Игњат Бајлони
Игњат Бајлони (Литомишл, Чешка 1811 — Београд 1875) био је српски предузетник, родоначелник породице Бајлони, пореклом Чех, дошао у Србију 1855. године са женом и четири сина.[1]
| Игњат Бајлони | |
|---|---|
 I. Бајлони, београдски предузетник | |
| Датум рођења | 1811. |
| Место рођења | Литомишл Чешка (Бохемија), Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1875. |
| Место смрти | Београд Кнежевина Србија |
Биографија уреди
Рођен је у месту Литомишлу у Чешкој, у то време Хабзбуршкој монархији, где је изучио кожарски занат и радио заједно са братом. У потрази за бољим животом одлучио је да се одсели у Америку, али га сестра и зет Антоњин Њемец (чеш. Antonín Němec) који су већ били у Србији, наговарају да се са породицом досели код њих.[2] Након доласка у Србију 1855. године настањује се негде на Топчидерском брду и да ради свој кожарски занат уз нешто повртарства. Његов најстарији син Јаков изучио је бачварски занат у једној бечкој пивари, а у Београду је радио код бачвара Кинцела. Други по рођењу син, Антон изучио је млинарски занат код свог ујака Њемеца, који је држао у закуп државну воденицу у Братинцу на Млави. Трећи син, Венчеслав, звани Васа, остао је уз оца, док се најмлађи Јован школовао на Војној академији.[3]
Пословање у Србији уреди
У периоду 1858 — 1878. Бајлонијеви су држали гостионицу на Хајдук Вељковом венцу. Ову зграду на Тобџијској пијаци купио је Антоњин Њемец од извесног Милосава Пазарца, довршио је и дао Игњату на управљање. Године 1869. Бајлони купује запуштену државну воденицу на Млави у Малом Црнићу, коју касније добија на управу његов син Антон, а који је после заната код ујака био на пракси по млиновима у иностранству. Бајлони је купио и 30 ha земље на којој се бавио пољопривредом (узгајао је говеда и свиње и потом их продавао у Будимпешти). Откупио је малу ручну пивару, на чијем је месту касније саграђена велика пивара опремљена најмодернијом опремом познатих светских фабрика, која је међу првима користила електричну енергију Београдске електричне централе а већ 1900. на светској изложби у Паризу освојила је значајне награде за своје производе. Године 1870. почиње изградња парног млина који је завршен и пуштен у рад две године касније под именом Игњат Бајлони и синови (премда су власници били само синови, јер је Игњат Бајлони у међувремену умро).[1]
Бајлони је значајно допринео напретку Београда. Пијаца поред некадашње пиваре назива се по њему.
Синови уреди
- Други о реду син Антон, изучио је млинарски занат, код ујака (Антоњина Њемеца) у Братинцу код Пожаревца, где је овај држао државну воденицу на Млави.
- Трећи син Васа (Венчеслав) је помагао оцу у послу.
- Најмлађи син, Јован, несрећно је погинуо у младости при паду са коња, након што је завршио Војну академију.
Види још уреди
- Јаков Бајлони - најстарији син Игњата Бајлонија
- Антон Бајлони - син Игњата Бајлонија
- Игњат Ј. Бајлони - син Јакова Бајлонија, гувернер Народне банке
Референце уреди
- ^ а б Успешна породична фирма, Игњат Бајлони и синови
- ^ Телеграф, Пијаца чувеног Чеха коју нико не зове правим именом
- ^ Београдски странци, Туристичка организација Београда, 2009.
Литература уреди
- Магазин Свет пића, бр. 30/31, децембар 2008.