Гибсон Флајинг Ви
Флајинг Ви (енгл: Флyинг V) је електрична гитара произведена од стране америчке компаније Гибсон. Тржишту је по први пут представљена 1958. године, заједно са још једним јако популраним моделом исте компаније, Гибсон Експлорером.[1] Ова два Гибсонова модела представљала су значајно одступање од норми на пољу дизајна и облика гитара. До тада су дизајнерима електричних гитара као инспирација углавном служили облици постојећих акустичних, класичних гитара и гудачких инструмената, те није постојало много значајних варијација и електричне гитаре су углавном имале ненападне, флуидне и симетричне линије. Компанија Гибсон је избацивањем Флајинг Ви и Експлорер гитара на тржиште, инспирисала бројне дизајнере и нове гитарске компаније да следе пример и даље експериментишу и усавршавају облике у још радикалнијем смеру.
 Гибсон Флајинг Ви | |
| Произвођач: | Гибсон |
|---|---|
| Производња: | 1958-1959, 1963, 1966-1971, 1975 - до данас |
| Конструкција: | Пуно дрво са лепљеним вратом |
| Дрво тела: | Махагони, Корина |
| Дрво врата: | Махагони, Корина |
| Прстохват: | Ружино дрво, ебановина |
| Мост: | Тјун-о-матик, Виброла, Флојд роуз |
| Магнети: | 460Р и 500Т хамбакери |
Историја уреди
Средином педесетих година, Фендер, највећи конкурент компаније Гибсон, је захваљујући својим моделима Телекастер и Стратокастер, заузимао све веће присуство на још увек младом тржишту електричних гитара. Тадашње Гибсонове гитаре у поређењу са Телекастером и Стратокастером, чиниле су се застарелим у погледу карактеристика и дизајна, те су људи из Гибсона били приморани да новим гитарама освеже своју линију производа.[1] Инспирацију за дизајн Флајинг Ви гитаре, тадашњи председник компаније Гибсон, Тед Мекарти, нашао је у модернистичком дизајну америчких аутомобила педесетих година, двадесетог века и са жељом да нови модели изгледају футуристички и другачије, за дизајн ангажовао дизајнере ван зидова Гибсонове фабрике.[2] Из мноштва приспелих, изабрано је четири идеје, Експлорер, Флајинг Ви, Футура и Модерн, док је до прототип фазе а касније и производње, од претходно поменутих, дошло првих три.[1] Први прототипови Флајинг Ви гитаре конструисани су 1957. године и као дрво за конструкцију изабран је махагони. Раније верзије прототипова имале су дебље тело и заобљено дно гитаре, инспирисано Лес Пол моделом исте фабрике. Међутим, вишак дрвета на доњем делу тела чинио је гитару превише тешком, те је он уклоњен и уз прелазак са махагонија на корина дрво за конструкцију, тежина гитаре спуштена је на прихватљиву меру. Уклањање вишка дрвета као последицу донело је то да гитара личи на наопако слово V, што је инспирисало једног од дизајнера да гитару, у шали, назове „Флајинг Ви“. Мекартију се име свидело, те је име задржала и верзија која је пласирана на тржиште.[2] Поред тела и лепљеног врата од корине, финална верзија гитаре имала је прстохват од ружиног дрвета са 22 прага, дужину скале од 24.75 инча, Гибсонове ПАФ хамбакер магнете, тјун-о-матик мост са жицама које пролазе кроз тело, белу маску и два потенциометра за јачину у комбинацији са једним тон потенциометром и прекидачем за промену магнета. Захваљујући свом иновативном дизајну и напредним елементима који су коришћени у конструкцији, Флајинг Ви је и пре изласка на тржиште привукао неке од најцењенијих гитариста тог времена попут блуз легенде Алберта Кинга и кантри гитаристе Лони Мека.[2] Но, за разлику од поменутих музичара, продавци и дистрибутери нису делили ентузијазам у вези Флајинг Ви гитара, као у осталом и у вези целе поставе нових Гибсонових модела, мислећи да ће баш тај експериментални и необичан дизајн лоше утицати на продају инструмената. Иако је, у поређењу са друге две гитаре из нове поставе, потражња за Флајинг Ви моделом била убедљиво највећа, број гитара које је Гибсон испоручио дилерима био је сићушан. 1958. године, број произведених и испоручених гитара био је 81, док је 1959. године тај број спао на занемарљивих 17 гитара. Услед овако лоших резултата, Гибсон 1959. године стаје са производњом сва три нова модела и окреће се усавршавању својих Лес Пол и СГ модела. Преостали делови бивају складиштени и Гибсон 1963. године од њих склапа и избацује лимитирану серију од 20 гитара.[1]
Услед раста популарности разних стилова рок музике почетком шездесетих година, на сцени се појављује све више гитариста који ради издвајања из гомиле и изражавања индивидуалности трагају за другачијим и јединственим инструментима. Један од тих гитариста био је и гитариста бенда Кинкс, Дејв Дејвис који је био пресудан фактор у популарисању Флајинг Ви модела. Дејвис се, са бендом, 1965. године налазио на турнеји у Америци, где му је једину гитару коју је користио на турнеји изгубила авио компанија која је превозила бенд. У журби да нађе замену, Дејвис је ушао у прву продавницу инструмената на коју је наишао, и ту, игром случаја пронашао стари модел Флајинг Ви гитаре из 1958. године коју је купио за 60 долара. Кинкс, тада један од најпопуларнијих бендова „Британске Инвазије“, имали су честа гостовања у телевизијским програмима широм Америке и Велике Британије и главну пажњу гитариста привлачила је гитара необичног облика коју је Дејвис свирао на малом екрану. Убрзо је потражња за „старим“ Гибсоновим моделима почела да расте, те су цене прве серије Флајинг Ви гитара, готово преко ноћи скочиле. Људи из Гибсона су, увидевши прилику да уновче новонастало интересовање, почели да раде на оживљавању Флајинг Ви модела крајем 1965. године.[1]
1966. године се на тржишту појављује нова верзија Флајинг Ви модела. Иако је задржала исти облик, нова верзија гитаре је доживела пар измена махом козметичке природе. Уместо мале маске која је прекривала само доњи део тела гитаре ,нова је прекривала већи део предњине и истовремено служила за монтирање магнета (на старом моделу су магнети на тело били монтирани уз помоћ прстенова). Још једна новина био је благо модификован облик главе гитаре, као и уклањање украсне „В“ плочице на месту где жице излазе из тела гитаре. На новом моделу, Гибсон је уз већ стандардан тјун-о-матик мост понудио и опцију уградње свог „Виброла“ тремола, претходно виђеног на СГ моделу компаније. Иако овог пута доста успешнији у продаји, и са интересовањем и производњом која се из године у годину повећавала, Флајинг Ви је 1970. године поново повучен из производње. На производну линију се по трећи пут враћа 1975. године и у различитим формама, ту остаје до данас.[1]
Верзије уреди
Када је 1975. године производња Флајинг Ви гитаре стартована по трећи пут, међу гитаристима је постојало велико интересовање за овај модел. Највећи број ових гитариста углавном је привлачио агресиван дизајн гитаре који се слагао са агресивним звуком и имиџом, хард рок и хеви метал бендова у којима су свирали. Крајем седамдесетих година, у Гибсону долазе на идеју да освеже, у то време већ 20 година стар, дизајн Флајинг Ви и Експлорер гитара. 1979. године на тржиште избацују два нова модела Експлорер Е2 и Флајинг Ви 2.[3] Легендарни облик гитаре остао је мање више непромењен али је конструкција, избор матерјала и доста детаља кориговано. Тело и врат су на новој гитари били конструисани од пет слојева ораха и јавора наслаганих један преко другог, прстохват је био израђен од ебановине док су ободи тела били контурисани ради ергономичнијег и удобнијег коришћења. Све гитаре нове серије биле су произведене у природној боји дрвета. Неке дизајн идеје позајмљене су и од првог модела из 1958. године, те је распоред потенциометара био сличан том моделу, а повратак су доживеле и мања маска и украсна „В“ плочица, овог пута редизајнирана и мало мањих димензија. Но, упркос свим напредним карактеристикама, нови модел Флајинг Ви гитаре је након изласка на тржиште доживео неуспех. Неке од главних примедби биле су првенствено превисока цена, тежина гитаре, то што се гитара производила само у природној боји дрвета и тон експерименталних магнета који није био у стилу тона који се традиционално очекује од Гибсон гитара. Људи из Гибсона су пред крај производног века гитаре, у њу почели да уграђују стандардне хамбакер магнете, гитару понудили у више боја и кориговали цену, међутим то није било довољно да се поспеши продаја и производња је стала 1982. године.
Са изузетком Флајинг Ви 2 гитаре из раних осамдесетих, од поновног почетка производње 1975. па до данас Флајинг Ви гитара остала је углавном не промењена. Постоје поједине итерације које представљају мало веће одступање од норми, попут Флајинг Ви бас гитаре из 1981.[2] године, „наопаког“ Флајинг Ви модела из 2007. године[4] и седможичане верзије гитаре из 2011. године,[5] али осим ова три примера, разлике између осталих верзија гитаре своде се на мале варијације у погледу хардверских компоненти, боја и комбинација дрвета коришћених у конструкцији.
Познати корисници гитаре уреди
Најраније моделе Флајинг Ви гитаре усвојили су блуз гитариста Алберт Кинг и Лони Мек.[2] Након првог повлачења из производње модел је поново заживео захваљујући Дејву Дејвису, гитаристи групе Кинкс, који је гитару учинио популарном средином шездесетих година.[6] У том периоду, Флајинг Ви су свирали и неки од набољих гитариста свих времена попут Дзимиа Хендрикса и Кита Ричардса, гитаристе Ролинг Стоунса.[2] Развојем тежих праваца рок музике попут хард рока и хеви метала, почетком и средином седамдесетих, популарност Флајинг Ви гитара расте. У том периоду најпознатији корисници јесу браћа Рудолф и Мајкл Шенкер, гитаристи немачког састава Скорпионс и гитаристи Дзудас Приста, К.К Даунинг и Глен Типтон.[6] Осамдесетих на сцену ступају амерички састави треш метал покрета те се Флајинг Ви гитаре могу видети у рукама гитариста попут Кирк Хамета и Дзејмс Хетфилд из Металике, Дејв Мастејна из Мегадета и Керија Кинга из Слејера. Неки од модернијих гитариста који користе Флајинг Ви гитаре јесу и Дејв Грол из бенда Фу Фајтерс, Лени Кравиц, Роб Флин из бенда Машин Хед као и Брент Хиндс, гитариста бенда Мастодон.
 |
 |
 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ Гет yоур wингс: тхе хисторy оф Гибсон'с ицониц Флyинг V гуитар Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015) Pristupljeno 15.5.2015.godine
- ^ а б в г д ђ The Gibson Flying V: 20 Essential Facts Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015) Приступљено 15.5.2015.године
- ^ 1979 Флyинг V 2 Приступљено 16.5.2015
- ^ Гибсон реверсе Флyинг V Приступљено 16.5.2015
- ^ Гибсон Релеасес Флyинг V 7-Стринг Приступљено 15.5.2015
- ^ а б Тен кингс анд qуеенс оф тхе флyинг в Архивирано на сајту Wayback Machine (18. мај 2015) Приступљено 16.5.2015
