Хромодомен (хроматин организациони модификар[2]) је протеински структурни домен од око 40-50 аминокиселинских остатака који се често среће код протеина који учествују у ремоделовању и манипулацији хроматина. Домен је високо конзервиран код биљки и животиња, и заступљен је у великом броју различитих протеина многих генома. Неки гени који садрже хромодомен имају вишеструке алтернативно сплајсне изоформе, неке од којих потпуно изостављају хромодомен.[3] Код сисара, протеини који садрже хромодомен су одговорни за аспекте регулације гена везане за хроматин ремоделовање и формирање хетерохроматинских региона.[4] Протеини који садрже хромодомен такође везују метилисане хистоне[5][6] и јављају се у комплексу РНК-индукованог транскрипционог ућуткивања.[7]

Хромодомен
Структура поликомб хромодомена.[1]
Идентификатори
СимболЦхромодомаин
ПфамПФ00385
ИнтерПроИПР000953
СМАРТСМ00298
ПРОСИТЕПС50013
СЦОП1пфб
СУПЕРФАМИЛY1пфб
ЦДДцд00024

Види још уреди

Литература уреди

  1. ^ Мин Ј, Зханг Y, Xу РМ (2003). „Струцтурал басис фор специфиц биндинг оф Полyцомб цхромодомаин то хистоне Х3 метхyлатед ат Лyс 27”. Генес Дев. 17 (15): 1823—8. ПМЦ 196225 . ПМИД 12897052. дои:10.1101/гад.269603. 
  2. ^ С Мессмер; А Франке; Р Паро (1992). „Аналyсис оф тхе фунцтионал роле оф тхе Полyцомб цхромо домаин ин Дросопхила меланогастер.”. Генес Дев. 6 (7): 1241—1254. ПМИД 1628830. дои:10.1101/гад.6.7.1241. 
  3. ^ Тајул-Арифин, К; Теасдале, Р; Раваси, Т; Хумел, ДА; Гроуп, РИКЕН ГЕР; Мемберс, ГСЛ; Маттицк, ЈС. (2003). „Идентифицатион анд Аналyсис оф Цхромодомаин-Цонтаининг Протеинс Енцодед ин тхе Моусе Трансцриптоме”. Геноме Рес. 13 (6Б): 1416—1429. ПМЦ 403676 . ПМИД 12819141. дои:10.1101/гр.1015703. 
  4. ^ Јонес, ДО; Цоwелл, ИГ; Сингх, ПБ. (2000). „Маммалиан цхромодомаин протеинс: тхеир роле ин геноме органисатион анд еxпрессион”. Биоессаyс. 22 (2): 124—37. ПМИД 10655032. дои:10.1002/(СИЦИ)1521-1878(200002)22:2<124::АИД-БИЕС4>3.0.ЦО;2-Е. 
  5. ^ Ниелсен, ПР; Ниетлиспацх, D; Мотт, ХР; Цаллагхан, Ј; Баннистер, А; Коузаридес, Т; Мурзин, АГ; Мурзина, НВ; Лауе, ЕД.; et al. (2002). „Structure of the HP1 chromodomain bound to histone H3 methylated at lysine 9”. Nature. 416 (6876): 103—7. PMID 11882902. doi:10.1038/nature722. 
  6. ^ Jacobs, SA; Khorasanizadeh, S. (2002). „Structure of HP1 chromodomain bound to a lysine 9-methylated histone H3 tail”. Science. 295 (5562): 2080—3. PMID 11859155. doi:10.1126/science.1069473. 
  7. ^ Verdel, A; Jia, S; Gerber, S; Sugiyama, T; Gygi, S; Grewal, S; Moazed, D (2004). „RNAi-mediated targeting of heterochromatin by the RITS complex”. Science. 303 (5658): 672—6. PMID 14704433. doi:10.1126/science.1093686. 

Spoljašnje veze уреди