Империја

За друге употребе, погледајте Империја (вишезначна одредница).

Империја је суверена држава која функционише као агрегат нација или народа којима влада император или друга врста монарха. Територија и становништво империје обично је већег обима него краљевство.

Римска империја

Империја може бити створена искључиво од суседних територија, попут Аустроугарске или Руске империје, или од територија далеко удаљених од матичне територије, попут колонијалне империје. Поред формалније употребе, реч империја се такође може колоквијално односити на велика предузећа (нпр. транснационална корпорација), политичку организацију коју контролише појединац (политички шеф) или група (политички шефови). Реч империја је повезана са другим речима као што су империјализам, колонијализам и глобализација. Империја се често користи за описивање незадовољства поразним ситуацијама.

Империјална политичка структура може се успоставити и одржавати на два начина: (и) као територијална империја директног освајања и контроле силом или (ии) као принудна, хегемонска империја индиректног освајања и контроле силом. Први метод пружа веће признање и директну политичку контролу, али ограничава даље ширење, јер апсорбује војне снаге у фиксне гарнизоне. Потоњи метод пружа мањи ниво признања и индиректну контролу, али олакшава употребу војне силе за даље ширење. Територијалне империје (нпр. Монголска империја и Међанскаа империја) имају тенденцију да буду суседна подручја. Појам се повремено примењивао за прекоморске империје или таласократије (нпр. Атинска и Британска империја) са лабавијим структурама и више раштрканих територија.

Дефиниција

Империја је мултиетничка или вишенационална држава с политичком и/или војном доминацијом становништва које се културно и етнички разликују од царске (владајуће) етничке групе и њене културе. То је у супротности с федерацијом која је опсежна држава добровољно састављена од аутономних држава и народа. Империја је велика држава која влада над територијама изван својих изворних граница.

Дефиниције физичког и политичког састава империје варирају. То може бити држава која утиче на империјалну политику или одређену политичку структуру. Империје су обично формиране од различитих етничких, националних, културних и верских компоненти. 'Империја' и 'колонијализам' користе се за означавање односа моћне државе или друштва насупрот мање моћном.

Том Најрн и Пол Џејмс дефинишу империје као политике које „шире односе моћи на територијалне просторе над којима немају претходни или одређени правни суверенитет и где, у једном или више домена економије, политике и културе, добијају неке мера опсежне хегемоније над тим просторима у сврху екстраховања или прикупљања вредности”. Рејн Тагепера је дефинисао империја као „било који релативно велики суверени политички ентитет чији састојци нису суверени”.

Поморски аналог копнене империје је таласократија, империја састављено од острва и обала које су доступне својој копненој домовини, попут Делске лиге којом је доминирала Атина.

Надаље, империје се могу проширити копном и морем. Стивен Хоув напомиње да се копнене империје могу окарактерисати експанзијом преко терена, „протежући се директно према спољашњости од оригиналне границе”, док империја морским путем може бити окарактерисано колонијалном експанзијом и империјалном изградњом „све моћније морнарице”.

Међутим, понекад је империја само семантичка конструкција, попут оне када владар преузме титулу „императора”. Нација тог владара логично постаје „империја”, упркос томе што нема додатну територију или хегемонију. Примери овог облика империја су Централноафричка империја, или Корејска империја проглашено 1897. године, када је Кореја, далеко од стицања нове територије, била на ивици анексације од стране Јапанског царства, једна од посљедњих која је назив службено користила . Међу последњим државама у 20. веку познатим као империје у том смислу, биле су Централноафричка империја, Етиопија, Вијетнам, Манџукуо, Немачка и Кореја.

Хронологија империја

Графикон испод приказује хронологију државних организација које су назване империјама. Династичке промене су обележене су белим линијама.

• Хронологија Римске империје наведена испод укључује само његов западни део. Засебно је наведен Византијски наставак римске империје.
• Империје Никеја и Трапезунт биле су наслединице византијске државе.
• Египатска империја бронзаног доба није укључена у графикон. Основао ју је Нармер око 3000. године п. н. е., и трајала је колико и Кина, док је није освојила Ахеменидска Персија 525. године п. н. е..
• Јапан је представљен за периоду своје прекоморске империје (1895–1945). Првобитна Јапанска империје „Осам острва” била би трећа по трајању после Египта и Кине.
• Многа Индијска царства су такође укључена, мада су само Мауријсци, Гупте, Делхијски султани, Могули и Марате владали већином Индије.

Literatura

• Abernethy, David. The Dynamics of Global Dominance: European Empires 1414–1980. New Haven: Yale University Press 2000.
• Bowden, Brett (2009). The Empire of Civilization: The Evolution of an Imperial Idea. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-06814-5. 
• Barkey, Karen. Empire of Difference: The Ottomans in Comparative Perspective. New York: Cambridge University Press 2008.
• Burbank, Jane; Cooper, Frederick (2010). Empires in World History: Power and the Politics of Difference. Princeton: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-12708-8. 
• Cohen, Eliot A. (2004). „History and the Hyperpower”. Foreign Affairs. 83 (4). JSTOR 20034046. doi:10.2307/20034046. Приступљено 26. 12. 2017. 
• Colomer, Josep [1]The European Empire. Amazon Books, 2016.
• Colomer, Josep [2]Great Empires, Small Nations. The uncertain future of the sovereign state. London: Routledge, 2007.
• Cooper, Frederick. Colonialism in Question: Theory, Knowledge, History. Berkeley: University of California Press 1997.
• Darwin, John. After Tamerlane: The Global History of Empire since 1405. London: Bloomsbury Press 2008.
• Elliott, J.H. Empires of the Atlantic World: Britain and Spain in America, 1492–1830. New Haven: Yale University Press 2006.
• Findlay, Ronald and Kevin H. O'Rourke. Power and Plenty: Trade, Power, and the World Economy in the Second Millennium. Princeton: Princeton University Press 2007.
• Gilpin, Robert (1981). War and Change in World Politics. Cambridge University Press. стр. 110—116. ISBN 978-0-521-27376-3. 
• Geiss, Imanuel (1983). War and Empire in the Twentieth Century. Aberdeen University Press. ISBN 978-0-08-030387-1. 
• Galtung, Johan (januar 1996). „The Decline and Fall of Empires: A Theory of De-Development”. Honolulu. Архивирано из оригинала 13. 10. 2007. г. Приступљено 6. 1. 2008.  Written for the United Nations Research Institute on Development, UNRISD, Geneva.
• Howe, Stephen (2002). Empire: A Very Short Introduction. Oxford Press. ISBN 978-0-19-280223-1. 
• James, Paul; Nairn, Tom (2006). Globalization and Violence, Vol. 1: Globalizing Empires, Old and New. London: Sage Publications. 
• Kamen, Henry. Empire: How Spain Became a World Power, 1492–1763. New York: HarperCollins 2003,
• Kennedy, Paul. The Rise and Fall of the Great Powers: Economic Change and Military Conflict from 1500 to 2000. New York: Random House 1987.
• Innis, Harold (1950, rev. 1972). Empire and Communications. Rev. by Mary Q. Innis; foreword by Marshall McLuhan. Toronto, Ont.: University of Toronto Press.
• Lens, Sidney; Zinn, Howard (2003). The Forging of the American Empire: From the Revolution to Vietnam: A History of American Imperialism. Pluto Press. стр. 464. ISBN 978-0-7453-2100-4. 
• Pagden, Anthony. Peoples and Empires: A Short History of European Migration, Exploration, and Conquest from Greece to the Present. New York: Modern Library 2001.
• Subrahmanyam, Sanjay. The Portuguese Empire in Asia, 1500–1700. London: Longman 1993.
• Tracy, James D., ed. The Rise of Merchant Empires: State Power and World Trade, 1350–1750. New York: Cambridge University Press 1990.

Spoljašnje veze

• Index of Colonies and Possessions
• Gavrov, Sergey . Модернизатион оф тхе Емпире. Социал анд Цултурал Аспецтс оф Модернизатион Процессес ин Руссиа. ИСБН 978-5-354-00915-2. 
• Mehmet Akif Okur, Rethinking Empire After 9/11: Towards A New Ontological Image of World Order, Perceptions, Journal of International Affairs, Volume XII, Winter 2007, pp. 61–93.