Википедија

Хосе Марти

Хосе Марти (шп. José Martí; Хавана, 28. јануар 1853 — Кауто, 19. мај 1895) је био кубански књижевник, политичар и револуционар.[1][2] Својим списима и политичком активношћу постао је симбол кубанске борбе за независност од Шпанског царства у 19. веку, и назива се „Апостол кубанске независности“.[3] Од адолесценције па надаље, посветио је свој живот промоцији слободе, политичке независности Кубе и интелектуалне независности свих шпанских Американаца; његову смрт су кубански револуционари и они Кубанци који раније нису били вољни да покрену побуну искористили као вапај за кубанску независност од Шпаније.

Хосе Марти
Хосе Марти
Датум рођења(1853-01-28)28. јануар 1853.
Место рођењаХавана
 Куба
Датум смрти19. мај 1895.(1895-05-19) (42 год.)
Место смртиПалма Соријано

Писао је за бројне латиноамеричке и америчке новине; основао је и већи број листова. Његове новине Патрија биле су важан инструмент у његовој кампањи за кубанску независност.[4] Након његове смрти, многи његови стихови из књиге Версос Сенциллос (Једноставни стихови) прилагођени су песми „Гвантанамера“, која је постала истакнута репрезентативна песма Кубе. Концепти слободе и демократије су истакнуте теме у свим његовим делима, која су била утицајна на никарагванског песника Рубена Дарија и чилеанску песникињу Габријелу Мистрал.[5] Након Кубанске револуције 1959. године, Мартијева идеологија је постала главна покретачка снага кубанске политике.[6] Такође се сматра кубанским „мучеником”.[7]

Биографија уреди

Родио се у Хавани 28. јануара 1853. године, у породици шпанских емиграната. Имао је петнаест година кад је почео Први рат за независност Кубе, 10. октобра 1868. године.

Три месеца касније, објавио је своје прве политичке натписе у „Хромом ђаволу“ и руководио издавањем новина „Patria libre“ (Слободна отаџбина). Због његових револуционарних идеја кубанске колонијалне власти су га ухапсиле и осудиле на шест година затвора.

Врховни заповедник Кубе му је 1870. године заменио казну и Хосе Марти је депортован у Шпанију, где је кроз неколико месеци написао политички текст „Политичка робија на Куби“.

У то време је испробао своје интелектуалне способности и за годину дана и пет месеци завршио студије грађанског и канонског права, филозофију и књижевност, а уједно је завршио и гимназију.

Крајем 1874. године напустио је Шпанију, посетио Француску и Њујорк и са породицом отишао у Мексико. Између 1875. и 1879. године интензивно се бавио новинарством, што му омогућава да стекне слику континенталне проблематике. После више од седам година проведених у егзилу, вратио се на Кубу са жељом да настави борбу. Његова делатност му је омогућила да схвати грешке и противречности које су довеле до пропасти Десетогодишњег рата.

Поново је депортован у Шпанију, али после два месеца је побегао у Њујорк.

Био је неуморан у свом настојању да организује рат за независност Кубе и да подстакне и помогне онај у Порторику.

Истовремено је развио интензиван дипломатски рад. Године 1890. именован је за конзула Аргентине, Уругваја и Парагваја у Њујорку. Влада Уругваја га је такође поставила као свог представника у Америчкој међународној монетарној комисији.

Године 1891. одрекао се звања конзула ове три земље и председништва Хиспано-америчког књижевног друштва да би се посветио борби за ослобођење Кубе. У јануару 1892. године основао је Кубанску револуционарну партију која је, окупљајући све кубанске патриоте који су живели на Куби и у емиграцији, имала задатак да организује и управља борбом за независност Кубе.

Када су створени сви услови, покренуо је рат 24. фебруара 1895. године. Дана 11. априла 1895. искрцао се у друштву Генералисимуса, Доминиканца Максима Гомоса, на обале најисточније кубанске покрајине.

Дана 19. маја 1895. једна шпанска колона их је изненадила на месту познатом као Бока де Дос Риос. Марти је, не поштујући наређење генерала Гомосе да остане у позадини, одлучио да међу првима крене у претходницу и у сукобу са Шпанцима је пао смртно погођен.

После више покушаја, кубанске трупе нису успеле да преотму његово тело.

Шпанци су га однели у Сантијаго де Куба и тамо су га сахранили.

У часу своје смрти, Марти је располагао плодним и значајним књижевним делом, већ је био најчитанији и најцењенији писац на шпанском језику на континенту, као и један од најзначајнијих претеча модернизма у Латинској Америци, заједно са Рубеном Дариом, који је, осврнувши се на Мартија 1888. године рекао: „Пише на начин како ми расуђујемо, сјајније него ико из Шпаније или Америке.“

Стручњаци и истраживачи још увек нису исцрпли његова дела сабрана у 28 томова, а још мање његове политичке идеје, које и данас важе.

Референце уреди

  1. ^ Худсон, Мицхаел. „Спеецх то тхе Цоммунист Партy оф Цуба”. Приступљено 5. 8. 2015. 
  2. ^ Маце, Елисабетх. „Тхе ецономиц тхинкинг оф Јосе Марти: Легацy фоундатион фор тхе интегратион оф Америца”. Архивирано из оригинала 8. 9. 2015. г. Приступљено 5. 8. 2015. 
  3. ^ „Јосе Марти, апостле оф Цубан Индепенденце”. www.хисторyофцуба.цом. Архивирано из оригинала 21. 05. 2022. г. Приступљено 2019-07-22. 
  4. ^ „Јосе Марти | Биограпхy, Цуба, Деатх, & Фацтс | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). 2024-01-24. Приступљено 2024-01-27. 
  5. ^ Гарганиго, Јохн Ф. Хуеллас де лас литературас хиспаноамерицанас Уппер Саддле Ривер: Прентице Халл, 1997. П 272
  6. ^ Јр, W. Т. Wхитнеy (22. 1. 2018). „Јосé Мартí, соул оф тхе Цубан Револутион”. Пеопле'с Wорлд. 
  7. ^ „Јосé Мартí Буст он Цуба'с Хигхест Пеак”. 

Литература уреди

  • Абел, Цхристопхер. Јосé Мартí: Револутионарy Демоцрат. Лондон: Атхлоне. 1986.
  • Алборцх Баталлер, Цармен, ур. (1995), Јосé Мартí: обра y вида, Мадрид: Министерио де Цултура, Едиционес Сируела, ИСБН 978-84-7844-300-0 .
  • Буено, Салвадор (1997), Јосé Мартí y су периóдицо Патриа, Барцелона: Пувилл, ИСБН 978-84-85202-75-1 .
  • Цаиро, Ана. Јосе Марти y ла новела де ла цултура цубана. Сантиаго де Цомпостела: Универсидаде де Сантиаго де Цомпостела. 2003.
  • Де Ла Цуеста, Леонел Антонио. Мартí, Традуцтор. Саламанца: Универсидад Понтифициа де Саламанца. 1996.
  • Фернáндез, Теодосио (1995), „Јосé Мартí y ла инвенциóн де ла идентидад хиспаноамерицана”, Ур.: Алеманy Баy, Цармен; Муñоз, Рамиро; Ровира, Јосé Царлос, Јосé Мартí: хисториа y литература анте ел фин дел сигло XIX, Алицанте: Универсидад де Алицанте, стр. ??, ИСБН 978-84-7908-308-3 .
  • Фернáндез Ретамар, Роберто (1970), Мартí, Монтевидео: Библиотеца де Марцха, ОЦЛЦ 253831187 .
  • Фидалго, Јосе Антонио. "Ел Доцтор Фермíн Валдéс-Домíнгуез, Хомбре де Циенциас y Су Посибле Инфлуенциа Рецíпроца Цон Јосé Мартí" Цуадернос де Хисториа де ла Салуд Пúблица 1998 (84) пп. 26–34
  • Фоунтаин, Анне (2003), Јосé Мартí анд У.С. Wритерс, Гаинесвилле, ФЛ: Университy Пресс оф Флорида, ИСБН 978-0-8130-2617-6 .
  • Гарцíа Циснерос, Флоренцио (1986), Мáxимо Гóмез: цаудилло о дицтадор?, Миами, ФЛ: Либрерíа & Дистрибуидора Универсал, ИСБН 978-0-9617456-0-8 .
  • Гарганиго, Јохн Ф.; Цоста, Рене; Хеллер, Бен, ур. (1997), Хуеллас де лас литературас хиспаноамерицанас, Уппер Саддле Ривер, Њ: Прентице Халл, ИСБН 978-0-13-825100-0 .
  • Граy, Рицхард Б. (април 1966), „Тхе Qуесадас оф Цуба: Биограпхерс анд Едиторс оф Јосé Мартí y Пéрез”, Тхе Америцас, Ацадемy оф Америцан Францисцан Хисторy, 22 (4): 389—403, ЈСТОР 979019, дои:10.2307/979019 .
  • Хернáндез Пардо, Хéцтор (2000), Луз пара ел сигло XXI: ацтуалидад дел пенсамиенто де Јосé Мартí, Мадрид: Едиционес Либертариас, ИСБН 978-84-7954-561-1 .
  • Холден, Роберт Х.; Золов, Ериц (2000), Латин Америца анд тхе Унитед Статес: А Доцументарy Хисторy, Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 978-0-19-512993-9 .
  • Јонес, Wиллис Кнапп (децембар 1953), „Тхе Мартí Центенарy”, Тхе Модерн Лангуаге Јоурнал, Блацкwелл Публисхинг, 37 (8): 398—402, ЈСТОР 320047, дои:10.2307/320047 .
  • Кирк, Јохн M. (новембар 1977), „Јосе Марти анд тхе Унитед Статес: А Фуртхер Интерпретатион” (ПДФ), Јоурнал оф Латин Америцан Студиес, Цамбридге Университy Пресс, 9 (2): 275—90, ЈСТОР 156129, дои:10.1017/С0022216X00020617 .
  • Кирк, Јохн M. Јосé Мартí, Ментор оф тхе Цубан Натион. Тампа: Университy Прессес оф Флорида, ц1983.
  • Лóпез, Алфред Ј. (2006), Јосé Мартí анд тхе Футуре оф Цубан Натионалисмс, Гаинесвилле, ФЛ: Университy Пресс оф Флорида, ИСБН 978-0-8130-2999-3 .
  • Лóпез, Алфред Ј. (2014), Јосé Мартí: А Револутионарy Лифе, Аустин, ТX: Университy оф Теxас Пресс, ИСБН 978-0-292-73906-2 .
  • Мартí, Јосé (1963а), „Ел пресидио полíтицо ен Цуба. Мадрид 1871”, Обрас Цомплетас, 1, Хавана: Едиториал Национал де Цуба, стр. 46—50, ОЦЛЦ 263517905 .
  • Мартí, Јосé (1963б), „Ла Репúблица еспаñола анте ла револуциóн цубана”, Обрас Цомплетас, 1, Хавана: Едиториал Национал де Цуба, стр. 93—97, ОЦЛЦ 263517905 .
  • Мартí, Јосé (1963ц), „Леттер то Антонио Мацео, 20 Јулy 1882”, Обрас Цомплетас, 1, Хавана: Едиториал Национал де Цуба, стр. 172—73, ОЦЛЦ 263517905 .
  • Мартí, Јосé (1963д), „Леттер то Енриqуе Трујилло, 6 Јулy 1885”, Обрас Цомплетас, 1, Хавана: Едиториал Национал де Цуба, ОЦЛЦ 263517905 .
  • Мартí, Јосé (1963е), „Спеецх кноwн ас "Цон тодос y пара ел биен де тодос" гивен ин Тампа, 26 Новембер 1891”, Обрас Цомплетас, 4, Хавана: Едиториал Национал де Цуба, стр. 266—70, ОЦЛЦ 263517908 .
  • Мартí, Јосé (1992), Фернáндез Ретамар, Роберто, ур., Ла едад де оро: едициóн црíтица анотада y прологада, Меxицо: Фондо де цултура ецонóмица, ИСБН 978-968-16-3503-9 .
  • Мартí, Јосé, Мануел А.Теллецхеа Версос Сенциллос. У оф Хоустон: Арте Пúблицо Пресс, 1997
  • Морукиан, Мариа. "Цубанидад: Сурвивал оф Цубан Цултуре Идентитy ин тхе 21ст Центурy".
  • Нассиф, Рицардо. "Јосе Мартí (1853–95) ". Оригиналлy публисхед ин Проспецтс:тхе qуартерлy ревиеw оф цомпаративе едуцатион(Парис, УНЕСЦО: Интернатионал Буреау оф Едуцатион), вол. XXIV, но. 1/2, 1994, пп. 107–19
  • Оберхелман, Харлеy D. (септембар 2001), „Ревиеwед wорк(с): Версос Сенциллос бy Јосé Мартí. А Транслатион бy Анне Фоунтаин”, Хиспаниа, Америцан Ассоциатион оф Теацхерс оф Спанисх анд Португуесе, 84 (3): 474—75, ЈСТОР 3657792, дои:10.2307/3657792 .
  • Пéрез-Галдóс Ортиз, Вíцтор. Јосé Мартí: Висиóн де ун Хомбре Универсал. Барцелона: Пувилл Либрос Лтд. 1999.
  • Qуироз, Алфонсо. "Тхе Цубан Републиц анд Јосé Мартí: рецептион анд усе оф а натионал сyмбол". Леxингтон Боокс, 2006
  • Риполл, Царлос. Јосе Марти анд тхе Унитед Статес, анд тхе Марxист интерпретатион оф Цубан Хисторy. Неw Јерсеy: Трансацтион Инц. 1984.
  • Роннинг, C. Неале. Јосе Марти анд тхе емигре цолонy ин Кеy Wест. Неw Yорк: Праегер. 1990.
  • Росцое, Хилл Р. (октобар 1947), „Боок Ревиеwс”, Тхе Америцас, Ацадемy оф Америцан Францисцан Хисторy, 4 (2): 278—80, ЈСТОР 977985 .
  • Сцхулман, Иван А. Сíмболо y цолор ен ла обра де Јосé Мартí. Едиториал Гредос, 1960.
  • Сцотт, Ребецца Ј. "Еxплаининг Аболитион: Цонтрадицтион, Адаптатион, анд Цхалленге ин Цубан Славе Социетy, 1860–1886". Цомпаративе Студиес ин Социетy анд Хисторy, Вол. 26, Но. 1 (Јан., 1984), пп. 83–111
  • Серна, Мерцедес (2002), Дел модернисмо y ла вангуардиа: Јосé Мартí, Јулио Херрера y Реиссиг, Виценте Хуидобро, Ницанор Парра, Лима: Едиционес Ел Санто Официо, ИСБН 978-9972-688-18-8 .
  • Тоне, Јохн L. (2006), Wар анд Геноциде ин Цуба 1895, Цхапел Хилл, НЦ: Университy оф Нортх Царолина Пресс, ИСБН 978-0-8078-7730-2 
  • Туртон, Петер (1986), Јосé Мартí: Арцхитецт оф Цуба'с Фреедом , Лондон: Зед, ИСБН 978-0-86232-510-7 .
  • Винцент, Јон С. "Јосе Марти: Сурреалист ор Сеер?" Латин Америцан Ресеарцх Ревиеw, Вол. 13, Но. 1 (1978), пп. 178–81.
  • Wестфалл, Лоy Г. (2000). Тампа Баy: Црадле оф Цубан Либертy. Кеy Wест Цигар Цитy УСА. ИСБН 0966894820. 

Спољашње везе уреди

 
Хосе Марти на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hose_Marti&oldid=27553369”