

Неке анти-исламистичке феминистичке групе у муслиманском свету такође су биле оптужене да су фронтовске организације. Револуционарно удружење жена Авганистана било је оптужено да је маоистички фронтовска организација, док је Организација за слободу жена у Ираку била оптужена да је фронтовска организација за радничку комунистичку партију Ирака.[29][30]

Забрањене паравојне организације уреди

Забрањене паравојне организације понекад користе фронтовске групе да би дошле до јавног лица којим се прикупљају средства, преговара са опозиционим партијама, регрутује и шири пропаганда. На пример, забрањене паравојне организације често имају повезану политичку партију која делује отвореније (мада често саме ове партије буду угашене као забрањене). Ове партије могу или не морају бити фронтовске организације у ужем смислу (оне имају различит степен аутономије а односи су обично нешто налик отвореној тајни), али се у ширем смислу сматрају таквим, посебно од стране њихових политичких противника.

Примери су однос  између ИРА и Син Феин током осамдесетих година у Ирској или између баскијских група ЕТА (паравојне) и Батасуна (партија) у Шпанији. Слично томе, у Сједињеним Државама, у периодима у којима је комунистичка партија била веома стигматизована, често је деловала углавном преко фронтовских група. Поред тога, Привремена ИРА је такође водила одметничку фронтовску групу, под називом Директно деловање против дроге.

Паравојни припадници и Лојалиста и Републиканаца у Ирској током герилског рата Тхе Троублес користили су прикривене називе када су вршили секташке нападе на цивиле. Ирске републиканске групе као што су ИРА и Ирска национална ослободилачка војска користиле су прикривена имена попут Јужне Армаганске Републиканске Акционе снаге, Католичка реакциона снага и Народна републиканска армија због преузимања одговорности за нападе на цивиле[31],лојалисти као што су Улстер волонтерске снаге и Улстер савез одбране користили су различита фронт имена попут Протестантске акционе снаге, Улстер борци за слободу и Браниоци Црвене Руке када су вршили нападе на цивиле, већина напада лојалиста била је усмерена ка католичким цивилима.

Током Вајмарске Републике у Немачкој, антисемитски и националистички конзул (ултранационалистичка снага) је наводно имао фронтовску компанију која се звала Бавариан Wоод Продуцтс Цомпанy (компанија за производе од баварског дрвета)[32]

Корпоративне фантомске организације уреди

Корпорације из широког спектра различитих индустрија, као што су храна, фармација и енергија, основале су фронтовске групе да би их штитиле.

Неке фармацеутске компаније успостављају „групе пацијената“ као фронтовске организације које врше притисак на пружаоце здравствених услуга и законодавце да усвоје њихове производе. На пример, Биоген је покренуо кампању под називом Акција за приступ, која је такође тврдила да је независна организација и да је глас оних који болују од МС (мултиплекс склерозе). Људи који су посетили веб страницу и пријавили се за кампању нису схватили да то нису истински независне групе пацијената.

Током протеклих петнаест година, услед све веће забринутости због проблема гојазности  у друштву, Цоца-Цола је претрпела притисак од стране активиста социјалног покрета да смањи садржај шећера у својим пићима. Иако је Цоца-Цола јавно промовисала ангажовање потрошача у здравом начину живота са својим кампањама попут „Зближавање“, активисти су такође изложили да је Цоца-Цола тајно финансирала фронтовске групе или организације које критикују активисте социјалног покрета и легализују контроверзне корпоративне активисте. Центар за слободу потрошача (ЦЦФ) и Мрежа за глобалну енергетску равнотежу (ГЕБН) су две главне групе које су ангажоване за активисте у име Цоца-Цоле, иако нису имале намеру да буду јавно повезане са Цоца-Цолом као корпорацијом. Истраживање је показало да ЦЦФ, са мисијом да „промовише одговорност и заштити изборе потрошача“ користи и вербалне и визуелне стратегије да изрази гојазност као „личну одговорност“ и тако заштити индустрију од корпоративне одговорности.[33]

Наводи се да је компјутерски софтверски гигант Мицрософт основао и финансирао Удружење за конкурентну технологију како би бранио своје интересе против оптужби за кршење антимонополских права.

Дуванске компаније често користе фронтовске организације и докторе да заступају њихове аргументе о употреби дувана, мада мање отворено и очигледно него током осамдесетих година. Светска здравствена организација (WХО) је навела да је дуванска индустрија финансирала наизглед непристрасне научне организације које су у прошлости подривале мере контроле дувана, позивајући се посебно на Међународни институт за животне науке[34]. Други начин борбе за мере јавног здравља против дувана је коришћење добити од лобирања и кампања. На пример, РЈ Реyнолдс, тренутно друга по величини дуванска компанија у Сједињеним Америчким Државама, формирала је 1994. године фронтовске групе под називом Ослободите нас притиска Владе (Гет Говернмент Офф Оур Бацк – ГГООБ) за борбу против федералног регулисања дувана. Прикривајући своју укљученост у дуванску индустрију, ГГООБ је избегао репутацију дуванске индустрије због погрешног приказивања доказа и извукао велику подршку и са јавног и са законодавног аспекта, успешно решавајући претње од широко распрострањених прописа о дувану.[35]

Часопис Мултинатионал Монитор наводи листу неких наводних корпоративних фантомских група које су активне у Сједињеним Америчким Државама.[36] Неки политички институти су корпоративне фронтовске групе. Ове организације се представљају као истраживачке организације, користећи фразе попут „...Института за истраживање“ у својим називима. Будући да њихови називи указују на неутралност, могу да презентују комерцијалне стратегије корпорација које их спонзоришу на начин који изгледа као објективно социолошко или економско истраживање а не политичко лобирање.

Слично томе, Центар за регулаторну делотворност је био критикован као фронтовска  организација за различита индустријска тела која покушавају да поткопају регулисање њихових еколошки штетних активности под шаком 'регулаторне делотворности'.[37]

Астротурфинг уреди

Астротурфинг, реч изведена из „основних“ напора, је амерички термин који се погрдно користи да опише званичне пројекте за односе са јавношћу који покушавају да створе утисак о спонтаном развоју политичког мишљења као одговор за политичара, производ, услугу или догађај. Корпорације су познате као „оне које се баве астротурфингом“ али нису једини субјекти за које се тврди да то раде. Последњих година, организације адвоката тужилаца су основале фронтовске групе као што су Жртве и породице уједињене у циљу супротстављања реформи о деликтима (кривична реформа)[38]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Поwерс, Тхомас, "Тхе Ман Wхо Кепт тхе Сецретс : Рицхард Хелмс & тхе ЦИА", Алфред А. Кнопф. . Неw Yорк. 1979. ИСБН 978-0-394-50777-4.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ Јое Давидсон, „И Ам Нот а ЦИА Агент”. 11. 4. 2002. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 13. 12. 2007. 
  3. ^ „Пресс бриефинг бy Мике МцЦуррy”. Цлинтон Пресидентиал Материалс Пројецт. 17. 7. 1996. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2007. 
  4. ^ Алеxандер Коузминов Биологицал Еспионаге: Специал Оператионс оф тхе Совиет анд Руссиан Фореигн Интеллигенце Сервицес ин тхе Wест, Греенхилл Боокс. 2006. ISBN 978-1-85367-646-8.
  5. ^ Виктор Суворов Аqуариум (Аквариум), 1985, Хамисх Хамилтон. ISBN 978-0-241-11545-9.
  6. ^ Алеx Голдфарб, wитх Марина Литвиненко Деатх оф а Диссидент: Тхе Поисонинг оф Алеxандер Литвиненко анд тхе Ретурн оф тхе КГБ, Тхе Фрее Пресс. 2007. ISBN 978-1-4165-5165-2.
  7. ^ Gillium, Jack; Sullivan, Eileen; Tucker, Eric (2. 6. 2015). „FBI Confirms Wide-Scale Use Of Surveillance Flights Over U.S. Cities”. The Huffington Post. Associated Press. Приступљено 2. 6. 2015. 
  8. ^ „Police look to crack down on bikie gangs and their stranglehold on booming tattoo industry”. ABC News. 11. 9. 2013. 
  9. ^ Nicholson, Eric. „The Feds Say They Shut Down Nine Massage-Parlor Brothels in Massive Prostitution Bust”. Dallas Observer. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 03. 06. 2018. 
  10. ^ Kent, Stephen A.; Krebs, Theresa (1988). „When Scholars Know Sin: Alternative Religions and Their Academic Supporters”. Skeptic. 6 (3): 36—44. Приступљено 6. 6. 2006. 
  11. ^ Kent, Stephen A. (januar 2001). „The French and German versus American Debate over 'New Religions', Scientology, and Human Rights”. Marburg Journal of Religion. 6 (1). Архивирано из оригинала 13. 01. 2009. г. Приступљено 7. 5. 2007. 
  12. ^ Russell, Ron (9. 9. 1999). „Scientology's Revenge - For years, the Cult Awareness Network was the Church of Scientology's biggest enemy. But the late L. Ron Hubbard's L.A.-based religion cured that -- by taking it over”. New Times LA. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2011. 
  13. ^ Behar, Richard (6. 5. 1991). „The Thriving Cult of Greed and Power”. Time. Архивирано из оригинала 25. 04. 2010. г. Приступљено 3. 5. 2010. 
  14. ^ Mallia, Joseph (3. 3. 1998). „INSIDE THE CHURCH OF SCIENTOLOGY; Scientology reaches into schools through Narconon”. Boston Herald. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 03. 06. 2018. 
  15. ^ „Truth and Reconciliation Commission of South Africa Report, Volume 2”. 2003: 525—527. 
  16. ^ Pretoria Leaders Face Published Allegations, Christian Science Monitor, July 23, 1991
  17. ^ They're Burning the Churches: The Final Dramatic Events that Scuttled Apartheid, Patrick Noonan, Jacana Media, (2003). стр. 133
  18. ^ „South Africa - Country Profiles - NTI”. NTI: Nuclear Threat Initiative. Архивирано из оригинала 20. 1. 2016. г. Приступљено 3. 6. 2018. 
  19. ^ Richard Felix Staar, Foreign policies of the Soviet Union, Hoover Press. Staar, Richard Felix (1991). Foreign Policies of the Soviet Union. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 79. ISBN 978-0-8179-9102-9. , pp. 84
  20. ^ Richard Felix Staar, Foreign policies of the Soviet Union, Hoover Press. Staar, Richard Felix (1991). Foreign Policies of the Soviet Union. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 84. ISBN 978-0-8179-9102-9. 
  21. ^ Richard Felix Staar, Foreign policies of the Soviet Union, Hoover Press. Staar, Richard Felix (1991). Foreign Policies of the Soviet Union. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 80—81. ISBN 978-0-8179-9102-9. 
  22. ^ Richard Felix Staar, Foreign policies of the Soviet Union, Hoover Press. Staar, Richard Felix (1991). Foreign Policies of the Soviet Union. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 82—83. ISBN 978-0-8179-9102-9. 
  23. ^ Richard Felix Staar, Foreign policies of the Soviet Union, Hoover Press. Staar, Richard Felix (1991). Foreign Policies of the Soviet Union. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 86. ISBN 978-0-8179-9102-9. 
  24. ^ Richard Felix Staar, Foreign policies of the Soviet Union, Hoover Press. Staar, Richard Felix (1991). Foreign Policies of the Soviet Union. Hoover Institution Press, Stanford University. стр. 85. ISBN 978-0-8179-9102-9. 
  25. ^ Adrienne Weller, Millions in the streets! ...and here come the redbaiters Архивирано на сајту Wayback Machine (11. октобар 2017), Freedom Socialist, Freedom Socialist Party,. „Freedom Socialist Party”. 24 (1). 24. 7. 2023. , April–June 2003.
  26. ^ а б White, Stephen (2005). „The Political Parties”. Ур.: White, Gitelman Sakwa. Developments in Russian Politics. 6. Duke University Press. ISBN 978-0-8223-3522-1. 
  27. ^ Alexander Nikolaevich Yakovlev Time of darkness, Moscow. 2003. ISBN 978-5-85646-097-0. стр. 574. (рус. Яковлев А. Сумерки. Москва: Материк 2003 г.)
  28. ^ Хале, Хенрy Е. (2010). „Руссиа'с политицал партиес анд тхеир субститутес”. Ур.: Wхите, Степхен. Девелопментс ин Руссиан Политицс 7. Неw Yорк: Палграве Мацмиллан. ИСБН 978-0-230-22449-0. 
  29. ^ Карстен Кофоед, Лацкеyс оф тхе оццупатион дисгуисе ас прогрессивес Архивирано 2007-02-19 на сајту Wayback Machine, Тхе Цоммиттее фор а Фрее Ираq, Денмарк, Оцтобер 28, 2004
  30. ^ Меган Цорнисх, Ираqи Wомен Фаце Доубле Јеопардy Архивирано 2007-04-28 на сајту Wayback Machine, Марцх 3, 2005
  31. ^ ЦАИН: Цхронологy оф тхе Цонфлицт 1975
  32. ^ Wаите, Роберт Г L. (1969). Вангуард оф Назисм. W W Нортон анд Цомпанy. . стр. 217
  33. ^ Тхомсон, Деборах Моррисон (2. 2. 2009). „Биг Фоод анд тхе Бодy Политицс оф Персонал Респонсибилитy”. Соутхерн Цоммуницатион Јоурнал. 74 (1): 2—17. ИССН 1041-794X. С2ЦИД 144072818. дои:10.1080/10417940802360829. 
  34. ^ „Тхе Тобаццо Индустрy анд Сциентифиц Гроупс: ИЛСИ А Цасе Студy (WХО)” (ПДФ). wхо.инт. 
  35. ^ Аполлонио, Дорие Е.; Беро, Лиса А. (1. 3. 2007). „Тхе Цреатион оф Индустрy Фронт Гроупс: Тхе Тобаццо Индустрy анд "Гет Говернмент Офф Оур Бацк"”. Америцан Јоурнал оф Публиц Хеалтх. 97 (3): 419—427. ИССН 0090-0036. ПМЦ 1805008  . ПМИД 17267719. дои:10.2105/АЈПХ.2005.081117. 
  36. ^ Цорпорате Фронт Гроупс анд Цорпорате-Бацкед Гроупс Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2015), Мултинатионал Монитор Линкс Паге
  37. ^ Цхрис Моонеy, Паралyсис бy Аналyсис Архивирано 2015-01-31 на сајту Wayback Machine, Тхе Wасхингтон Монтхлy, Маy 2004
  38. ^ Астротурф ин тхе лиабилитy wарс, ПоинтофЛаw.цом (спонсоред бy тхе Манхаттан Институте анд Америцан Ентерприсе Институте), Јулy 1, 2005

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Frontovska_organizacija&oldid=26743540”