Википедија

Грађевинско инжењерство

Грађевинско инжењерство је професионална дисциплина која се бави пројектовањем, планирањем, изградњом и управљањем инфраструктурама као што су путеви, тунели, мостови, аеродроми, железница, објекти, зграде, бране, комуналије и други пројекти. Грађевинарство је сродна област која се превасходно бави практичним аспектима пројеката.[1][2] Грађевински инжењери изучавају аспекате дизајна који се крећу од чисто грађевинских до оних везаних за управљање пројектима.

На образовном нивоу студенти грађевинског инжењерства концентришу се превасходно на дизајнерском послу који је у већој мери аналитички, што их усмерава ка каријери професионалног дизајна. Стога се од њих у суштини захтева да похађају мноштво изазовних курсева инжењерске науке и дизајна у оквиру стицања четворогодишње акредитоване дипломе. Образовање грађевинских инжењера првенствено је усмерено на грађевинске поступке, методе, трошкове, распоред и управљање особљем. Њихова главна брига је да реализују пројекат на време у оквиру буџета и жељеног квалитета.

Радне активности

уреди
 
Грађевински пројекат.

Грађевинско инжењерство је потдисциплина грађевинарства. Стога грађевински инжењери примењују своје знање, као и пословне, техничке и руководилачке вештине стечене на додипломском универзитетском нивоу, како би надгледали пројекте као што су изградња мостова, зграда и стамбених пројеката. Инжењери грађевине снажно су укључени у дизајн и управљање/алокацију средстава у овим пројектима. Они су задужени за анализу ризика, баланс трошкова и планирање. Каријера у дизајнерском раду захтева професионалну инжењерску лиценцу (ПЕ). Од особа које изаберу изаберу грађевинску каријеру се очекује да прођу кроз инжењерску обуку (ЕИТ), и стекну детаљно познавање основа инжењерства. Факултетско образовање за ову струку траје четири до пет година (4 године у САД), и томе следи стицање професионалне лиценце. Неке државе су од недавно промениле предуслове за полагање професионалног испита. Док се раније биле неопхоне 4 године радног искуства након дипломирања као предуслов за полагање испита за лиценцу професионалног инжењера, сад је у тим државама за полагање професионалног испита довољно 6 месеци радног искуства уколико су остали услови задовољени.[3]

Почетни професионални положај грађевинских инжењера је обично на нивоу пројектног инжењера или помоћног пројектног инжењера. Они су одговорни за припрему захтева за куповину, обраду налога за промене, припрему месечних извештаја о буџету и руковање записницима са састанка. Позиција грађевинског менаџера нужно не захтева професионалну лиценцу; међутим, поседовање такве лиценце чини појединца подобнијим на тржишту радне снаге, јер ПЕ лиценца омогућава појединцу да одобрава привремене грађевинске пројекте.

Образовни захтеви

уреди

Особе које желе да стекну диплому грађевинског инжењера морају прво да утврде да је програм акредитован од стране Акредитационог одбора за инжењерство и технологију (АБЕТ).[4][5][6][7] Ова акредитација осигурава да факултетски или универзитетски програм испуњава стандарде квалитета утврђене за професију за коју припрема своје студенте. У САД-у тренутно постоји двадесет и пет АБЕТ акредитованих програма у целој земљи.[8][9]

Типични наставни план и програм инжењера је мешавина инжењерске механике, инжењерског дизајна, управљања грађевинама и опште науке и математике. То обично доводи до БСц дипломе. Б.Сц. степен заједно са извесним пројектним или грађевинским искуством је довољан за већину почетних позиција. Дипломске школе могу бити опција за оне који желе да иду даље у захтевније грађевинске и инжењерске предмете који се предају на додипломском нивоу. У већини случајева дипломирани грађевински инжењери стичу дипломе у области грађевинског инжењерства, инжењерског менаџмента или пословне администрације.

Професионални проспекти

уреди

Професионални проспекти инжењера грађевинарства углавном имају снажне цикличне варијације. На пример, почев од 2008. године и идући бар до 2011. године, изгледи за добијање посла су били лоши због колапса економије стамбених мехура у многим деловима света. Ово је оштро смањило потражњу за грађевинским радовима, присилило грађевинске стручњаке да се преусмере на инфраструктурну изградњу, те је тиме повећана конкуренцију са којом су суочени успостављени и нови грађевински инжењери. Ова повећана конкуренција и темељно смањење количинске потражње је паралелно са могућим помаком у потражњи грађевинских инжењера услед аутоматизације многих инжењерских задатака, што је у целини резултирало редукованим професионалним изгледима грађевинских инжењера. Почетком 2010, грађевинска индустрија Сједињених Држава имала је стопу незапослености од 27%, што је скоро три пута више од 9,7%[10] националне просечне стопе незапослености. Стопа незапослености у грађевинарству (укључујући трговце) упоредива је са стопом незапослености у Сједињеним Државама из 1933. године - најнижом тачком Велике депресије - од 25%.[11]

Приходи

уреди

Просечна зарада инжењера грађевине у Великој Британији зависи од сектора и тачније нивоа искуства појединца. Истраживање о накнадама и зарадама оних који раде на пословима у грађевинарству и индустрији грађевинског окружења за 2010. годину[12] показала су да је просечна плата инжењера грађевине у Великој Британији била 29.582 фунте. У Сједињеним Државама, у мају 2013. године, просек је био 85.640 долара.[13] Просечна зарада варира у зависности од искуства, на пример просечна годишња плата грађевинског инжењера са искуством између 3 и 6 година је 23,813 фунти. За оне који имају између 14 и 20 година искуства просек је 38.214 фунти.[14]

Референце

уреди
  1. ^ „Цивил енгинееринг”. Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 9. 8. 2007. 
  2. ^ Оакес, Wиллиам C.; Леоне, Лес L.; Гунн, Цраиг Ј. (2001). Енгинееринг Yоур Футуре. Греат Лакес Пресс. ИСБН 978-1-881018-57-5. 
  3. ^ „Wхен цан I таке тхе ПЕ Еxам” (ПДФ). www.нспе.орг. 
  4. ^ „Абоут АБЕТ”. АБЕТ. Приступљено 2019-03-17. 
  5. ^ „АБЕТ Цонститутион”. АБЕТ. Архивирано из оригинала 28. 3. 2012. г. Приступљено 2012-01-31. 
  6. ^ Арт Слоткин (2010). „А Центенниал оф Аубурн Енгинееринг: Фром Ред Цлаy то Ред Сателлите”. Аубурн Енгинееринг. Аубурн Университy. 19 (2): 20—27. Приступљено 2012-01-08. „(п.24) ...wхат wе кноw тодаy ас АБЕТ, тхе аццредитинг бодy фор цоллеге анд университy програмс ин апплиед анд натурал сциенце, цомпутинг, енгинееринг анд тецхнологy.” 
  7. ^ Буцциарелли, Лоуис L.; Цоyле, Еугене; МцГратх, Денис (2009). „Цхаптер 5: Енгинееринг Едуцатион ин тхе УС анд тхе ЕУ”. Ур.: Цхристенсен, Стеен Хyлдгаард; Делахоуссе, Бернард; Меганцк, Мартин. Енгинееринг ин цонтеxт. Ацадемица. стр. 123. ИСБН 978-87-7675-700-7. Приступљено 2012-01-08.  Сее сецтион "Аццредитатион – АБЕТ".
  8. ^ „АБЕТ - АБЕТ аццредитатион”. www.абет.орг. 
  9. ^ „Лист оф Мембер Социетиес”. Архивирано из оригинала 22. 9. 2016. г. Приступљено 7. 9. 2016. 
  10. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. Приступљено 12. 3. 2010. 
  11. ^ „Цонструцтион: НАИЦС 23”. 
  12. ^ „ЦареерСтруцтуре.цом Лаунцхес Саларy Бенцхмаркер Тоол”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2011. г. Приступљено 14. 4. 2011. 
  13. ^ „Цивил Енгинеерс”. У.С. Буреау оф Лабор Статистицс. Приступљено 14. 4. 2014. 
  14. ^ „Саларy Бенцхмаркер Тоол”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2017. г. Приступљено 14. 4. 2011. 

Литература

уреди
  • W.Ф. Цхен; Ј.Y. Рицхард Лиеw, ур. (2002). Тхе Цивил Енгинееринг Хандбоок. ЦРЦ Пресс. ИСБН 978-0-8493-0958-8. 
  • Јонатхан Т. Рицкеттс; M. Кент Лофтин; Фредерицк С. Мерритт, ур. (2004). Стандард хандбоок фор цивил енгинеерс (5 изд.). МцГраw Хилл. ИСБН 978-0-07-136473-7. 
  • Муир Wоод, Давид (2012). Цивил Енгинееринг: а верy схорт интродуцтион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-957863-4. 
  • Блоцклеy, Давид (2014). Струцтурал Енгинееринг: а верy схорт интродуцтион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-967193-9. 
  • Деан, Р.Г.; Далрyмпле, Р.А. (2004), Цоастал Процессес wитх Енгинееринг Апплицатионс, Цамбридге Университy Пресс, Бибцоде:2004цпеа.боок.....D, ИСБН 9780521602754 
  • Хугхес, С.А. (1993), Пхyсицал Моделс анд Лабораторy Тецхниqуес ин Цоастал Енгинееринг, Адванцед сериес он оцеан енгинееринг, Wорлд Сциентифиц, ИСБН 9789810215415 
  • Кампхуис, Ј.W. (2010), Интродуцтион то Цоастал Енгинееринг анд Манагемент, Адванцед сериес он оцеан енгинееринг, Wорлд Сциентифиц, ИСБН 9789812834843 
  • Краус, Н.C. (1996), Хисторy анд Херитаге оф Цоастал Енгинееринг, Америцан Социетy оф Цивил Енгинеерс, ИСБН 9780784474143 
  • Соренсен, Р. (2013), Басиц Цоастал Енгинееринг, Спрингер, ИСБН 9781475726657 
  • Интернатионал Јоурнал оф Емергенцy Манагемент, ИССН 1741-5071 (елецтрониц) ИССН 1471-4825 (папер), Индерсциенце Публисхерс
  • Јоурнал оф Хомеланд Сецуритy анд Емергенцy Манагемент ИССН 1547-7355, Бепресс
  • Аустралиан Јоурнал оф Емергенцy Манагемент (елецтрониц) ИССН 1324-1540 (папер), Емергенцy Манагемент Аустралиа
  • Каранасиос, С. (2011). Ин Р. Хеекс & А. Оспина (Едс.). Манцхестер: Центре фор Девелопмент Информатицс, Университy оф Манцхестер
  • Тхе АЛАДДИН Пројецт, а цонсортиум оф университиес девелопинг аутоматед дисастер манагемент тоолс
  • Емергенцy Манагемент Аустралиа (2003) Цоммунитy Девелопментс ин Рецоверинг фром Дисастер, Цоммонwеалтх оф Аустралиа, Цанберра
  • План анд Препаратион: Сурвивинг тхе Зомбие Апоцалyпсе, (папербацк), ЦреатеСпаце, Интродуцторy цонцептс то планнинг анд препаринг фор емергенциес анд дисастерс оф анy кинд.
  • Батес анд Јацксон, 1980, Глоссарy оф Геологy: Америцан Геологицал Институте.
  • Крyнине анд Јудд, 1957, Принциплес оф Енгинееринг Геологy анд Геотецхницс: МцГраw-Хилл, Неw Yорк.
  • Холтз, Р. анд Ковацс, W. (1981), Ан Интродуцтион то Геотецхницал Енгинееринг, Прентице-Халл, Инц. ISBN 0-13-484394-0
  • Боwлес, Ј. (1988), Фоундатион Аналyсис анд Десигн, МцГраw-Хилл Публисхинг Цомпанy. ISBN 0-07-006776-7
  • Цедергрен, Харрy Р. (1977), Сеепаге, Драинаге, анд Флоw Нетс, Wилеy. ISBN 0-471-14179-8
  • Крамер, Стевен L. (1996), Геотецхницал Еартхqуаке Енгинееринг, Прентице-Халл, Инц. ISBN 0-13-374943-6
  • Фреезе, Р.А. & Цхеррy, Ј.А., (1979), Гроундwатер, Прентице-Халл. ISBN 0-13-365312-9
  • Лунне, Т. & Лонг, M.,(2006), Ревиеw оф лонг сеабед самплерс анд цритериа фор неw самплер десигн, Марине Геологy, Вол 226, п. 145–165
  • Митцхелл, Јамес К. & Сога, К. (2005), Фундаменталс оф Соил Бехавиор 3рд ед., Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ISBN 978-0-471-46302-3
  • Рајапаксе, Руwан., (2005), "Пиле Десигн анд Цонструцтион", 2005. ISBN 0-9728657-1-3
  • Фанг, Х.-Y. анд Даниелс, Ј. (2005) Интродуцторy Геотецхницал Енгинееринг : ан енвиронментал перспецтиве, Таyлор & Францис. ISBN 0-415-30402-4
  • НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1986) Десигн Мануал 7.01, Соил Мецханицс, УС Говернмент Принтинг Оффице
  • НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1986) Десигн Мануал 7.02, Фоундатионс анд Еартх Струцтурес, УС Говернмент Принтинг Оффице
  • НАВФАЦ (Навал Фацилитиес Енгинееринг Цомманд) (1983) Десигн Мануал 7.03, Соил Дyнамицс, Дееп Стабилизатион анд Специал Геотецхницал Цонструцтион, УС Говернмент Принтинг Оффице
  • Терзагхи, К., Пецк, Р.Б. анд Месри, Г. (1996), Соил Мецханицс ин Енгинееринг Працтице 3рд Ед., Јохн Wилеy & Сонс, Инц. ISBN 0-471-08658-4
  • Сантамарина, Ј.C., Клеин, К.А., & Фам, M.А. (2001), "Соилс анд Wавес: Партицулате Материалс Бехавиор, Цхарацтеризатион анд Процесс Мониторинг", Wилеy, ISBN 978-0-471-49058-6
  • Фирузиаан, M. анд Есторфф, О., (2002), "Симулатион оф тхе Дyнамиц Бехавиор оф Беддинг-Фоундатион-Соил ин тхе Тиме Домаин", Спрингер Верлаг.
  • „Гов.нс.ца”. Гов.нс.ца. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 2. 7. 2011. 

Спољашње везе

уреди
 
Грађевинско инжењерство на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Građevinsko_inženjerstvo&oldid=27677155”