Индијски институт за науку

Индијски институт за науку (IISc) јавни је универзитет за истраживање и више образовање у областима науке и инжењерства, лоциран у Бангалору у индијској држави Карнатака. Институт је основан 1909. године уз активну подршку Јамсетји Тате и Кришне Раја Вадијара IV, и стога је локално познат и као „Тата институт”.[4] Њему је додељен универзитетски статус 1958. године, и статус Еминентног института 2018. године.

Индијски институт за науку
Оснивање1909
ОснивачиЈамсетји Тата, Кришнараја Вадијар IV
АфилијацијаACU;[1] UGC; AIU, NAAC
ДиректорАнураг Кумар[2]
Академско особље502[3]
Број студената3.743[3]
Преддипломци418
Постдипломци3.325
ЛокацијаБангалор, Карнатака, 560012, Индија
13° 01′ 11″ С; 77° 33′ 58″ И / 13.01978° С; 77.56605° И / 13.01978; 77.56605
КампусУрбани
Веб-сајтwww.iisc.ac.in

Историја уреди

Директори[5]
 
Јамсетји Тата, оснивач

Након једног случајног сусрета између Јамсетји Тата и Свами Вивеканада, на броду 1893. године, где су разговарали о Татовом плану довођења индустрије челика у Индију, Тата је пет година касније писао Вивекананду: „Верујем, да ме се сећате као сапутника на путовању од Јапана до Чикага. Веома се добро сећам вашег гледишта о расту аскетског духа у Индији ... Сећам се тих идеја у контексту моје шеме истраживачког института за науку о којој сте несумњиво чули или читали.”[9][10]

Импресиониран Вивеканандовим гледиштима на науку и лидерским способностима, Тата је желео да он предводи његову кампању. Вивекананда је пројекат подржао са ентузијазмом, и Тата је, с циљем унапређења научних способности земље, формирао Провизиони комитет за припрему плана за оснивање Института за истраживање и високо образовање. Комитет је лорду Курзону представио нацрт предлога 31. децембра 1898.[11] Након тога је нобеловац Сер Вилијам Ремзи позван да предложи прикладно место за такву институцију. Он је предложио Бангалор као најбољу локацију. Мир Осман Али Кан је дао највећи новчани допринос који је током периода од 31 године износио 3 стотине хиљада рупија.[12]

Земљиште и друге објекте за установу донирали су у име државе Мајсор Кришнараја Водејар IV и сам Тата. Држава Карнатака је донирала око 371 акра (1,50 км²) земљишта.[13] (што се сада вреднује на око 200 милијарди рупија). Тата је дао неколико зграда за стварању ИИСц. Држава Карнатака такође је допринела са 500.000 рупија (сада вреднутих 12,5 милиона) за капиталне издатке и 50.000 рупија (сада у вредности од 1,25 милиона) за годишње трошкове.[14][15]

Формирање института одобрио је вајсрој, лорд Минто, а неопходни Налог отпочињања којим је омогућено његово функционисање је потписан 27. маја 1909. године.[16] Почетком 1911. године, Махараџа од Мајсора положио је камен темељац института, и 24. јула, прва група студената примљена је на катедру за општу и примењену хемију Нормана Рудолфа и електротехнику под Алфердом Хајом. Два месеца касније отворено је Одељење за органску хемију. Године 1958, УГЦ је доделио институту статус врхунског института.[17]

У време настанка ИИСц 1909. године, Морис Траверс, сарадник Сер Вилијама Ремзија у откривању племенитих гасова, постао је његов први директор. За Траверса је то био природни наставак његовог рада на институту, јер је он играо улогу у његовом оснивању. Први индијски директор био је нобеловац Сер C.V. Раман. Раман је био индијски добитник Нобелове награде за науку.[16] Садашњи директор је Анураг Кумар.

Овај институт је први увео магистарске студије из инжењерства. Такође је започео интегрисане докторске програме за дипломиране студенте биолошких, хемијских, физичких и математичких наука.[11]

Године 2018, ИИСц је био један од првих шест института којима је додељен статус Еминентног института.[18]

Студентске активности уреди

Правега је годишњи научни, технолошки и културни фестивал индијског Института за науку из Бангалора. Покренут 2013. године од стране додипломских студената ИИСц, фестивал се обично одржава трећег викенда јануара.[19] ИИСц је домаћин Вијиошија, годишњег националног научног кампа за средњошколце и студенте.[20]

ИИСц такође има активне спортске тимове, од којих су главни у крикету, фудбалу, бадминтону и одбојци. Они сваке године учествују у ИИСМ (интер ИИСЕР спортски сусрети) и бројним другим турнирима и догађајима.[21]

Терористички напад из децембра 2005. уреди

Дана 28. децембра 2005. године, два непозната мушкарца започела су неселективну пуцњаву у кампусу ИИСц. Маниш Чандер Пури, професор из ИИТ у Делхију, погинуо је у нападу. Четири друге особе су повређене.[22][23]

Асоцијације дипломираних студената уреди

ИИСц има матично удружење алумнија (АА) у Бангалору[24] и неколико других огранака укључујући САД (ИИСЦААНА).[25] Од недавно удружење родитеља укључено је у неколико спорова.[26] Један од разлога су напори појединаца да се дозволи носиоцима диплома који нису стечене на ИИСц да постану део АА. Слична ситуација је створена у ИИСЦААНА, кад је допуштено да неколико особа које нису ИИСц чланови да буду активне у тиму. ИИСцААНА омогућава онима који нису стекли диплому да постану чланови додавањем клаузуле „завршен најмање један семестар курсева у ИИСц”[27] у секцији правилника за подобност чланства.

Референце уреди

  1. ^ „Ассоциатион оф Цоммонwеалтх Университиес Мембарс-Асиа”. Приступљено 16. 1. 2019. 
  2. ^ „ИИСц Леадерсхип”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2021. г. Приступљено 01. 12. 2019. 
  3. ^ а б „ИИСц ин Нумберс”. Индиан Институте оф Сциенце. Архивирано из оригинала 26. 11. 2020. г. Приступљено 19. 7. 2016. 
  4. ^ „Оур Херитаге” (ПДФ). Пурсуит анд Промотион оф Сциенце. Индиан Институте оф Сциенце. стр. 18. Архивирано из оригинала (ПДФ) 19. 04. 2003. г. Приступљено 19. 10. 2012. 
  5. ^ а б в Ревисед 20 Јуне 2015 (2008). „Индиан Институте оф Сциенце Арцхивес”. Арцхивес анд Публицатионс Целл, ИИСц, Бангалоре. Архивирано из оригинала 29. 5. 2013. г. 
  6. ^ „Индиан Институте оф Сциенце: Тхе Фирст Хундред Yеарс” (ПДФ). ИИСЦ. Приступљено 29. 3. 2013. 
  7. ^ „Тхе Хинду: Ан институтион буилдер”. Хиндуоннет.цом. Архивирано из оригинала 6. 6. 2011. г. Приступљено 1. 9. 2010. 
  8. ^ „Индиан Ацадемy оф Сциенцес — Проф. С. Рамасесхан”. Иас.ац.ин. 10. 10. 1923. Приступљено 1. 9. 2010. 
  9. ^ „Пресидент'с Аддресс ат тхе Интегритy Индиа Цампаигн бy тхе CII ат Цоимбаторе”. Пресс Информатион Буреау, Говернмент оф Индиа. 19. 12. 2006. Приступљено 15. 6. 2007. 
  10. ^ Гандхи, Дивyа (4. 6. 2007). „Сторy оф ИИСц то бе реливед тхроугх ан арцхивес целл”. Тхе Хинду. Цхеннаи, Индиа. Архивирано из оригинала 30. 09. 2007. г. Приступљено 15. 6. 2007. 
  11. ^ а б „А Хисторицал Перспецтиве”. Индиан Институте оф Сциенце. Архивирано из оригинала 28. 5. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2012. 
  12. ^ „Реминисцинг тхе севентх Низам'с енормоус цонтрибутион то едуцатион”. теланганатодаy. 27. 3. 2017. 
  13. ^ [1] Архивирано 2011-12-30 на сајту Wayback Machine
  14. ^ Оригин оф Индиан Институте оф Сциенце
  15. ^ „Сциенце wитх а соул”. Тата Гроуп. Архивирано из оригинала 20. 2. 2008. г. Приступљено 15. 6. 2007. 
  16. ^ а б Wарриер, БС (30. 1. 2012). „Тхе ИИСц стамп он сциенце ресеарцх”. Тхе Хинду. Цхеннаи, Индиа. Архивирано из оригинала 4. 2. 2013. г. Приступљено 22. 8. 2015. 
  17. ^ „Лист оф Институтионс оф хигхер едуцатион wхицх хаве беен децларед ас Деемед то бе Университиес ас он 06.10.2017” (ПДФ). Университy Грантс Цоммиссион. 6. 10. 2017. Приступљено 30. 10. 2017. 
  18. ^ „Говернмент децларес 6 едуцатионал ‘Институтионс оф Еминенце’ ; 3 Институтионс фром Публиц Сецтор анд 3 фром Привате Сецтор схортлистед”. пиб.гов.ин (Саопштење). Министрy оф Хуман Ресоурце Девелопмент. 9. 7. 2018. Приступљено 15. 10. 2019. 
  19. ^ „Гет реадy фор Правега”, Тхе Хинду 
  20. ^ „Натионал Сциенце (ВИЈYОСХИ) Цамп 2014”. 19. 2. 2015. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 16. 12. 2015. 
  21. ^ „ИИСМ 2016”, ИИСЕР Колката 
  22. ^ Репортер, Стафф (27. 12. 2015). „Тен yеарс он, ИИСц. аттацк мастерминд ат ларге” — преко www.тхехинду.цом. 
  23. ^ „ИИСЦ'с Сецуритy Wас Беефед Уп Афтер тхе Аттацк 10 Yеарс Аго”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2016. г. Приступљено 01. 12. 2019. 
  24. ^ „ИИСц Алумни Ассоциатион | ИИСц алумни ассоциатион wебсите”. Иисцалумни.цом. Архивирано из оригинала 01. 09. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019. 
  25. ^ „Абоут Ус”. Иисцаана.орг. Архивирано из оригинала 30. 08. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019. 
  26. ^ „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 15. 2. 2019. г. Приступљено 15. 2. 2019. 
  27. ^ „Мемберсхип Фее & Хоw то бецоме а Мембер ?”. Иисцаана.орг. Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2019. 

Спољашње везе уреди