Галванска корозија

korozija u elektrolitima

Електрохемијска корозија или галванска корозија је врста корозије која се дешава у електролитима. Електрохемијску корозију узрокује дјеловање корозијских галванских чланака насталих на површини метала изложеној електролиту. Неплеменитији дијелови површине притом су аноде, на којима се метал троши јонизацијом, отапањем у електролиту уз истовремено ослобађање вишка електрона (електролитска дисоцијација), који кроз метал путују према племенитијим дијеловима површине, катодама, гдје се вежу с оксидансима (такозваним деполаризаторима) из околине (електрохемијска редукција). У воденим електролитима најчешћи су оксиданси отопљени кисеоник и водоникови катјони. На те примарне реакције на електродама корозијског чланка обично се надовезују секундарне реакције, које често дају чврсте продукте, међу којима је најпознатија рђа, смјеса хидратираних гвожђевих оксида. Неки чврсти продукти (на примјер патина на бакру и његовим слитинама), за разлику од рђе, коче корозију.[1]

Референце уреди

  1. ^ корозија, [1] Хрватска енциклопедија, Лексикографски завод Мирослав Крлежа, www.enciklopedija.hr, 2015.