Глукан
Глукан је полисахарид D-глукозних мономера[1] повезаних гликозидним везама. Многи бета-глукани су медицински важни.
Типови уреди
Ово су представници глукана: (α- и β- кларификују тип О-гликозидне везе.)
Алфа уреди
- декстран, α-1,6-глукан са α-1,3-гранама
- гликоген, α-1,4- и α-1,6-глукан
- пулулан, α-1,4- и α-1,6-глукан
- скроб, α-1,4- и α-1,6-глукан
Бета уреди
- целулоза, β-1,4-глукан
- курдлан, β-1,3-глукан
- ламинарин, β-1,3- анд β-1,6-глукан
- хризоламинарин, β-1,3-глукан
- лентинан, пречишћени β-1,6:β-1,3-глукан из Lentinus edodes
- лихенин, β-1,3- анд β-1,4-глукан
- плеуран, β-1,3- анд β-1,6-глукан изолован из Pleurotus ostreatus
- зимозан, β-1,3-глукан
Особине уреди
Својства глукана су отпорност на оралне кеселине/ензиме и нерастворљивост у боди. Растворљивост глукана екстрахованих из житарица може знатно да варира.
Референце уреди
Литература уреди
- Sugar - Chemical, Biological and Nutritional Aspects of Sucrose. John Yudkin, Jack Edelman and Leslie Hough (1971, 1973). The Butterworth Group. ISBN 0-408-70172-2