Хуејуен

Хуејуен (кинески: 慧遠; Вејд-Џајлс: Хуи-yüан; 334–416) био је кинески будистички учитељ који је основао Донглин храм на планини Лушан у Ђангси провинцији и написао текст Зашто се монаси не клањају пред краљевима 404. године. Рођен је у провинцији Шанси, и након дугог живота будистичког учења, завршио је у провинцији Ђангси, где је умро 416. године. Иако је рођен на северу, преселио се на југ да живи на границама источне династије Ђин.

Хуејуен 慧遠
Хуејуен
Друга имена	Хуиyуан
Датум рођења	334.
Место рођења	Шанси провинција  Кина
Датум смрти	416.
Место смрти	Ђангси провинција  Кина
Пребивалиште	Кина
Држављанство	кинеско
Занимање	филозоф, будистички учитељ
Радови	основао Донглин храм

Хуејуен је постхумно именован Првим патријархом будистичке школе Чисте земље. Међу његовим следбеницима су Хуејгуан (慧觀), Сенгђи (僧濟), и Фаан (法安).

Живот

„Три смешљивца Тигровске увале” – Хуејуен, Тао Јуенминг, и Лу Сјуђинг – Сога Шохаку (1730-1781).

Донглин храм код планине Лушан

Хуејуен је почео студирајући Чуанг Цеа и Лаозија у својој младости, као и учења Конфучија. Међутим, у својој 21. години док је боравио у Хебеј провинцији он се конвертовао у будизам заслугом Дао Ана, који је био кинески следбеник Кучанског мисионара. Слушање Даових проповеди, уверило је Хуејуена да „напусти породицу” и да се упусти у живот будистичких учења. Он је касније постао патријарх храма Донглин (Источни шумски храм) на планини Лушан. Његова учења су била разноврсна, укључујући винају (戒律), медитацију (禪法), абидарму и прајну или мудрост. Иако Хуејуен није преузео иницијативу за успостављање односа са секуларним светом, имао је контакте са дворским и племићким породицама. Хуејуен је у два наврата позвао диктатора Хуана Сјуана да учествује у расправама о статусу свештенства, и Хуејуен је одбранио независност клера. Припадници образованих класа дошли су живе на планини Лу као Хуејуенови лаички следбеници, који су учествовали у верском животу. Поред свог учења и интеракција са следбеницима будистичке вере, он је исто тако одржавао учену преписку са монахом Кумарађивом.

Године 402, он је организовао групу монаха и лаика у махајанску секту познату као Будизам чисте земље, при чему је Чиста земља западни рај Буде Амитабхе.

Године 404, Хуејуен је написао трактат Зашто се монаси не клањају пред краљевима (沙門不敬王者論). Ова књига је симболизовала његове напоре да потврди политичку независност будистичког свештенства од дворова монархијских владара. У исто време, то је био религијски и политички текст који је имао за циљ да убеди монархе и конфуцијанске државне министре да следбеници будизма ултиматно нису били субверзивни. Он је заступао становиште да будисти могу постати добри поданици у краљевству због њиховог веровања у освету карме и жеље да се роде у рају. Упркос репутације будиста да напуштају своје породице зарад монашког живота, Хуејуен је изјавио да „они који се радују Будином путу непроменљиво прво служе родитељима и покоравају се својим господарима.”

Види још

• Будизам у Кини
• Кинеска филозофија

Литература

• Барy, Тхеодор де (1999). Хуиyуан: А монк доес нот боw доwн бефоре а кинг. Ин: Соурцес оф Цхинесе традитион, вол. I, Неw Yорк: Цолумбиа Университy Пресс, пп. 426-428
• Ебреy, Патрициа Буцклеy (1999). Тхе Цамбридге Иллустратед Хисторy оф Цхина. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс.
• Танака, Кеннетх Кеницхи (1990). Тхе даwн оф Цхинесе пуре ланд Буддхист доцтрине: Цхинг-yинг Хуи-yуан'с Цомментарy он тхе Висуализатион сутра, Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс
• Зüрцхер, Е. анд Теисер, Степхен Ф. (2007). Буддхист Цонqуест оф Цхина: Тхе Спреад анд Адаптатион оф Буддхисм ин Еарлy Медиевал Цхина (3рд Едитион). . Boston, MA: Brill Academic Publishers. pp. 204–53. 
• Broughton, Jeffrey L. (1999), The Bodhidharma Anthology: The Earliest Records of Zen, Berkeley: University of California Press, ISBN 978-0-520-21972-4 
• Chen, Kenneth Kuan Sheng. Buddhism in China: A historical survey. Princeton, N.J., Princeton University Press, 1964.
• Dumoulin, Heinrich (2005), Zen Buddhism: A History, 1: India and China, Bloomington, IN: World Wisdom, ISBN 978-0-941532-89-1 
• Han Yu. "Sources of Chinese Tradition. c. 800.
• Ebrey, Patricia Buckley (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-66991-7  (paperback).
• Hill, John E. (2009) Through the Jade Gate to Rome: A Study of the Silk Routes during the Later Han Dynasty, 1st to 2nd Centuries CE. John E. Hill. BookSurge, Charleston, South Carolina. . ISBN 978-1-4392-2134-1.  .
• Hodus, Lewis (1923), Buddhism and Buddhists in China 
• Kambe, Tstuomu, Bodhidharma. A collection of stories from Chinese literature (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 6. 11. 2015. г., Приступљено 19. 2. 2013 
• Lai, Hongyi Harry (2003), The Religious Revival in China. In: Copenhagen Journal of Asian Studies 18 
• Laliberte, Andre (2011), Buddhist Revival under State Watch, in: Journal of Current Chinese Affairs, 40, 2,107-134 
• Liebenthal, Walter. Was ist chinesischer Buddhismus Asiatische Studien: Zeitschrift der Schweizerischen Asiengesellschaft, 1952 http://data.datacite.org/10.5169/seals-145467
• McRae, John R. (2000), „The Antecedents of Encounter Dialogue in Chinese Ch'an Buddhism”, Ур.: Heine, Steven; Wright, Dale S., The Kōan: Texts and Contexts in Zen Buddhism, Oxford University Press 
• Saunders, Kenneth J. (1923). "Buddhism in China: A Historical Sketch", The Journal of Religion, Vol. 3.2, pp. 157–169; Vol. 3.3. стр. 256–275.
• Welch, Holmes (1967). The practice of Chinese Buddhism. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. 
• Welter, Albert (2000), Mahakasyapa's smile. Silent Transmission and the Kung-an (Koan) Tradition. In: Steven Heine and Dale S. Wright (eds)(2000): "The Koan. Texts and Contexts in Zen Buddhism, Oxford: Oxford University Press 
• Yang, Fenggang; Wei, Dedong, THE BAILIN BUDDHIST TEMPLE: THRIVING UNDER COMMUNISM (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 6. 6. 2010. г. 
• Zhu, Caifang (2003), Buddhism in China Today: The Example of the Bai Lin Chan Monastery. Perspectives, Volume 4, No.2, June 2003 (PDF), Архивирано из оригинала (PDF) 29. 9. 2010. г. 
• Amstutz, Galen (1998). The Politics of Pure Land Buddhism in India, Numen 45 (1), 69-96  – преко JSTOR (потребна претплата)
• Inagaki, Hisao, trans. (2003), The Three Pure Land Sutras (PDF), Berkeley: Numata Center for Buddhist Translation and Research, ISBN 1-886439-18-4, Архивирано из оригинала (PDF) 12. 5. 2014. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Jones, Charles B. (2021). Pure Land: History, Tradition, and Practice, Shambhala Publications, . ISBN 978-1-61180-890-2.  .
• Müller, F. Max (trans) Buddhist Mahâyâna texts Vol.2: The larger Sukhâvatî-vyûha, the smaller Sukhâvatî-vyûha, the Vagrakkedikâ, the larger Pragñâ-pâramitâ-hridaya-sûtra, the smaller Pragñâ-pâramitâ-hridaya-sûtra. The Amitâyur dhyâna-sûtra, translated by J. Takakusu. Buddhist Mahâyâna texts. Oxford: Clarendon Press. 1894. .
• Shi Wuling: In one Lifetime: Pure Land Buddhism, Amitabha Publications, Chicago 2006. . ISBN 978-1-59975-357-7.  .
• Halkias, Georgios and Richard Payne. Pure Lands in Asian Texts and Contexts: An Anthology. University of Hawaii Press, 2019.
• Halkias, Georgios. Luminous Bliss: A Religious History of Pure Land Literature in Tibet, with an annotated English translation and critical edition of the Orgyan-gling Gold manuscript of the short Sukhāvatīvyūha-sūtra. Hawaii: University of Hawai‘i Press 2013. [1]
• Johnson, Peter, trans. (2020). The Land of Pure Bliss, On the Nature of Faith & Practice in Greater Vehicle (Mahāyāna) Buddhism, Including a Full Translation of Shàndǎo's Commentary in Four Parts Explaining The Scripture About Meditation on the Buddha ‘Of Infinite Life’ (Amitāyur Buddha Dhyāna Sūtra, 觀無量壽佛經), . ISBN 978-1-7923-4208-0.  .
• Shinko Mochizuki, Leo M. Pruden, Trans. (1999). Pure Land Buddhism in China: A Doctrinal History, Chapter 1: A General Survey. In: Pacific World Journal, Third Series, Number 1, 91–103. Archived from the original
• Shinko Mochizuki, Leo M. Pruden, Trans. (2001). Pure Land Buddhism in China: A Doctrinal History, Chapter 2: The Earliest Period; Chapter 3: Hui-yuan of Mt.Lu; and Chapter 4: The Translation of Texts-Spurious Scriptures. In: Pacific World Journal, Third Series, Number 3, 241–275. Archived from the original
• Shinko Mochizuki, Leo M. Pruden, Trans. (2002). Pure Land Buddhism in China: A Doctrinal History, Chapter Five: The Early Pure Land Faith: Southern China, and Chapter Six: The Early Pure Land Faith: Northern China. In: Pacific World Journal, Third Series, Number 4, 259–279. Archived from the original
• Shinko Mochizuki, Leo M. Pruden, Trans. (2000). Pure Land Buddhism in China: A Doctrinal History, Chapter 7: T'an-luan. In: Pacific World Journal, Third Series, Number 2, 149–165. Archived from the original
• Kenneth Tanaka (1989). Bibliography of English-language Works on Pure land Buddhism: Primarily 1983–1989, Pacific World Journal, New Series, Number 5, 85–99. PDF
• Woodhead, Linda (2016). Religions in the Modern World: Traditions and Transformations (3rd изд.). Routledge. стр. 142. 
• Schopen, Gregory (1987). „The Inscription on the Kuṣān Image of Amitābha and the Charakter of the Early Mahāyāna in India” (PDF). The Journal of the International Association of Buddhist Studies. 10 (2): 99—138. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 01. 2022. г. Приступљено 04. 02. 2023. 
• Buswell, Robert Jr; Lopez, Donald S. Jr., ур. (2013). Princeton Dictionary of Buddhism. Princeton, NJ: Princeton University Press. стр. 867. ISBN 978-0-691-15786-3.