Википедија

Гетеов универзитет у Франкфурту

Geteov univerzitet (нем. Goethe-Universität Frankfurt am Main) је универзитет који се налази у Франкфурту на Мајни, Немачка. Он је основан је 1914. године као грађански универзитет, што значи да га је основало и финансирало богато и активно либерално грађанство Франкфурта. Првобитно име је било Универзитет у Франкфурту на Мајни. Године 1932. име универзитета проширено је у част једног од најпознатијих грађана Франкфурта, песника, филозофа и писца/драматурга Јохана Волфганга Гетеа. Тренутно универзитет има око 45.000 студената, распоређених у четири главна кампуса у граду.

Гетеов универзитет
Goethe-Universität Frankfurt am Main
Бивше имеКöниглицхе Университäт зу Франкфурт ам Маин[1]
ТипЈавни
Оснивање18. октобар 1914 (1914-10-18)[1]
Буџет€ 644,6 мил. (2018)[2]
КанцеларАлбрехт Фестер[3]
ПредседникБиргита Волф[4]
ПотпредседникСимоне Фулда, Ролф ван Дик, Роџер Ерб, Манфред Шуберт-Зсилавецз[5]
Наставно особље3.055,97 (ФТЕ, 2018)[2]
Административно
особље
2.038,56 (ФТЕ, 2018)[2]
Број студената43.630 (2020)[6]
Преддипломци20.232 (2020)[6]
Постдипломци6.722 (2020)[6]
Докторанти1.688 (2020)[6]
Остали студенти5.947 (Образовање наставника) (2020)[6]
АдресаКампус Вестенд:
Теодор-V.-Адорно-Плац 1, Франкфурт на Мајни, Хесен, 60323, Немачка
50° 7′ 40″ Н 8° 40′ 00″ Е / 50.12778° С; 8.66667° И / 50.12778; 8.66667
Кампусвише локација
ЈезикНемачки
Боје  Плава
Веб-сајтwww.goethe-university-frankfurt.de

Универзитет је прославио стоту годишњицу 2014. Прва жена председница универзитета Биргита Вулф положила је заклетву 2015.[7] Двадесет добитника Нобелове награде повезано је са универзитетом, укључујући Макс фон Лауеа и Макс Борна.[8][9] Универзитет је такође повезан са 18 добитника престижне награде Готфрид Вилхелм Лајбниз.[10]

Гетеов универзитет је део ИТ кластера Рајна-Мајна-Некар. Универзитет Јоханес Гутенберг из Мајнца, Гетеов универзитет у Франкфурту и Технички универзитет у Дармштату заједно чине Универзитете Рајне-Мајна (РМУ).

Историја уреди

 
Кампус Бокенхајм (1958)

Историјски корени универзитета могу се пратити све до 1484. године, када је библиотека градског већа основана по завештању племића Лудвига фон Марбурга. Након што је спојена са другим колекцијама, она је преименована у Градску библиотеку 1668. године и постала универзитетска библиотека 1914. године.[11] У зависности од земље, датум оснивања се различито бележи. Према англо-америчким прорачунима, датум оснивања Гетеовог универзитета био би 1484. У Немачкој, датум када је стечено право на доделу доктората се сматра годином оснивања универзитета.

Универзитет је такође имао утицаја у природним наукама и медицини, са добитницима Нобелове награде, укључујући Макс фон Лауеа и Макса Борна, и открићима попут Штерн-Герлаховог експеримента.

Последњих година универзитет се посебно фокусирао на право, историју и економију, стварајући нове институте, попут Института за право и финансије (ИЛФ) и Центра за финансијске студије (ЦФС). Једна од амбиција универзитета је да постане водећи немачки универзитет за финансије и економију, с обзиром на близину школе једном од европских финансијских центара.[12] У сарадњи са Фуква пословном школом на Универзитету Дјук, Гетеова пословна школа нуди МБА програм. Гетеов универзитет је установио међународну награду за истраживање у финансијској економији, награду Дојч банке за финансијску економију.

Организација уреди

 
Кампус Вестенд
 
Универзитетска библиотека на Кампусу Вестенд

Универзитет се састоји од 16 факултета. Поређани према њиховом сортном броју, они су:[13]

  • 01. Rechtswissenschaft (Право)
  • 02. Wirtschaftswissenschaften (Економија и пословна администрација)
  • 03. Gesellschaftswissenschaften (Друштвене науке)
  • 04. Erziehungswissenschaften (Образовне науке)
  • 05. Psychologie und Sportwissenschaften (Психологија и науке о спорту)
  • 06. Evangelische Theologie (Протестантска теологија)
  • 07. Katholische Theologie (Римокатоличка теологија)
  • 08. Philosophie und Geschichtswissenschaften (Пилозоија и историја)
  • 09. Sprach- und Kulturwissenschaften (Факултет за лингвистику, културу и уметност)
  • 10. Neuere Philologien (Модерни језици)
  • 11. Geowissenschaften/Geographie (Геонауке и географија)
  • 12. Informatik und Mathematik (Рачунарске науке и математика)
  • 13. Physik (Физика)
  • 14. Biochemie, Chemie und Pharmazie (Биохемија, хемија и фармација)
  • 15. Biowissenschaften (Биолошке науке)
  • 16. Medizin (Медицинске науке)

Поред тога, постоји неколико колоцираних истраживачких института Макс Планк друштва:

Кампуси уреди

 
Кампус Вестенд
 
Кампус Вестенд

Универзитет се налази у четири кампуса у Франкфурту на Мајни:

  • Кампус Вестенд:

Седиште универзитета, такође смешта департмане друштвених наука, педагогије, психологије, теологије, филозофије, историје, филологије, археологије, права, економије и пословне администрација, људске географије

  • Кампус Бокенхајм:

Универзитетска библиотека, математика, рачунаркса наука, историја умености, фине уметности

  • Кампус Ридберг:

Фармација, физика, хемија, биохемија, биологија, геонауке и географија

  • Кампус Нидерад:

Медицинска наука, стоматологија, универзитетска болница

  • Кампус Гинхајм:

Спортови.

Кампус Вестенд уреди

 
ИГ Фарбен зграда на Уни Франкфурту
 
ИГ Фарбен зграда на Кампусу Вестенд

Универзитетским „Кампусом Вестенд” доминира зграда ИГ Фарбен, архитекте Ханс Ползига, која је пример модернистичког стила нове објективности.[14][15] Стил зграде ИГ Фарбен првобитно је изабран као „симбол за научну и трговачку немачку радну снагу, направљен од гвожђа и камена”, како је у уводном говору изјавио директор ИГ Фарбена у време градње, барон фон Шницлер. октобра 1930.

Након што је универзитет преузео комплекс, нове зграде су додате кампусу. Дана 30. маја 2008. године, Дом финансија преселио се у нову зграду коју су пројектовали архитекти Клеихуес+Клеихуес, пратећи стил зграде ИГ Фарбен. Горњи спратови зграде Дома финансија имају неколико одвојених канцеларија, као и заједнички канцеларијски простор за истраживаче и студенте. Приземље је отворено за јавност и посетиоце дочекује пространим, природно осветљеним фоајеом који води до предаваоница, сала за семинаре и информативног центра, 24-сатне референтне библиотеке. У приземљу се такође налазе рачунарске собе и кафић. Подови, зидови и плафон предсобља украшени су мрежним дизајном који се наставља широм целе зграде. Подови су инспирисани Рафаеловим фрескама, Атинске школе.

Добитници Нобелове награде (алумни и особље) уреди

Светски рангови уреди

Универзитетски рангови
Глобално – свеукупно
АРWУ Свет[21]101-150 (2017)
QС Свет[22]279
ТХЕ Свет[23]251–300 (2019)

Референце уреди

  1. ^ а б „"Аус дер Митте дер Стадтгеселлсцхафт – 100 Јахре Гоетхе-Университäт" вон Проф. Др. Wернер Мüллер-Естерл” (ПДФ) (на језику: Герман). Приступљено 2016-05-27. 
  2. ^ а б в „Јахрбуцх 2018. "Ентwицклунг гесталтен"” (ПДФ) (на језику: Герман). Приступљено 2019-10-19. 
  3. ^ „Гоетхе-Университäт хат неуен Канзлер: Др. Албрецхт Фестер üберниммт дас Амт ан Хессенс грößтер Университäт” (на језику: Герман). 2018-03-16. Приступљено 2018-04-06. 
  4. ^ „Прäсидентин дер Гоетхе-Университäт” (на језику: Герман). Приступљено 2016-05-27. 
  5. ^ „Визепрäсидентен дер Гоетхе-Университäт” (на језику: Герман). Приступљено 2018-09-10. 
  6. ^ а б в г д „Студиеренденстатистик (Датен про Семестер)” (на језику: Герман). Приступљено 2020-07-04. 
  7. ^ „Неуе Уни-Прäсидентин wилл коммуникативен Фüхрунгсстил”. Фаз.нет. Приступљено 2015-03-03. 
  8. ^ „Нобел призе Пхyсицс лауреатес”. 
  9. ^ „Гоетхе-Университäт — Нобелпреистрäгер ан дер Гоетхе Университäт”. www.уни-франкфурт.де. Приступљено 2019-10-12. 
  10. ^ „Гоетхе-Университäт — Леибнизпреистрäгер ан дер Гоетхе-Университäт”. www.уни-франкфурт.де. Приступљено 2019-10-12. 
  11. ^ „Гесцхицхте дер Стадт- унд Университäтсбиблиотхек”. www.уб.уни-франкфурт.де. Приступљено 2017-08-05. 
  12. ^ „Дие Јоханн Wолфганг Гоетхе-Университäт ауф дем Wег зур фüхренден Wиртсцхафтсхоцхсцхуле ин Деутсцхланд” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 09. 2011. г. Приступљено 2011-09-26. 
  13. ^ „Фацултиес”. Приступљено 2014-05-11. 
  14. ^ „Еин Wандгемäлде ин Франкфуртс Университäт - Монументе Онлине”. www.монументе-онлине.де. 
  15. ^ M. Тафури, Ф. Дал Цо: Классисцхе Модерне, Стуттгарт, 1988, С148ф
  16. ^ „Нобел Призе Гоетхе Университy”. Приступљено 2016-03-11. 
  17. ^ „Лоеwи, Отто”. Деутсцхе Биограпхие. Приступљено 11. 3. 2016. 
  18. ^ а б „Гоетхе-Университäт — Нобелпреистрäгер ан дер Гоетхе Университäт”. www.уни-франкфурт.де. 
  19. ^ „Ниелс К. Јерне - Биограпхицал”. Приступљено 2016-03-11. 
  20. ^ „Јеан-Марие Пиерре Лехн - Цуррицулум Витае”. Приступљено 2016-03-11. 
  21. ^ „АРWУ Wорлд Университy Ранкингс 2017 | Ацадемиц Ранкинг оф Wорлд Университиес 2017 | Топ 500 университиес | Схангхаи Ранкинг - 2017”. www.схангхаиранкинг.цом. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 06. 11. 2020. 
  22. ^ а б „QС Wорлд Университy Ранкингс 2019”. Топ Университиес. 1. 2. 2017. 
  23. ^ „Wорлд Университy Ранкингс”. Тимес Хигхер Едуцатион (ТХЕ). 26. 9. 2018. 
  24. ^ „Глобал Цомпаниес Ранк Университиес”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 1. 12. 2012. 
  25. ^ „Ацадемиц Ранкинг оф Wорлд Университиес 2017”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2019. г. Приступљено 3. 11. 2018. 

Спољашње везе уреди

 
Гетеов универзитет у Франкфурту на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Geteov_univerzitet_u_Frankfurtu&oldid=25317819”