Хиљаду острва

Хиљаду острва (енгл. Thousand Islands) је архипелаг који чини 1.864 острва, на природној граници између Канаде и Сједињених Америчких Држава. Године 1904. ово подручје проглашено је Националним парком Канаде, а од 2002. године, од стране УНЕСЦО-а проглашена су за резерват биосфере.

Статус уреди

Број острва на архипелагу одређен је према критеријуму: да је острво изнад ниво воде током целе године, да има површину већу од 1 квадратног метра, и да на њему постоји најмање једно стабло.^[1]^[2]

Хиљаду острва данас имају статус:

Националног парка Канаде од 1904. године. То је један од најмањих националних паркова у Канади који се састоји се од 26 великих и много малих острва, као и три подручја на копну (као нпр Фронт оф Yонге који је такође део Националног парка Хиљаду острва. Простире се на површини од 24 км² (9 сq ми).
Резерват биосфере од стране УНЕСЦО-а, од 2002. године

Положај и пространство уреди

Национални парк Хиљаду острва простире се на 1.864 острва који се налазе у у почетном делу реке Сен Лорен и североисточном делу језера Онтарио. Протеже се на дужину од око 80 км, низводно од Кингстон-а, у провинцији Онтарио.

Део острва која припадају Канади у саставу су у провинцији Онтарио и а део острва на теридорији САД-а су у држави Њујорк.

Архипелаг Хиљаду острва на мапи из 1898. године

Историја уреди

Људско присуство на овим острвима датира неколико хиљада година. Она су деоо традиционалне територије Ирокезе . Касније су их окупирала племена оџибве. Истраживачи и трговци крзном почев од 17. века пролазили су кроз ово подручје, али сиромашно тло није их привлачило да се на њима дуже настане. Прва насеља настала су до краја 1770-их година.

Током рата 1812. године подручје је било важна војни пут. 1904. године, већина острва је била насељена, а локални становници су позвали владу да 9 острва заштити од даље девастације. Исте године ове парцеле чинеле су језгро будућег парка природе који је основан 1914. године, у почетку као Национални парк Ст. Лаwренце, касније као Национални парк Хиљаду острва.^[3]

Географија уреди

Већина острва су самртју делом древних брда Фронтеначке осовине (енгл. Frontenac Axis), грађене од преамбијског гранита који је повезивао канадски штит (енгл. Canadian Shield) са планинама Адирондак (енгл. Adirondack Mountains) у држави Њујорк. После повлачења ледника, овај простор, између брда поплављен је водом новоформиране реке Сен Лорен (енгл. St Lawrence River), што је резултовало настанком данашњег пејзажа — Хиљаде острва.

Острва се међусобно не рзликују само по величини – почев од острва са 60 квадратних километара, па све до оних која су толико мала да њима стоји само једна кућа, веч и по специфичној природи. Нека острва су ненасељена са стенама покривеним лишајима, а други су обрасли густим листопадним или мешовитим шумама или дрвећем типичним за северне регионе Америке. Заједно, сва острва чине јединствени екосистем разноврсних биљних и животињских врста, а неке од биљака су ендемске и јављају се само овде и нигде више у Канади.

Највеће острво је Wолфе Исланд, дугачко око 29 км и широк око 9 км на најширем делу на коме живи око 1.400 становника. За разлику од овог, упоређења ради, на једном од најмањих острва је стала само једна кућа и поред ње једва једна гвоздена клупа.

Велики број острва је и даље ненасељен, а они који на себи имају кућу или две имају приступ електричној енергији, телефону, као и сталном превозу до копна (или других острва) трајектом.

Око двадесет острва чине Национални парк Хиљаду острва, најстарији национални парк у Канади, источно од Стеновитих планина.

Туризам уреди

Овај архипелаг сваке године привлачи велики број туриста којима нуди могућности камповања, уређене пешачке стазе, и организовану посету и забаву кроз разне аванутистичке обиласке.