I Симфонија (Брукнер)

Антон Брукнерова симфонија број 1 ин C минору (WAB 101) је била прва симфонија овог композитора.

Опште карактеристике уреди

Првобитна верзија је настала у Линцу 1866. а коначна у Бечу 1891. године и тако се разликују Верзија из Линца и Коначна верзија. У поређењу са осталим Брукнеровим симфонијама, Прва је још скромних размера: четири њена става образују целину трајања 49 минута.[1]

Анализа дела уреди

Први став је сонатни Аллегро. После класичне прве теме, двогласна друга тема коју предводе виолине је у тпично аустријском музичком руху. Трећу коралну тему доносе трубе и тромбони. У класичној сонатној форми, овај материјал се разрађује и након уобичајене репризе, улива се у раскошну коду. Мелодиозни други став Адагио већ овде указује на Брукнера мајстора овог става. Утицај Шуберта ипак је још доста јак. Трећи став је Скерцо (Сцхерзо) са класичном шемом А-Б-А, сав у ритму сеоске музике за игру. Финални четврти став, Беwегт, феуриг унд рухиг (Узбуђено, ватрено и мирно), врхунац је Симфоније, писан у сонатном облику. Величанствено делује прва тема коју доносе лимени дувачи праћен украсима гудача, а мирну другу тему започињу виолине и виолончела, преузимају је затим дувачи, на крају и цео оркестар. Кратка корална мелодија представља трећу тему. Следи разрада овог материјала, где основни мото доноси мотив дрвених дувача из друге теме става, инспирисан Бенедицтусом из Брукнерове Мисе у д-молу. Након репризе, наступа свечана кода, где хорне доносе тријумфалну тему у облику Аустријске химне.

Извођачи уреди

  • Симфонијски Оркестар Руског Министарства културе, диригент Генадиј Рождественски
  • Симфонијски Оркестар Радио Франкфурта, диригент: Елиаху Инбал.

Референце уреди

Референце уреди

  • Јосепх C. Краус, "Пхрасе рхyтхм ин Бруцкнер'с еарлy орцхестрал сцхерзи", Бруцкнер Студиес едитед бy Тимотхy L. Јацксон анд Паул Хаwксхаw, Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге, 1997

Спољашње везе уреди