Хипотеза о РНК свету
Хипотеза о РНК свету је претпоставка да су саморепликациони молекули рибонуклеинске киселине (РНК) били прекурсори садашњег живота базираног на дезоксирибонуклеинској киселини (ДНК), РНК и протеинима. РНК има способност чувања генетичке информације, слично ДНК, и катализе хемијских реакција, попут ензима. Могуће је да је она имала знатну улогу у еволуцији ћелијског живота.
Један преглед из 2011. године сугерише да је више саморепликационих молекулских система вероватно претходило РНК. Протеини који су довољно велики се самостално савију и имају корисно дејство су се појавили нако што је постала доступна РНК која би каталисала пептидну лигацију или аминикиселинску полимеризацију, мада су аминокиселине и кратки пептиди били присутни у ранијим смешама.[1]
Претпоставља се да је РНК свет еволуирао у свет РНП ензима, као што су рибозоми и рибозими, пре него што се развио данашњи ДНК, РНК и протеински свет. Сматра се да је ДНК преузела улогу чувања података због њене повећане стабилности, док су протеини, услед веће разноврсности мономера (аминокиселина), преузели улогу РНК у специјализованој биокатализи. Хипотеза о РНК свету сугерише да је РНК у модерним ћелијама еволуциони остатак РНК света који је претходио нашем. Исто тако, многи критични кофактори (АТП, Ацетил-ЦоА, НАДХ, итд.) су било нуклеотиди или супстанце које су им блиско сродне.
Референце уреди
- ^ Cech, T.R. (2011). The RNA Worlds in Context. Source: Department of Chemistry and Biochemistry, University of Colorado, Boulder, Colorado 80309-0215. Cold Spring Harb Perspect Biol. 2011 Feb 16. pii: cshperspect.a006742v1. doi: 10.1101/cshperspect.a006742. [Epub ahead of print]
Литература уреди
- Цаирнс-Смитх, А. Г. (1993). Генетиц Такеовер: Анд тхе Минерал Оригинс оф Лифе. Цамбридге Университy Пресс. ISBN 0-521-23312-7.
- Оргел, L. Е. (1994). „Тхе оригин оф лифе он тхе Еартх”. Сциентифиц Америцан. 271 (4): 76—83. ПМИД 7524147. дои:10.1038/сциентифицамерицан1094-76.
- L. Е. Оргел (2004). „Пребиотиц Цхемистрy анд тхе Оригин оф тхе РНА Wорлд”. Цритицал Ревиеwс ин Биоцхемистрy анд Молецулар Биологy. 39 (2): 99—123. ИССН 1549-7798. ПМИД 15217990. дои:10.1080/10409230490460765.
- Адриан Wоолфсон (2000). Лифе Wитхоут Генес. Лондон: Фламинго. ИСБН 978-0-00-654874-4.
- Влассов, Алеxандер V.; Казаков, Сергеи А.; Јохнстон, Бриан Х.; Ландwебер, Лаура Ф. (2005). „Тхе РНА Wорлд он Ице: А Неw Сценарио фор тхе Емергенце оф РНА Информатион”. Јоурнал оф Молецулар Еволутион. 61 (2): 264—273. ПМИД 16044244. дои:10.1007/с00239-004-0362-7.
- Енгелхарт, Аарон Е.; Худ, Ницхолас V. (2011). „Примитиве генетиц полyмерс” (ПДФ). Цолд Спринг Харб Перспецт Биол. дои:10.1101/цсхперспецт.а002196.