Игор Бојовић (Никшић, 27. мај 1969) српски је драмски писац, драматург и сценариста. Управник је Позоришта „Бошко Буха” у Београду. Пуних 18 година био је директор и уметнички директор Позоришта лутака „Пинокио”, а пре тога и директор драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици.

Игор Бојовић
Игор Бојовић
Датум рођења(1969-05-27)27. мај 1969.
Место рођењаНикшић
 СФР Југославија

Биографија уреди

Рођен 27. маја 1969. године у Никшићу. 1995. године завршио је драматургију на Факултету драмских уметности у Београду као студент генерације Универзитета уметности. 1997. године похађао је Интернационалну школу драматургије при Краљевском дворском позоришту у Лондону (Роyал Цоурт Тхеатре).[1]

Аутор је већег броја драмских текстова, али пре свега важи за једног од најплоднијих и најистакнутијих домаћих драмских писаца за децу. Драме су му изведене на скоро свим сценама у земљи и преведене на француски, бугарски, македонски, италијански, енглески, руски и турски језик.

Добитник је Стеријине награде за драмске текстове "Мачор у чизмама" (Позориште "Бошко Буха", Београд, 1995) и "Извањац" (Црногорско народно позориште, Подгорица, 1996)

Драму „Дивче“ (Хаппy Енд) у преводу Мирел Робан, објавила је издавачка кућа Антоине - Витез у едицији L`еспаце д`ун инстант у Паризу, 2005. Драмски текст за децу „Црвенкапа“ уврштен је у школски програм за четврти разред основне школе и објављен је у читанци за IV разред, Издавач: Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. Драмски текстови "Извањац" и "Женидба краља Вукашина" су у обавезној лектири за осми и девети разред у Црној Гори.[2]

2004. године добио је Змајеву награду за укупан допринос драмском стваралаштву за децу. Дугогодишњи је председник српског огранка УНИМА, најзначајније светске луткарске организације.

Био је директор Драме и драматург Црногорског народног позоришта у Подгорици, а од 1998. до 2012. године био је управник Позоришта лутака „Пинокио“ у Земуну. Од 2012. до 2014. био је уметнички директор, а од 2014. до 2016, поново је био директор истог позоришта. Од тада је директор Позоришта Бошко Буха у Београду.[3]

Чланство у стручним организацијама и жиријима уреди

  • Члан Председништва Удружења драмских писаца Србије и члан Удружења драмских уметника Србије;
  • Члан жирија Стеријиног позорја, БИТЕФ-а, Међународног фестивала за децу Суботица, Међународног фестивала за децу «Златна искра» Крагујевац, Међународног фестивала позоришта за децу и младе Ломжа (Пољска) *две године члан жирија за најбоље глумачко остварење Удружења драмских уметника Србије «Милош Жутић»,
  • Члан жирија за драмски текст на конкурсу Стеријиног позорја и многих других конкурса
  • Селектор 58. и 59. Стеријиног позорја,
  • Пет година био је селектор фестивала ТИБА у Београду,
  • Председник УНИМА центра Србије већ 11 година . Седиште ове најзначајније светске луткарске организације је у Шарлевилу (Француска), а организације за Србију у Позоришту лутака «Пинокио».

Награде уреди

  • Стеријина награда за комедију текст „Мачор у чизмама“, Позориште «Бошко Буха», 1995.
  • Стеријина награда за савремени драмски текст, за драму „Извањац“, Црногорско народно позориште Подгорица, 1996.
  • Награда „Исак Самоковлија“ за драму „Лавиринт“, 1985.
  • Награда Народног позоришта у Београду за драму „Извањац“, 1993.
  • Награда „Бранислав Нушић“ за драму „Друго рођење Јованово“ (Извањац), 1993.
  • Награда за најбољи драмски текст на которском Фестивалу позоришта за дјецу за драму „Женидба краља Вукашина“, 1998.
  • Награда „Јосип Колунџић“ Факултета драмских уметности у Београду, за драму „Извањац“, 1993.
  • Награда „Божидар Валтровић“ за драму „Баш Челик“, 1993.
  • Награда „Драгиша Кашиковић“ за драму „Дивче“, 1995.
  • Друга награда за филмски сценарио „Нож“ на Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој бањи, 1999.
  • Награда за најбољу адаптацију - за сценарио филма „Нож“ од Удружења руских писаца на Фестивалу „Златни витез“ у Москви.
  • Змајева награда за укупан допринос драмском стваралаштву за децу, Нови Сад, 2004.
  • Награда за животно дело Мали принц на 17. Међународном фестивалу позоришта за децу у Суботици, 2010.
  • Награда за најбољи текст за представу „Царев славуј“ на 42. Сусретима професионалних позоришта лутака Србије, Нови Сад, 2011.
  • Награда за најбољи текст за представу ”Ружно паче» на 44. Сусретима луткарских позоришта, Крагујевац 2013.
  • Шест пута за редом добио је награду за најбољи текст за луткарско позориште на Сусретима луткарских позоришта Србије.

Дела уреди

Позоришни комади уреди

  • „Извањац“
  • „Хаппy Енд“
  • „Женидба краља Вукашина“
  • „Бајка о цару и славују“
  • „Баш Челик“
  • „Петар Пан“
  • „Мачор у чизмама“
  • „Шаргор“
  • „Црвенкапа“
  • „Пепељуга“
  • „Баш Челик“
  • „Мртва природа“
  • „Босански лонац у Паризу“

ТВ серије уреди

  • „Снови од шпер-плоче“, режија: Павле Рашковић, ТВ Пинк, 1995.
  • „Добро вече, децо“, режија: Дејан Ћорковић, РТС, 1996.
  • „Улица добре воље“, режија: Данило Вукотић, Дечји канал „Бонарт“, 2000.
  • „Чудило се чудило“, РТС, анимирана ТВ серија за децу

Филмови уреди

  • "Нож", по роману Вука Драшковића, режија Мирослав Лекић, 1999.
  • „Рат уживо“, режија: Дарко Бајић, 2000.
  • „Лавиринт“, режија: Мирослав Лекић, 2002.

Референце уреди