Интратекална примена баклофена у лечењу тешке спастичности
Интратекална примена баклофена у лечењу тешке спастичности (у даљем тексту скраћено ИТБ) је минимално инвазивни начин лечења, који се заснива на хроничном, континуираном, интратекалном убризгавању лека (баклофена) директно у мождану течност кроз уску цевчицу, из пумпе, која је претходно уведена у кичмени канал.
| Интратекална примена баклофена у лечењу тешке спастичности | |
|---|---|
 Интратекална пумпа за примену баклофена. | |
| Специјалност | неурологија, анестезиологија |
ИТБ је безбедне и ефикасне методе лечења израженог спастицитета. Кључни предуслови за то су адекватна селекција болесника и добра контрола основне болести. Минимално инвазивном имплантационом техником уз искуство у одабиру компоненти система за ИТБ, настанак локалних компликација са зарастањем на месту имплантације система за ИТБ може се успешно превенирати. Овај облик терапије захтева стрпљивост и добру сарадњу пацијента, медицинске сестре и хирурга.[1]
О баклофену уреди
Баклофен је структурни аналог ГАБА (γ-амино-бутерна киселина) и неселективни агонист ГАБА рецептора.[2] Спазмолитичко дејство остварује се посредством ГАБАБ рецептора, механизмом пресинаптичке инхибиције ексцитаторне проприоцептивне неуротрансмисије у кичменој мождини.[3][1][2][4][5]
Корисно својство баклофена је да се толеранција не јавља у знатној мери — баклофен задржава своје терапеутске антиспазмодичке ефекте чак и након неколико година сталне употребе.[6] Међутим, толеранција се може развити код неких пацијената који примају лек интратекално.[7][8][9]
Предности уреди
Преднсоти континуираног убризгавање у одређени сегмент спиналне цистерне додатно употпуњује ефикасност ИТБ, јер се:
Поступак уреди
Ова метода представља минимално инвазивни начин лечења којим се успешно елиминише спастицитет највећег интензитета, изводи се тако што се чел убризгава лека континуирано у задатој дози, у мождану течност уз помоћ поткожно имплантиране програмабилне пумпе, кроз уску цевчицу која је претходно уведена у кичмени канал, а кроз њу пумпа континуирано избацује одговарајућу, задату дозу лека.
Терапијска доза баклофена просечно је 100 пута нижа од оралне уз минимални развој толеранције и нежељених ефеката.[3][2][4] Испражњени резервоар пумпе се пуни једноставним убризгавањем лека преко коже. Једно пуњење траје од једног до три месеца.
Перкутано, неинвазивно, телеметријско подешавање режима рада имплантиране баклофенске пумпе додатно употпуњује ефикасност лечења, пружајући могућност прецизног индивидуалног дозирања баклофена у односу на степен спастицитета и његове циркадијалне варијације.[2][4][10]
Ограничења и добре стране уреди
Лимитирајући фактори оралне примене баклофена су лоша липосолубилност са последично ниском концентрацијом у ликвору, као и појава централних депресорних ефеката, посредованих ГАБАА рецептором, при суптерапијским спазмолитичким дозама.[4]
ИТБ омогућава директно дејство баклофена на пресинаптичке ГАБАБ рецепторе чиме се постиже ефикасно лечење спастицитета 100 пута нижим дозама од оралних.[3][1][4]
Контраиндикације уреди
- Пацијенти са доказаном алергијом на перорално узети бакофен.
- Пацијенти са другим електроничким имплантатима (нпр. пацемакер) због могућности размене електричних импулса између имплантата, што може довести, до промене у дозирању лека.
- Пацијенти с нуспојавама токком пробне процедуре.
- Не сме се користити у случају инфекције, менингитиса, вентрикулитиса, кожних инфекција, бактеријемије или септикемије.
- Ако пацијент није одговарајућих телесних мера за прихват пумпе.
- Ако пацијент има аномалије кичме које ометају смештај катетера.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ а б в Аббруззесе Г. Тхе медицал манагемент оф спастицитy. Еур Ј Неурол 2002; 9 Суппл 1: 30–4.
- ^ а б в г д Турнер МС. Интртхецал бацлофен инфусион фор тхе треатмент оф интрацтабле спастицитy. Ин: Батјер ХХ, Лофтус CM. Теxтбоок оф неурологицал сургерy. Принциплес анд працтице. Пхиладелпхиа: Липпинцотт Wиллиамс&Wilkins; (2003). стр. 1195.–206.
- ^ а б в Оцхс Г, Науманн C, Димитријевић M, Синдоу M. Интратхецал бацлофен тхерапy фор спинал оригин спастицитy: спинал цорд ињурy, спинал цорд дисеасе, анд мултипле сцлеросис. Неуромодулатион 1999; 2(2): 108–19.
- ^ а б в г д Мухонен ГМ. Спастицитy анд тхе бацлофен пумп. Ин: МцГлоне ДГ, едитор. Педиатриц Неуросургерy: Сургерy оф Девелопментал Неурологицал Сyстемс. Пхиладелпхиа: WБ Саундерс; (2001). стр. 1066.–74.
- ^ Схееан Г. Тхе патхопхyсиологy оф спастицитy. Еур Ј Неурол 2002; 9 Суппл 1: 3–9.
- ^ Гаиллард, M. Ј.. (1977). „Цомпарисон оф тwо мусцле релаxант другс он хуман слееп: диазепам анд парацхлоропхенyлгаба”. Ацта Псyцхиатр Белг. 77 (3): 410—425. ПМИД 200069.
- ^ Хеетла, Х. W.; Стаал, M. Ј.; Клипхуис, C.; Ван Лаар, Т. (2009). „Тхе инциденце анд манагемент оф толеранце ин интратхецал бацлофен тхерапy”. Спинал Цорд. 47 (10): 751—756. ПМИД 19333246. дои:10.1038/сц.2009.34.
- ^ Ниелсен, Ј. Ф.; Хансен, Х. Ј.; Сунде, Н.; Цхристенсен, Ј. Ј. (2002). „Евиденце оф толеранце то бацлофен ин треатмент оф севере спастицитy wитх интратхецал бацлофен”. Цлиницал неурологy анд неуросургерy. 104 (2): 142—145. ПМИД 11932045.
- ^ Хеетла, Х. W.; Стаал, M. Ј.; Ван Лаар, Т. (2009). „Толеранце то цонтинуоус интратхецал бацлофен инфусион цан бе реверсед бy пулсатиле болус инфусион”. Спинал Цорд. 48 (6): 483—486. ПМИД 19918253. дои:10.1038/сц.2009.156.
- ^ а б Мадсен ЈР, Пенн РД. Процедурес фор интратхецал пхармацологицал тхерапy. Ин: Каyе АХ, Блацк Мц П, едиторс. Оперативе неуросургерy. Лондон: Цхурцхилл Ливингстоне; (2000). стр. 1505.–11.
Спољашње везе уреди
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
