Инвестиционо злато

Инвестиционо злато је врста злата која се користи као средство инвестирања [1]. Оно се разликује од украсног злата, које се обично користи у накиту и другим украсним предметима. Инвестиционо злато се сматра сигурном инвестицијом и обично се користи као заштита од инфлације и економских нестабилности.

инвестиционо злато од 500 грама полуге
Инвестиционо злато у полугама од 500 грама са заштитиним блистер омотачем

Злато је једна од најстаријих и најпознатијих валута на свету[2], а његова вредност се одржала кроз векове. Инвестиционо злато се може купити у облику златних полуга или златних новчића, које издају централне банке и познате ковнице. Такође постоји могућност инвестирања у златне берзанске фондове[3] или у деонице компанија које се баве рударењем и производњом злата.

Инвестиционо злато је популарно међу инвеститорима који желе да диверсификују свој портфељ, смање ризик и заштитите се од економских неизвесности[4]. Ова врста инвестиције захтева пажљиво проучавање тржишта и цена, али може бити профитабилна дугорочна[5] инвестиција.[6]

Историја инвестиционог злата

уреди

Историја инвестиционог злата сеже дубоко у прошлост, још од времена када се злато користило као облик новца и средство плаћања.[7] У древним цивилизацијама попут египатске, римске и грчке, злато је било драгоцен метал који се користио за израду накита, уметничких дела и предмета од велике вредности.[8]

Од првих цивилизација и храмова украшених златом, од старог Египта и древне Кине, све до савременог доба – злато је било део културе свих народа света. Овај племенити метал био је један од првобитних облика богатства на планети. Ако сте поседовали злато – поседовали сте и моћ.

Стога, не чуди ни чињеница да се термин Златно доба користио у класичној митологији, како би се описало прво и најбоље доба човечанства – оно које је просперитетно.

Међутим, употреба злата као инвестиције је релативно нова појава[9]. У 19. веку, златна грозница у Калифорнији и другим деловима света довела је до велике производње злата и повећане потражње за овим металом.[10] У то време, инвеститори су почели да купују физичко злато[11] у облику полуга и новчића као начин да сачувају своје богатство.

 
Инвестиционо злато у облику златних новчића

Током 20. века, злато је постало популарно[12] међу централним банкама као резервна валута[13] и средство за стабилизацију цена. У САД-у је 1933. године донет закон о конфискацији злата[14], који је забранио грађанима да поседују физичко злато. Међутим, 1971. године, председник Рицхард Ниxон је укинуо везу долара са златом[15], што је омогућило слободно тржиште злата и повећало интересовање за инвестиционо злато.

Физичко инвестиционо злато

уреди

Физичко инвестиционо злато се односи на злато у физичком облику, укључујући златне полуге, златне новчиће и накит. Инвеститори купују физичко злато као начин да сачувају своје богатство и заштите се од финансијских криза.

Златне полуге су најчешћи облик физичког инвестиционог злата. Оне су израђене у стандардним величинама, укључујући једну унцу (31,103 грама), 10 унци, 100 грама и 1 килограм. Полуге се могу купити од банака, продаваца племенитих метала или онлине.[16]

Златни новчићи су још један облик физичког инвестиционог злата. Они су израђени од чистог злата и имају одређену номиналну вредност. Међу популарним златним новчићима су Канадски јаворов лист, Амерички орао, Јужноафрички кугерранд и Аустралијски кенгур.

Накит од злата такође може бити облик физичког инвестиционог злата. Међутим, његова вредност може варирати због трошкова израде[17], квалитета злата и уметничке вредности. Инвеститори који желе да купе накит од злата као инвестицију треба да обрате пажњу на ове факторе.

Физичко инвестиционо злато може пружити дугорочну сигурност и заштиту богатства, али има и одређене недостатке. Укључује трошкове складиштења и осигурања, ризик крађе и потребу за потврђивањем аутентичности[18]. Такође, продаја физичког злата може бити спорија и скупља у поређењу са продајом финансијског инвестиционог злата попут ЕТФ-а.[19]

Инвестиционо злато у облику накита

уреди

Инвестиционо злато у облику накита је популарна опција за оне који желе да инвестирају у племените метале. Златни накит је атрактиван и функционалан, али може бити и вредна инвестиција[20], нарочито ако је направљен од висококвалитетног злата[21] и дијаманта у облику вереничког прстена са дијамантом,[22] дијамантских огрлица или минђуша.

Златни накит је не само симбол статуса и стила, већ и тржишно вредан предмет. Инвестициони накит се разликује од обичног накита по томе што је направљен од злата високе чистоће[23], често 22 карата или више. Висока чистоћа злата у инвестиционом накиту значи да нема других легура које би могле да смање његову вредност.

Инвестициони накит обично има стандардизовану тежину и димензије, што омогућава лако рачунање вредности и продају по актуелној цени злата на тржишту.[24] Инвестициони накит може бити израђен у различитим облицима, укључујући златне полуге, златне новчиће и златни накит.

Међутим, када се ради о инвестирању у златни накит, постоји неколико фактора који треба размотрити. Прво, треба имати на уму да златни накит није лако ликвидан као неки други облици инвестиција у злато, попут златних полуга или златних новчића. Поред тога, златни накит често има високе марже[25] за производњу и продају, што може утицати на коначну цену коју ћете платити.

Ипак, инвестициони златни накит може бити добра опција за оне који траже диверсификацију портфеља. Као и код сваке друге инвестиције, треба пажљиво размотрити све факторе пре доношења одлуке.

Финансијско инвестиционо злато

уреди

Финансијско инвестиционо злато представља улагање у злато у облику финансијских инструмената, као што су ЕТФ-ови (фондови који прате цену злата),[26] футурес уговори, опције и други финансијски инструменти. Овакав облик улагања у злато је популаран јер је ликвидан, приступачан и лакше се управља у поређењу са физичким поседовањем злата.

ЕТФ-ови су најпопуларнији облик финансијског инвестиционог злата и обично прате цену злата на светском тржишту]. Инвеститори купују деонице ЕТФ-а који је везан за злато, а цена тих деоница се креће у складу са променама цене злата на тржишту.[27] Ово омогућава инвеститорима да имају изложеност према цени злата, без потребе за поседовањем физичког злата.

Футурес уговори представљају уговор између две стране који омогућава куповину или продају злата по унапред одређеној цени и датуму. Футурес уговори се користе за заштиту од могућих промена цена злата.

Опције омогућавају инвеститорима да купе или продају злато по унапред одређеној цени у будућности. Ово је популарна опција за инвеститоре који желе да се заштите од губитка новца услед непредвидивих[28] кретања цена на тржишту.

Као и код свих инвестиција, постоји одређени ниво ризика када се ради о финансијском инвестиционом злату. Тржиште злата је подложно флуктуацијама, па се цена злата може кретати у различитим правцима у кратком временском периоду.

Где се купује инвестиционо злато

уреди

Инвестиционо злато може се купити на неколико различитих места, укључујући:

  1. Може се купити од банака и финансијских институција које нуде услуге продаје злата. Ово је популарна опција за оне који преферирају физичко поседовање злата у облику полуга или новчића.
  2. Инвестиционо злато може се купити од лиценцираних трговаца златом и драгоценим металима. Ови трговци продају различите облике инвестиционог злата, укључујући златне полуге, златне новчиће и златни накит.
  3. Може се купити преко онлине платформи за трговање драгоценим металима. Ове платформе омогућавају куповину и продају злата путем интернета, што је популарно за оне који преферирају брзу и једноставну трансакцију.
  4. Инвестиционо злато може се купити путем финансијских инструмената као што су ЕТФ-ови, футурес уговори и сличне опције. Ови финансијски инструменти могу се купити путем брокера или онлине платформи за трговање.

Важно је напоменути да куповина инвестиционог злата укључује одређени ниво ризика и да је потребно пажљиво размотрити све опције пре доношења одлуке. Инвеститори би требали да истраже различите опције за куповину инвестиционог злата и да се посаветују са стручњаком за инвестиционо злато пре него што донесу одлуку.

ПДВ на инвестиционо злато

уреди

Члан Закона републике Србије, 36б,[29] прописује да је инвестиционо злато ослобођено пореза на додату вредност. Компанија Инсигнитус ГОЛД је у фебруару 2015. године поднела иницијативу у Министарству финансија за укидање ПДВ-а на инвестиционо злато. Иницијатива је била заснивана на више чврстих аргумената као што су: усклађивање са директивом ЕУ 2006/112[30] о заједничком систему пореза на додату вредност, упоредној регулативи у региону, значају развоја овог облика инвестиционог улагања за домаће субјекте и развој финансијског тржишта и коначно на потенцијалним могућностима за отварање нових радних места доласком страних компанија које се баве племенитим металима на тржишту Србије.

ПДВ се, према Закону о ПДВ-у и члану 36б не плаћа на:

  • Промет и увоз инвестиционог злата, укључујући и инвестиционо злато чија је вредност наведена у потврдама о алоцираном или неалоцираном злату, злато којим се тргује преко рачуна за трговање златом, укључујући и зајмове и замене злата (своп послови) који подразумевају право власништва или потраживања у вези са златом, као и активности у вези са инвестиционим златом на основу фјучерс и форвард уговора чији је резултат пренос права располагања или права потраживања у вези са инвестиционим златом;
  • Промет услуга посредника који у име и за рачун налогодавца врши промет инвестиционог злата.

Ризици улагања у инвестиционо злато

уреди

Инвеститори који улажу у злато увек сносе тржишни ризик, односно ризик губитка вредности у случају пада цене злата. Тржишни ризик је већа понуда или мања потражња. Пошто је производња злата подложна само релативно малим флуктуацијама у кратком року, ризик од изненађујућег повећања понуде углавном произилази из продаје великих (централне банке) или многих (масовна паника) инвеститора. Потражња за златом се углавном дистрибуира међу произвођачима накита, индустријом и инвеститорима. Стога постоји ризик од пада тражње ако злато изгуби своју важност као накит, ако индустрија пронађе јефтиније заменске материјале или ако инвеститори пређу на друге класе инвестирања (нпр. акције, некретнине, друга роба).

Поред тога, пошто се цена злата котира у доларима, постоји и валутни ризик[31] за инвеститоре који бораве ван валутног подручја америчког долара. Курс евра у опадању је еквивалентан повећању вредности злата (на бази евра); Насупрот томе, опадајући курс долара смањује вредност злата у еврозони.[32]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Блиц – у вези с улагањем у инвестиционо злато”. www.нбс.рс. Приступљено 2023-03-17. 
  2. ^ Стеферле, Роналд. „Злато – мек метал, чврста валута”. Политика Онлине. Приступљено 2023-03-17. 
  3. ^ „Десет златних правила инвестирања на берзи за поцет”. www.бизнис-академија.цом. Приступљено 2023-03-17. 
  4. ^ „Цена злата достигла нови историјски максимум! Сазнајте како да тргујете ценом злата из своје куће”. Телеграф Бизнис (на језику: српски). 2020-08-21. Приступљено 2023-03-17. 
  5. ^ Дугорочан
  6. ^ „Портал 24седам.рс – у вези с резервама у злату”. www.нбс.рс. Приступљено 2023-03-17. 
  7. ^ Костић, Јелена (2017-08-30). „Настанак I Развој Новца – Од шкољки До Криптовалута | Јелена Костић”. www.светнауке.орг (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-17. 
  8. ^ Јокановић, Владимир (2020-12-20). „ЗЛАТО, ВРЕДНОСТ КОЈА НЕ ПРОЛАЗИ Сија истим сјајем 6.000 година”. Бизнис.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17. 
  9. ^ „Wхат Ис тхе Голд Стандард? Адвантагес, Алтернативес, анд Хисторy”. Инвестопедиа (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-17. 
  10. ^ мејл, V. Ф. / Дејли. „ГРАД ДУХОВА Некада је био средиште златне грознице, а данас у њему нема живе душе”. Блиц.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17. 
  11. ^ Илић, Драго (2022-09-09). „Физичко злато – Предности поседовања физичког злата || Трендy”. Трендy портал (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17. 
  12. ^ Популарност
  13. ^ Резервна валута
  14. ^ „Еxецутиве Ордер 6102: Дид Yоу Кноw?”. У.С. Монеy Ресерве (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-17. 
  15. ^ Иванковић, Жељко (2021-08-13). „Ниxонов шок. Прије точно педесет година укинуто је златно сидро и валуте су почеле плутати. Свијет се окренуо наглавце”. Идеје.хр. Приступљено 2023-03-17. 
  16. ^ „Блиц – у вези с улагањем у инвестиционо злато”. www.нбс.рс. Приступљено 2023-03-17. 
  17. ^ ЕБ (2022-09-28). „Највећи рудници злата на свету”. Енергија Балкана (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17. 
  18. ^ „Закон о потврђивању Конвенције о контроли и жигосању предмета од драгоцених метала са анексима I и ИИ”. Министарство привреде Републике Србије (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17. 
  19. ^ „Удео руског злата смањен у осам фондова: "Одлиле" се полуге вредне 2,2 милијарде долара”. Телеграф Бизнис (на језику: српски). 2022-12-21. Приступљено 2023-03-17. 
  20. ^ „Исплати ли се више имати накит или златнике? Истражили смо најчешће заблуде о злату, могли бисте се изненадити”. Дневник.хр (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-17. 
  21. ^ Висококвалитетно злато
  22. ^ Веренички прстен са дијамантом
  23. ^ „Пуритy оф голд: Дифференце бетwеен 24к, 22к анд 18к голд”. Тхе Тимес оф Индиа. 2020-04-15. ИССН 0971-8257. Приступљено 2023-03-17. 
  24. ^ „Голд ПРИЦЕ Тодаy | Голд Спот Прице Цхарт | Ливе Прице оф Голд пер Оунце | Маркетс Инсидер”. маркетс.бусинессинсидер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2023-03-17. 
  25. ^ Маржа
  26. ^ Линкмедиа. „Инвестициони фондови | Хартије од вредности”. НЛБ Комерцијална банка ад Београд (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17. 
  27. ^ Миладиновић, Марко (2022-07-12). „Да ли је време да злато поново засија пуним сјајем?”. Бизнис.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-03-17. 
  28. ^ Импредецибле
  29. ^ „Закон о предметима од драгоцених метала”. www.параграф.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-03-22. 
  30. ^ ЕУ 2006/112
  31. ^ „Мој Банкар”. www.мој-банкар.хр (на језику: хрватски). Приступљено 2023-03-22. 
  32. ^ Јокановић, Владимир (2021-08-01). „Када је долар постао вреднији од злата”. Бизнис.рс (на језику: српски). Приступљено 2023-03-22. 

Спољашње везе

уреди