Википедија

Хемоперфузија

Хемоперфузија (скраћено ХП) је екстракорпореални поступак пречишћавања крви којим се врши уклањање молекула везаних за албумине и киселе гликопротеине плазме, који не могу пролазити кроз поре дијализне мембране, применом активног адсорпционог материјала (нпр активног угља).[1] Хемоперфузија се користи у лечењу тровања, уноса прекомерног дозе лека, хепатичне коморе или метаболичких поремећаја.[2]

Хемоперфузија
МеСХД006464

Општа разматрања уреди

Хемоперфузијом се молекули везују адхеренцијом за активну материју хемоперфузионог кертриџа, и за разлику од мембрана које такође имају својства адсорпције, у ХП кертриџу сатурациона тачка је далеко већа због велике површине активне материје.[3]

Примена хемоперфузионих кертриђжа се одвија на апаратима за хемодијализу, у трајању од 1-2 часа, и може се понављати неколико дана узастопно, до побољшања опшетг стања болесника.

Примењује се код тровања гљивама, интоксикацијама лековима и ОФЈ.[4]

Наћин извођења уреди

Пре почетка интервенције пацијенту се пласирају два катетера у руку, један у вену, један у артерију. Преко цевчица се све то повеже са системом за хемоперфузију. Пре почетка хемоперфузије убризгава се хепарин, који се потом поново даје у интервалима од 15 до 20 мин.

Из артерије крв улази у систем где се чисти од разних нечистоћа, отрова и др., а у вену поптом враћа тако прочишћена крв.

Процес траје око 3-4 сата и све време се болеснику контролише крвни притисак.

Иако цео процес личи на хемодијализу, механизам одсрањивања штетних материја из организма је различит. Код хемодијализе је дифузија се обавља кроз полупропустљиву мембрану, а ког хемоперфузије адсорпцијом, односно везивањем разних нечистоћа, отрова, адхеренцијом за активну материју хемоперфузионог кертриџа.

Принцип хемоперфузије уреди

Средство за хемоперфузију садрже једно од следећих активних материјала:

  • Грануле активног угља,
  • Јонске или ањонске смоле

Кертриџи који се данас продају на на тржишту имају површину активне материје од 1.000 до 3.000 м2/г (Адсорба = 1.000 м2/г).

Хемоперфузиони кертриџ са активним угљем иреверзибилно везује молекуле растворљиве у води и масти молекулских маса од 113 Да до 30 кДа.[5]

Карактеристике лекова који фаворизују примену хемоперфузије, а не дијалитичко уклањање
  • Висока растворљивост у липидима
  • Велики волумен дистрибуције
  • Изражено везивање за протеина

Лекови који се успешно могу уклонити хемоперфузијом

Нетоксиколошке индикације за хемоперфузију уреди

Липополисахаридни ендотоксин

Компонента ћелијског зида грам-негативних бактерија, која је одговорна за већину грчева који се јављају у септичном шоку.[6]

Сорбент за ову намену треба да буде полистирозно импрегнисано полистиренско влакно.

Суперантиген

Скривени егзотоксини грам-позитивних бактерија, који директно активирају Т ћелије везивањем за молекуле МХЦ класе II.

Разни цитокини

Оба проинфламаторна и противинфламаторна цитокина онеспособљавају се хемоперфузијом

Отказивање јетре

Акумулирани токсини у инсуфицијенцији јетре могу битиукоњени хемоперфузијом.

Завршна фаза бубрежне инсуфицијенције изазвана алкохолним тровањем

Компликације уреди

Опште компликације, уобичајене за све континуиране замене бубрежних функција (РРТ) уреди

Врста компликације Карактеристике
Компликација на месту приступа
  • Крварење
  • Оштећење крвног суда
  • Локализована инфекција
  • Емболизација
Хемолитичке компликације
  • Сви РРТ филтри имају тенденцију да разарају црвене крвне ћелије, али са филтерима хемоперфузије ово питање је преувеличано, јер је само у случајева очекује хемолиза.[7]
Тромбоцитопенија
  • Потрошња компоненти ћелијске крви у кертриџу је значајна, али су тромбоцити највише погођени.
Инфламаторна реакција
  • Хемоперфузиона мембрана је проинфламаторна површина. Модерне мембране су масивно побољшање, али се очекује нека запаљенска реакција (посебно активација комплемента). Осим проинфламаторног ефекта сломљених црвених крвних зрнаца, постоји ризик од широко распрострањеног упале због емболије кертриџа.
Губитак крви у кертриџу
  • Ако настају загушења перфузије у кертриџа, читава део се одбацује, баш као и било која други систем за дијализу. Перфузиони кертриџ може бити нешто већи, па губитак крви може бити нешто већи.
Хипотермија
  • Пад температуре тела услед одавања топлоте преко система и сличних механизама. Као иу ЦВВХДФ-у, може се охладити хемоперфузијским кругом.
Хипоксија
  • Активација комплемента и запаљенских механизама доводи до повећања активности синтазе азот-оксида, која регулише нормалне механизме хипоксичне пулмоналне вазоконстрикције; стога настаје хипоксија.
Електролитско поремећај
  • Угаљ не тежи да изазове никакве промене електролита, али макропорозне смоле могу уклонити калцијум фосфат и калијум из крвотока.
Неухрањеност због адсорпције корисних молекула
  • Због адсорпција свих липофилних молекула, може доћи до пропуста у масним киселинама из ТПН-а, витамина А, D, Е и К растворљивих у масти, или холестерола у исхрани.
  • У току првог сата или касније, нивои глукозе и калцијума могу пасти (чак и са хемоперфузијом угљеника).

Компликације специфичне за хемоперфузију уреди

Врста компликације Карактеристике
Хемодинамичка нестабилност
  • Хемодинамичка нестабилност због хемоперфузије у потпуности настаје због стварања инфламаторног одговора некомпатибилног интерфејса крви / адсорбента.
  • Шансе за ово су значајно смањене коришћењем савремених имунонутралних превлака.
  • Зато је већина рање коришћених система за ову технику ​​изгубила примену због великих хемодинамских компликација.
Емболизација честицама
  • Ово је углавном компликација код старијих, мање „еволуираних" кертриџа.
  • У модерним кертриџима ова компликација је скоро непозната.
Елузија токсина
  • Угљеник у кертриџу, иако у високо пречишћеном облик, и даље је органски производ, и стога склон уобичајеним специфичностима природних материјала.
  • Неки угљоводоници и потенцијално чак и токсични тешки метали могу елуирати (изаћи) из кертриџа и ући у пацијента. Па ће поновљени третман довести до токсичности због акумулације.
  • Ово је у великој мјери теоретска компликација; нпр. елуцирање (излазак) тешког метала није било икада забележено ин витро.

Извори уреди

  1. ^ Nikolas Harbord, Steven J. Gruber, Donald A. Feinfeld, and James Frank Winchester "Hemodialysis, Hemofiltration, and Hemoperfusion in Acute Intoxication and Poisoning" in: Critical Care Nephrology (2009). str. 919.
  2. ^ У.С. Фоод анд Друг Администратион Сец. 876.5870 Сорбент хемоперфусион сyстем. ЦФР - Цоде оф Федерал Регулатионс Титле 21 Тхе информатион он тхис паге ис цуррент ас оф Април 1 2017.
  3. ^ Gil, H-W., et al. "Clinical outcome of hemoperfusion in poisoned patients."Blood purification 30.2 (2010): 84-88.
  4. ^ Rafael Ponikvar, "Hemoperfusion" in: Critical Care Nephrology (2009). str. 1535.
  5. ^ Fennimore, J., J. C. Kolthammen, and S. M. Lang. "Evaluation of hemoperfusion systems: in-vitro methods related to performance and safety."Artificial Organs (1977). - this article is not available anywhere, even as an abstract!
  6. ^ Цруз, Динна Н., ет ал. "Еарлy усе оф полyмyxин Б хемоперфусион ин абдоминал септиц схоцк: тхе ЕУПХАС рандомизед цонтроллед триал." Јама 301.23 (2009): 2445-2452.
  7. ^ M.H. Rahman, S.S. Haqqie, M.D. McGoldrick (2006) "Acute hemolysis with acute renal failure in a patient with valproic acid poisoning treated with charcoal hemoperfusion". Hemodialysis international. International Symposium on Home Hemodialysis 10 (3): 256-9.

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hemoperfuzija&oldid=27448167”