ИПА фонд

ИПА ФОНД (енгл. Instrument for Pre-Accession Assistance) је инструмент за претприступну помоћ који је намењен пружању подршке земљама кандидатима, као и потенцијалним кандидатима за чланство у ЕУ. Успостављен је Уредбом Европског савета бр. 1085/2016 од 17. јула 2006. године.

Приоритети овог програма су пружање помоћи земљама корисника у испуњавању политичких, економских и других критеријума који се односе на усвајање правних тековина ЕУ, изградњу административних капацитета и јачање правосуђа, као и помоћ земљама у процесу припрема за коришћење структурних и кохезионих фондова ЕУ након приступања Европској унији.

Помоћ треба да пружи подршку земљама кандидатима, као и потенцијалним кандидатима, у њиховим напорима јачања демократских институција и владавине права, реформи државне управе, реформи привреде, поштовању људских и мањинских права, промоцији једнакости између полова, јачању цивилног друштва, унапређењу регионалне сарадње, достизању одрживог развоја.

Историја

У периоду од 1990-1999, ЕУ је слала помоћ Балкану, у оквиру разних програма који су били одговор на хитне потребе земаља ратовима и кризом захваћеног региона, а сви имали једну заједничку особину - били су креирани од случаја до случаја, дакле, није било неке „стратегије и система“. Један од познатијих програма из овог периода звао се ОБНОВА. У следећем периоду, условно од 2000- 2006, окосница помоћи био је програм ЦАРДС (скраћеница од Цоммунитy Ассистанце фор Рецонструцтион, Девелопмент анд Стабилисатион, што на српском значи: Помоћ Заједнице за обнову, развој и стабилизацију) који је отишао корак даље и за циљеве поставио стабилизацију и развој региона, али и донео нови модел „управљања средствима“. У Србији се још сви сећају Европске агенције за реконструкцију - или ЕАР (Еуропеан Агенцy фор Рецонструцтион) - која је била главна институција за „имплементацију“ помоћи, дакле, она која се бринула да новац на располагању Србији буде искоришћен у праве сврхе. Трећи период почиње увођењем ИПА 2007. године, чиме су замењени сви претходни инструменти помоћи које је Европска униј а имала за земље Западног Балкана.

Вредност

Укупна вредност финансијске подршке ЕУ Србији кроз ИПА, за период 2007-2013, износи око 1,4 милијарде евра. Европска унија је предвидела та средства у свом буџету, односно ставила на располагање Србији. Средства која Србија не искористи остају у буџету Европске уније и не могу се пребацити нпр. на следећу годину, већ ће их ЕУ потрошити на нешто друго.

Компоненте

ИПА је тако креирана да пружа подршку у свим областима које су важне за процес придруживања држава Европској унији. ИПА I у пракси функционише расподелом средстава на пет „компоненти“ односно целина и то:

1. Помоћ транзицији и изградња институција;
2. Прекогранична сарадња;
3. Регионални развој;
4. Развој људских ресурса;
5. Рурални развој.

Земљама које још нису стекле статус државе кандидата за чланство у ЕУ, намењено коришћење средстава кроз прве две компоненте. Важно је нагласити и да се пројекти који потпадају под преостале три компоненте могу финансирати кроз прву компоненту. Оним државама које су стекле статус кандидата за чланство у ЕУ следује коришћење средстава кроз свих пет компоненти.

Коришћење средстава из ИПА фонда

Средства из ИПА се могу користити у основи на четири начина.Као „техничка помоћ“, што обично укључује ангажовање експерата, консултаната, који онда пружају услуге нашим институцијама, Затим, кроз „твининг“ (тwиннинг) - што значи упаривање, када се једна домаћа институција, нпр. Одељење за заштиту потрошача упари са институцијом сличног типа из неке од држава чланица Европске уније, и спроводи пројекат заједно са њом који се тиче преношења знања, искустава, пружања помоћи на усклађивању прописа, итд; 3.Потом, „инвестициони пројекти“, који углавном укључују набавку опреме, извођење радова, спровођење финансијских аранжмана са другим финансијским институцијама. Да би се усвојио овакав један пројекат, неопходно је припремити одговарајућу пројектну документацију, нпр. студију изводљивости, финансијске и економске анализе, процену утицаја на животну средину, дозволе, итд. I на крају, „грантови“, који представљају доделу средстава за финансирање посебних пројеката цивилног друштва, локалне самоуправе, агенција, итд. Обично функционишу тако што се распише позив за прикупљање пројеката, где овлашћени предлагачи припремају предлоге пројеката у одговарајућем формату.

Корисници ИПА средстава

Највећи и најзначајнији корисници су владине институције, јер оне доносе и примењују највећи део реформских закона и прописа. Самим тим, овлашћени предлагачи за предлагање пројеката током процеса програмирања су министарства, посебне организације и службе Владе, Народна скупштина, Народна банка Србије. Исто тако, део средстава се издваја и за локалну самоуправу и организације цивилног друштва, које су поред Владе најважнији актери и партнери у процесу европске интеграције. Из тог разлога овлашћени предлагачи су у обавези да обезбеде координацију и консултације у процесу програмирања ИПА са свим заинтересованим странама (тзв. принцип партнерства). Што се тиче приватних предузећа, иако не могу бити предлагачи пројеката, могу бити корисници разних програма обуке за мала и средња предузећа, нпр. о томе како да спроводе донете прописе. Она могу бити корисници мањих грантова за улагања у областима које су означене као развојни циљ у самом предлогу пројекта - нпр. улагања у пројекте коришћења обновљивих извора енергије, или томе слично. Међутим, да би приватна фирма била корисник средства, потребно је да испоштује низ ЕУ правила, као што су отворени поступак избора предузећа за износе изнад одређеног лимита, непристрасно и транспарентно додељивање средстава усмерених ка одређеном циљу који је државни циљ, а реализује се активностима приватних предузећа, итд.

Чланство у ЕУ

Једном када земља постане чланица Европске уније, она више неће користити ИПА средства, већ средства која се користе кроз регионалну политику ЕУ, а то су структурни фондови I кохезиони фонд ЕУ. Та средства су по обиму много већа, али се њихова „имплементација“ искључиво заснива на принципима децентрализованог система управљања. У периоду када је за све државе које користе ИПА средства (2007 – 2013) извојено 11,5 милијарди евра, кроз структурне фондове и кохезиони фонд за државе чланице извојено је око 350 милијарди евра.

Спољашње везе

• ЕУ
• ИПА
• ИПА фондови Архивирано на сајту Wayback Machine (12. април 2015)
• Šta je meni IPA fond?