Хидрон (хемија)
У хемији, хидрон је генерално име за катјонску форму атомског водоника H+, што је најчешће "протон". Хидрон обухвата катјоне водоника независно од њихове изотопске композиције. Он је колективни назив за: протоне (1H+), деутероне (2H+ или D+), и тритоне(3H+ or T+). За разлику од других јона, хидрон садржи само атомско језгро.
| |
| Називи | |
|---|---|
| Системски IUPAC назив | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| КЕГГ[2] | |
| |
| Својства | |
| H+ | |
| Моларна маса | 1,00794 g mol-1 |
| Термохемија | |
| Стандардна моларна ентропија S |
108.95 J K-1 mol-1 |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Хидрон (комплетно слободно или огољено атомско језгро водоника) је сувише реактивно да би се јавило у већини течности. Слободни хидрон би реаговао са молекулима течности да формира комплексније катјоне. Примери су хидронијум јон у на води базираним киселинама, и H2SbF6+, нестабилни катјон флуороантимонске киселине, најјаче суперкиселине. Из тог разлога, у таквим течностима хидрони се крећу дифузијом путем контакта од једног комплексног катјона до другог, путем Гротусовог механизма.[5]
Референце уреди
- ^ а б „хyдрон (ЦХЕБИ:15378)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК: Еуропеан Биоинформатицс Институте.
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Computer modeling of proton-hopping in superacids. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)
