ХУ-210

ХУ-210
IUPAC име
	(6aR,10aR)- 9-(Хидроксиметил)- 6,6-диметил- 3-(2-метилоктан-2-ил)- 6а,7,10,10а-тетрахидробензо [ц]хромен- 1-ол
Правни статус
Правни статус	План I контролисана супстанца у САД;
Идентификатори
CAS број	112830-95-2
ATC код	None
PubChem	CID 9821569
IUPHAR/BPS	731
ChemSpider	21106322
ChEMBL	CHEMBL70625
Синоними	1,1-Диметилхептил- 11-хидрокси- тетрахидроканабинол
Хемијски подаци
Формула	C25H38O3
Моларна маса	386,567 g/mol
	SMILES CC(C)(CCCCCC)c2cc1OC(C)(C)[C@H]3CC\C(=C/[C@@H]3c1c(O)c2)CO; ;
	InChI InChI=1S/C25H38O3/c1-6-7-8-9-12-24(2,3)18-14-21(27)23-19-13-17(16-26)10-11-20(19)25(4,5)28-22(23)15-18/h13-15,19-20,26-27H,6-12,16H2,1-5H3/t19-,20-/m0/s1 ; Key:UEXRUIOOOVZHFZ-PMACEKPBSA-N ;

ХУ-210 је синтетички канабиноид који је први пут синтетисан 1988. из (1R,5S)-миртенол]]а^[2]^[3]^[4]^[5] ХУ-210 је 100 до 800 пута потентнији од природног ТХЦ из канабиса и има дуже време дејства.^[6] ХУ-210 је (–)-1,1-диметилхептил аналог 11-хидрокси- Δ⁸- тетрахидроканабинола.

Други ХУ канабиноиди уреди

Види још уреди

Референце уреди

^ „Controlled Substances” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 04. 2016. г. Приступљено 08. 08. 2013.
^ Mechoulam, R., Lander, N., Breuer, A., Zahalka, J. Synthesis of the Individual, Pharmacologically Distinct, Enantiomers of a Tetrahydrocannabinol Derivative. Tetrahedron: Asymmetry. 1990. Vol 1, No 5. pp 315-318.
^ Мецхоулам, Р.; et al. (1988). „Enantiomeric cannabinoids: stereospecificity of psychotropic activity”. Experientia. 44 (9): 762—764. PMID 3416993. S2CID 19589995. doi:10.1007/BF01959156.
^ Little PJ, Compton DR, Mechoulam R, Martin BR. Stereochemical effects of 11-OH-Δ8-THC-dimethylheptyl in mice and dogs. Pharmacology, Biochemistry, and Behavior. 1989 Mar;32(3):661-666.
^ Јäрбе, Т.; Хилтунен, А.; Мецхоулам, Р. (1989). „Стереоспецифицитy оф тхе дисцриминативе стимулус фунцтионс оф тхе диметхyлхептyл хомологс оф 11-хyдроxy-делта 8-тетрахyдроцаннабинол ин ратс анд пигеонс”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 250 (3): 1000—1005. ПМИД 2550611.
^ Деване, W. А.; et al. (1992). „А новел пробе фор тхе цаннабиноид рецептор”. Јоурнал оф Медицал Цхемистрy. 35 (11): 2065—2069. ПМИД 1317925. дои:10.1021/јм00089а018.

Литература уреди

Брумфиел, Геофф (2005). „Маријуана маy маке yоур браин гроw”. Натуре. дои:10.1038/неwс051010-12.

[1] „Controlled Substances” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 04. 2016. г. Приступљено 08. 08. 2013.

[2] Mechoulam, R., Lander, N., Breuer, A., Zahalka, J. Synthesis of the Individual, Pharmacologically Distinct, Enantiomers of a Tetrahydrocannabinol Derivative. Tetrahedron: Asymmetry. 1990. Vol 1, No 5. pp 315-318.

[3] Мецхоулам, Р.; et al. (1988). „Enantiomeric cannabinoids: stereospecificity of psychotropic activity”. Experientia. 44 (9): 762—764. PMID 3416993. S2CID 19589995. doi:10.1007/BF01959156.

[4] Little PJ, Compton DR, Mechoulam R, Martin BR. Stereochemical effects of 11-OH-Δ8-THC-dimethylheptyl in mice and dogs. Pharmacology, Biochemistry, and Behavior. 1989 Mar;32(3):661-666.

[5] Јäрбе, Т.; Хилтунен, А.; Мецхоулам, Р. (1989). „Стереоспецифицитy оф тхе дисцриминативе стимулус фунцтионс оф тхе диметхyлхептyл хомологс оф 11-хyдроxy-делта 8-тетрахyдроцаннабинол ин ратс анд пигеонс”. Тхе Јоурнал оф Пхармацологy анд Еxпериментал Тхерапеутицс. 250 (3): 1000—1005. ПМИД 2550611.

[pmid1317925-6] Деване, W. А.; et al. (1992). „А новел пробе фор тхе цаннабиноид рецептор”. Јоурнал оф Медицал Цхемистрy. 35 (11): 2065—2069. ПМИД 1317925. дои:10.1021/јм00089а018.

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[1]