Википедија

Грађанска наука

„Грађанска наука” (позната још и као: наука заједнице, онлајн „грађанска наука”) представља научно истраживање које су делимично или у целости спровели научници-аматери.[1] „Грађанска наука“ је понекад описана као „учешће јавности у научном истраживању",[2] чији је исход често унапређење научног истраживања, као и побољшано разумевање науке од стране јавности.

Прва дефиниција „грађанске науке“ потиче из деведесетих година XX века, када су овај појам дефинисали Алан Ирвин из Уједињеног Краљевства и Рик Бони из САД.[3]

Алан Ирвин, британски социолог,[4] дефинисао је „грађанску науку“ као развој концепта научног грађанства, који у први план ставља потребу приближавања науке и научних процеса јавности. Ирвин је установио две димензије повезаности науке и грађанства (грађана):

1. наука треба да одговори на потребе и забринутост грађана

2. сами грађани могу створити поуздану научну базу знања[5]

Амерички орнитолог, Рик Бони је независно од рада Алана Ирвина дефинисао „грађанску науку“ као пројекте у којима лица која нису научници, попут неуких посматрача птица, добровољно стварају научну базу података. Ова дефиниција представља умањену улогу грађана у научним истраживањима у односу на Ирвинову дефиницију.

Појмови „грађанска наука“ и „волонтер грађанске науке“ постали су део Оксфордовог речника енглеског језика у јуну 2014. године.[6] „Грађанска наука“ дефинисана је као „научни рад који изводе припадници јавности, често у сарадњи са професионалним научницима или научним институцијама, или под њиховим надзором.[7] Волонтер  “грађанске науке је дефинисан као:

а) научник чији рад карактерише осећај одговорности и служења најбољим интересима заједнице

б) члан јавности који се укључује у научни рад, често у сарадњи са професионалним научницима или научним институцијама или под њиховим надзором.

„Грађанском науком“ се могу бавити појединци, тимови или мрежа волонтера. Волонтери грађанске науке се често удружују са професионалним научницима да би остварили заједничке циљеве.

Историја

уреди

Иако постоји одавно, „грађанска наука“ је релативно нов појам.

Велс Кук, члан Америчког удружења орнитолога је развио један од првих формалних програма грађанске науке у земљи током у другој половини XIX века. Он је започео програм чији је циљ био да уочи шаблоне у миграцијама птица. Размере овог програма су се убрзо повећале и ово је постао један од првих владиних програма за птице под називом “Програм фенологије птица Северне Америке” у којем су грађани могли да учествују. Мрежа волонтера почела је да прикупља информације о миграцијама птица и њиховом броју и записује добијене резултате.[8]

Један од најстаријих примера „грађанске науке“ је „Божићно бројање птица“ под покровитељством Националног удружења „Аудубон“. Од 1900. године, организација спонзорише бројање птица које траје од 14. децембра до 5. јануара сваке године. Искусни посматрач птица предводи групу волонтера који заједно прикупљају информације о локалној популацији птица. Овакве групе се називају „кругови“ и они делују на подручју САД и Канаде.

Све до XX века, науком су се често бавили финансијски независни научници попут Исака Њутна, Бенџамина Френклина и Чарлса Дарвина.[9] До средине XX века, науком су се најчешће бавили истраживачи са универзитета.

Историјски посматрано, када су професионални научници желели да прикупе више података, користили би резултате које су до тада прикупили волонтери „грађанске науке“ попут посматрача птица и сличних група. Међутим, са повећањем доступности интернета током касних 1990-их, људи су почели лакше да размењују информације и број пројеката грађанске науке је порастао. У последњој деценији, поље грађанске науке се још брже проширило захваљујући развоју паметних телефона који су омогућили да више информација постане доступно путем дигиталних медија. Свакодневно су креиране нове мреже и заједнице заинтересованих волонтера „грађанске науке“ који желе да уче о свету који их окружује и да допринесу његовом разумевању.

У будућности ће још више телефона имати паметне сензоре, што ће омогућити људима да мере и бележе податке о животној средини, као што су ниво квалитета ваздуха и температура ваздуха.[10]

Принципи грађанске науке

уреди

Током септембра 2015. године, Европска асоцијација грађанске науке (Тхе Еуропеан Цитизен Сциенце Ассоциатион - ЕЦСА), објавила је „Десет принципа грађанске науке“[11] Десет принципа „грађанске науке“ постављају оквир за примену постојећих и креирање нових иницијатива грађанске науке, са циљем постизања изврсности у свим аспектима грађанске науке.

  1. пројекти „грађанске науке“ активно укључују грађане у научни рад који укључује генерисање нових знања или разумевање постојећих;
  2. пројекти „грађанске науке“ имају научни исход;
  3. и професионални научник и волонтер „грађанске науке“ морају имати користи од учешћа у пројекту; користи укључују: шансе за стицање знања, лични развој, задовољство настало откривањем научних доказа;
  4. ако волонтери „грађанске науке“ то желе, они могу учествовати у многим фазама научног процеса;
  5. волонтери „грађанске науке“ морају добити повратну информацију о пројекту;
  6. „грађанска наука“ је уважен истраживачки приступ, уз одређена ограничења која морају бити узета у обзир;
  7. подаци прикупљени током пројекта у коме су учествовали волонтери „грађанске науке“ морају бити јавни, тј. доступни; уколико је могуће, подаци треба да буду објављени;
  8. рад „волонтера грађанске науке” је признат у резултатима пројекта и публикацијама;
  9. програми „грађанске науке“ су вредновани на основу научног резултата, квалитета података,, искуства учесника и ширег друштвеног утицаја;
  10. руководиоци пројеката „грађанске науке“ узимају у обзир правна и етичка питања о ауторским правима, интелектуалном власништву, поверљивости и ефекту сваке активности на околину

Примена и примери „грађанске науке“

уреди

Укључивање грађана у научне пројекте постало је средство за подстицање радозналости грађана и бољег разумевања науке и истовремено обезбедило повезаност професионалних научника и јавности.[12] Зато је „грађанска наука“ данас веома популарна. Према истраживању из 2016. године, највећи утицај „грађанске науке“ примећен је у истраживањима у домену биологије, заштите природе и екологије, а “грађанска наука” је најширу примену остварила у методологији прикупљања и класификације података.[13]

Примена „грађанске науке“ остварује се кроз пројекте грађанске науке. Пројекти грађанске науке представљају активности различитих организација, које омогућавају свима који нису професионални научници да значајно допринесу научном истраживању. На пример, грађани могу да прикупљају податке о квалитету воде у различитим периодима како би проценили исправност локалне воде или да помогну  да се открије и именује нова врста инсекта.[14]

Један од примера пројеката „грађанске науке“ је портал “Зоониверсе“. На њему се налазе неки од највећих, најпопуларнијих и најуспешнијих пројеката „грађанске науке“. Ови пројекти захтевају активно учешће волонтера у обављању истраживачких задатака. Дисциплине из којих пројекти потичу су: астрономија, екологија, цитологија, хуманистичке науке и климатологија.[15]

Интернет је допринео развоју „грађанске науке“ кроз гејмификацију.[16] Један од првих експеримената „грађанске науке“ који се одвијао на интернету био је “Цлицкwоркерс” који је развила НАСА. Овај експеримент је омогућио јавности да асистира у класификацији слика, што је знатно скратило време анализирања великих група података. Интернет је такође омогућио волонтерима „грађанске науке“  да прикупе податке које ће анализирати професионални истраживачи. Мреже „грађанске науке" су често укључене у посматрање цикличних догађаја у природи, као што су ефекти глобалног загревања на биљни и животињски свет у различитим географским подручјима.[17]

„Грађанска наука“ налази примену у многим сферама. Неки од примера примене „грађанске науке“ су: аматерска астрономија, бројање лептирова, посматрање птица, грађанска океанографија, грађанско проучавање коралних гребена и сеизмологија.

Аматерска астрономија

уреди

Астрономија представља поље у којем аматери дају велики допринос од давних дана, па све до данас.[18] Астрономи-аматери најчешће посматрају Месец, планете, звезде, метеоре, понекад чак и користећи опрему коју су сами направили. Развијена је и грана аматерске астрономије – аматерска астрофотографија, посвећена фотографисању ноћног неба.[19]

Бројање лептирова

уреди

Два дугорочна програма пребројавања лептирова: Посматрање лептирова у Уједињеном Краљевству[20] (од 1976. године) и Програм пребројавања лептирова у Северној Америци.[21] еБуттерфлy је онлајн база података о посматрању лептирова у којој су прикупљени подаци о заступљености, дистрибуцији и фенологији лептирова широм Северне Америке.[22]

Орнитологија

уреди

„Грађанска наука“ је веома коришћена у орнитологији.[23] Волонтери „грађанске науке“ помажу у прикупљању података које ће анализирати професионални научници и који ће моћи да се користе за креирање индикатора о популацији птица и биодиверзитету.

Један од примера примене „грађанске науке“ у орнитологији је платформа Е-бирд, настала на основу идеје да сваки посматрач птица има јединствена знања и доживљаје. Корисници размењују податке бесплатно, непрестано повећавајући базу знања и доприносећи науци, очувању природе и едукацији.[24]

Грађанско проучавање коралних гребена

уреди

Подводна фотографија постаје све популарнија од 2000. године, и свакодневно се на сајтовима и друштвеним мрежама могу наћи милиони фотографија подводног света. У овим фотографијама лежи огроман научни потенцијал – за разлику од туриста, професионални научници не могу себи да дозволе да проведу толико времена на терену. Један од сајтова који служи приказивању оваквих фотографија је иНатуралист  - пројекат „грађанске науке“ и онлајн друштвена мрежа природњака, волонтера грађанске науке и биолога, који међусобно деле информације о биодиверзитету, како би помогли једни другима да уче о природи.[25]

Онлајн алати „грађанске науке“

уреди

Пројекти „грађанске науке“ подржани су захваљујући онлајн алатима, од којих су многи бесплатни. Захваљујући овим алатима, волонтери грађанске науке могу да на лакши начин креирају пројекте, прикупљају податке и прикажу резултате својих истраживања.[26] Цитизен Сциенце Централ Тоолкит[27] служи за креирање пројекта „грађанске науке“. Пружа детаљан водич за дизајнирање пројекта, од постављања истраживачког питања до евалуације пројекта. Wилдлифе Сигхтингс[28] је платформа за креирање пројеката у домену посматрања дивљих животиња.

За визуално приказивање добијених података користе се алати као што су Прези, СлидеСхаре, ОпенСтреетМап и Сцратцхпадс.

Отворена питања

уреди

Грађанска наука омогућава учесницима да директно допринесу истраживању, повећају разумевање науке и уче о проблемима са којима се цела заједница суочава. Ипак, битно питање везано за примену „грађанске науке” односи се на способност научника-аматера, тј. волонтера „грађанске науке“ да обезбеде квалитетне и прецизне податке.

У извештају који је 2008. године објавио Натионал Парк Сервице, Брет Ејми Телен и Рејчел К. Тит поменуле су следеће бојазни о валидности података које су обезбедили волонтери „грађанске науке“.[29]

  1. Неки пројекти можда нису погодни за волонтере, на пример, када треба користити сложене методе истраживања или када пројекат захтева много (често репетитивног) посла.
  2. Ако волонтерима није обезбеђен адекватан тренинг о процедури истраживања и праћења, постоји ризик да ће волонтери имати склоност ка измени података.
  3. Волонтери грађанске науке могу дати податке који нису веродостојни. Овај ризик је чак и већи када су за учешће понуђене награде.

У децембру 2016. године, аутори M. Космала, А. Вигинс, А. Свансон и Б. Симонс објавили су студију у часопису “Фронтиерс ин Ецологy анд Енвиронмент” под називом “Процена квалитета података у грађанској науци”.[30] У апстракту су описали како еколошки пројекти „грађанске науке“ пружају огроман потенцијал за унапређење науке.  Аутори су такође пружили четири закључка:[31]

  1. Подаци које пружају волонтери „грађанске науке“ могу бити поуздани и квалитетни и да парирају онима до којих су дошли професионалци
  2. Прецизност индивидуалних волонтера варира, у зависности од тежине задатка и искуства волонтера. Постоје бројне методе за повећање тачности до жељеног нивоа за дати пројекат
  3. Многе неправилности пронађене у подацима „грађанске науке“ могу се такође наћи у подацима које су пронашли професионалци и могу се прилагодити уз коришћење постојећих статистичких алата
  4. Рецензенти пројеката грађанске науке треба да захтевају стандардизацију дизајнирања и извршења пројекта, као и процену тачности добијених података

Аутори су закључили да ће, ако „грађанска наука“ настави да расте и сазрева, кључни показатељ успеха пројекта који желимо да анализирамо бити раст свести о квалитету података.[31]

Референце

уреди
  1. ^ Гура, Трисха (2013-04-10). „Цитизен сциенце: Аматеур еxпертс”. Натуре (на језику: енглески). 496 (7444): 259—261. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/њ7444-259а. 
  2. ^ Ханд, Ериц. „Цитизен сциенце: Пеопле поwер”. Натуре (на језику: енглески). 466 (7307): 685—687. ИССН 0028-0836. дои:10.1038/466685а. 
  3. ^ епорт". Wасхингтон, D.C.: Центер фор Адванцемент оф Информал Сциенце Едуцатион (ЦАИСЕ).
  4. ^ „Цитизен Сциенце: Инноватион ин Опен Сциенце, Социетy анд Полицy он ЈСТОР”. www.јстор.орг (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-10. 
  5. ^ Ирwин, Алан; Стафф, Ирwин а (1995). Цитизен Сциенце: А Студy оф Пеопле, Еxпертисе анд Сустаинабле Девелопмент (на језику: енглески). Псyцхологy Пресс. ИСБН 9780415115483. 
  6. ^ „Неw wордс лист Јуне 2014 | Оxфорд Енглисх Дицтионарy”. wеб.арцхиве.орг. 2016-05-09. Архивирано из оригинала 09. 05. 2016. г. Приступљено 2019-05-10. 
  7. ^ „‘цитизен сциенце’ аддед то Оxфорд Енглисх Дицтионарy”. Даилy Зоониверсе (на језику: енглески). 2014-09-16. Приступљено 2019-05-10. 
  8. ^ „Нортх Америцан Пхенологy Програм”. wеб.арцхиве.орг. 2016-07-29. Архивирано из оригинала 29. 07. 2016. г. Приступљено 2019-05-10. 
  9. ^ Силвертоwн, Јонатхан (2009-09-01). „А неw даwн фор цитизен сциенце”. Трендс ин Ецологy & Еволутион. 24 (9): 467—471. ИССН 0169-5347. дои:10.1016/ј.трее.2009.03.017. 
  10. ^ Социетy, Натионал Геограпхиц (2012-05-16). „цитизен сциенце”. Натионал Геограпхиц Социетy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 06. 2019. г. Приступљено 2019-05-10. 
  11. ^ „10 Принциплес оф Цитизен Сциенце”. Еуропеан Цитизен Сциенце Ассоциатион (ЕЦСА). 2016-05-17. Архивирано из оригинала 18. 06. 2019. г. Приступљено 2019-05-10.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)
  12. ^ Доyле,C., Давид, Р., Ли, Y., Луцзак-Роесцх, M., Андерсон, D., Пиерсон, C.M. (2019). "Усинг тхе Wеб фор Сциенце ин тхе Цлассроом: Онлине Цитизен Сциенце Партиципатион ин Теацхинг анд Леарнинг". осф.ио
  13. ^ Кулленберг, Цхристопхер; Каспероwски, Дицк (2016-01-14). „Wхат Ис Цитизен Сциенце? – А Сциентометриц Мета-Аналyсис”. ПЛоС ОНЕ. 11 (1). ИССН 1932-6203. ПМЦ ПМЦПМЦ4713078   Проверите вредност параметра |пмц= (помоћ). ПМИД 26766577. дои:10.1371/јоурнал.поне.0147152. 
  14. ^ Њуњић, Ива; Сухаими, Јадда; Отани, Сеан; Сеип, Лилиан; Сцхилтхуизен, Менно (2017-06-12). „Тхрее неw минуте леаф литтер беетлес дисцоверед бy цитизен сциентистс ин Малиау Басин, Малаyсиан Борнео (Цолеоптера: Леиодидае, Цхрyсомелидае)”. Биодиверситy Дата Јоурнал (на језику: енглески). 5: е21947. ИССН 1314-2828. дои:10.3897/БДЈ.5.е21947. 
  15. ^ „Неw Зоониверсе пројецтс – Бат Детецтиве анд Цлицк то Цуре - ЕСЕРО УК”. wеб.арцхиве.орг. 2014-10-14. Архивирано из оригинала 14. 10. 2014. г. Приступљено 2019-05-10. 
  16. ^ Дроллетте, Дан. „Цитизен сциенце ентерс а неw ера”. www.ббц.цом (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-10. 
  17. ^ „'Цитизен сциентистс' wатцх фор сигнс оф цлимате цханге”. Цхристиан Сциенце Монитор. 2008-04-10. ИССН 0882-7729. Приступљено 2019-05-10. 
  18. ^ Мимс, Форрест M. (1999-04-02). „Аматеур Сциенце--Стронг Традитион, Бригхт Футуре”. Сциенце (на језику: енглески). 284 (5411): 55—56. ИССН 0036-8075. дои:10.1126/сциенце.284.5411.55. 
  19. ^ „Цатцхинг тхе Лигхт - Астропхотограпхy бy Јеррy Лодригусс”. www.астропиx.цом. Приступљено 2019-05-10. 
  20. ^ „Хоме Паге”. www.укбмс.орг. Приступљено 2019-05-10. 
  21. ^ „Wаyбацк Мацхине” (ПДФ). wеб.арцхиве.орг. 2016-12-23. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 2019-05-10. 
  22. ^ „еБуттерфлy -”. еБуттерфлy (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-10. 
  23. ^ „Цитизен Сциенце: Инволвинг тхе Публиц ин Ресеарцх | ИнформалСциенце.орг”. www.информалсциенце.орг. Архивирано из оригинала 18. 06. 2019. г. Приступљено 2019-05-10. 
  24. ^ „еБирд - Дисцовер а неw wорлд оф бирдинг...”. ебирд.орг. Приступљено 2019-06-18. 
  25. ^ „иНатуралист.орг”. иНатуралист.орг (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-10. 
  26. ^ „Хелпфул Тоолс”. Центер фор Цитизен Сциенце (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 06. 2019. г. Приступљено 2019-05-10.  Невалидан унос |деад-урл=деад (помоћ)
  27. ^ „Абоут тхе Тоолкит — Цитизен Сциенце Централ”. www.бирдс.цорнелл.еду. Приступљено 2019-05-10. 
  28. ^ „Wилдлифе Сигхтингс - Цонсерватион & Едуцатион”. www.wилдлифесигхтингс.нет. Приступљено 2019-05-10. 
  29. ^ „Парк Сциенце (У.С. Натионал Парк Сервице)”. www.нпс.гов (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-10. 
  30. ^ „Фронтиерс ин Ецологy анд тхе Енвиронмент” (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-10. 
  31. ^ а б Космала, Маргарет; Wиггинс, Андреа; Сwансон, Алеxандра; Симмонс, Брооке (2016). „Ассессинг дата qуалитy ин цитизен сциенце”. Фронтиерс ин Ецологy анд тхе Енвиронмент (на језику: енглески). 14 (10): 551—560. ИССН 1540-9309. дои:10.1002/фее.1436. Архивирано из оригинала 18. 06. 2019. г. Приступљено 18. 06. 2019. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Građanska_nauka&oldid=26745656”