У хемији, хидрон је генерално име за катјонску форму атомског водоника H+, што је најчешће "протон". Хидрон обухвата катјоне водоника независно од њихове изотопске композиције. Он је колективни назив за: протоне (1H+), деутероне (2H+ или D+), и тритоне(3H+ or T+). За разлику од других јона, хидрон садржи само атомско језгро.

Хидрон
Називи
Системски IUPAC назив
Хидрон[1] (супститутивно)
Хидроген(1+)[1] (адитивно)
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
КЕГГ[2]
  • [H+]
Својства
H+
Моларна маса 1,00794 g mol-1
Термохемија
Стандардна моларна ентропија So298 108.95 J K-1 mol-1
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Хидрон (комплетно слободно или огољено атомско језгро водоника) је сувише реактивно да би се јавило у већини течности. Слободни хидрон би реаговао са молекулима течности да формира комплексније катјоне. Примери су хидронијум јон у на води базираним киселинама, и H2SbF6+, нестабилни катјон флуороантимонске киселине, најјаче суперкиселине. Из тог разлога, у таквим течностима хидрони се крећу дифузијом путем контакта од једног комплексног катјона до другог, путем Гротусовог механизма.[5]

Референце уреди

  1. ^ а б „хyдрон (ЦХЕБИ:15378)”. Цхемицал Ентитиес оф Биологицал Интерест (ЦхЕБИ). УК: Еуропеан Биоинформатицс Институте. 
  2. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  3. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  4. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  5. ^ Computer modeling of proton-hopping in superacids. Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2011)

Види још уреди

Спољашње везе уреди