Ионол
Ионол (Бутилисани хидрокситолуен, BHT, бутилхидрокситолуен) је липофилно (у масти ратворно) органско једињење. Он је хемијски дериват фенола, који је користан због његових антиоксидансних својстава. Европске и америчке регулације дозвољавају мале количине овог једињења да се користе у као прехрамбени адитив. Његова употреба је контроверзна јер постоје тврдње да доприноси хиперактивности деце као и развоју канцера. У контрасту с тим, БХТ се заговара као прехрамбени суплемент и антивирусни лек који је користан против вируса херпес фамилије.
_Structural_Formula_V1.svg)
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
2,6-bis(1,1-dimetiletil)-4-metilfenol
| |
| Други називи
2,6-ди-терт-бутил-4-метилфенол
2,6-ди-терт-бутил-p-крезол (ДБПЦ) 3,5-ди-терт-бутил-4-хидрокситолуен БХТ Е321 АО-29 Авокс БХТ Додатак РЦ 7110 | |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.004.439 |
| EC број | 204-881-4 |
| Е-бројеви | Е321 (антиоксиданси, ...) |
| КЕГГ[1] | |
| RTECS | ГО7875000 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C15H24O | |
| Моларна маса | 220,35 g/mol |
| Агрегатно стање | Бели прах |
| Густина | 1,048 g/cm3 |
| Тачка топљења | 70–73 °C |
| Тачка кључања | 265 °C (538 K) |
| 1,1 mg/L (20°C)[2] | |
| Опасности | |
| Опасност у току рада | Запаљив |
| Безбедност приликом руковања | External MSDS |
| R-oznake | 22-36 37 38 |
| S-oznake | 26-36 |
| NFPA 704 | |
| Tačka paljenja | 127 °C |
| Сродна једињења | |
Сродна једињења
|
Бутилисани хидроксианизол |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
БХТ је у широкој употреби као антиоксиданс за горива.
Производња уреди
BHT се припрема реакцијом p-крезола (4-метилфенола) са изобутиленом (2-метилпропеном) у присуству катализатора сумпорне киселине: [3]
- CH3(C6H4)OH + 2 CH2=C(CH3)2 → ((CH3)3C)2CH3C6H2OH
Алтернативно, BHT се може припремити из 2,6-ди-терт-бутилфенола путем хидроксиметилације или аминометилације и накнадне хидрогенолизе.
Референце уреди
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ „KEMI - Swedish Chemicals Agency - read the 1'st of Marts 2010 on”. Архивирано из оригинала 11. 08. 2011. г. Приступљено 02. 12. 2012.
- ^ Фиеге, Хелмут; Вогес, Хеинз‐Wернер; Хамамото, Тосхиказу; Умемура, Сумио; Иwата, Тадао; Мики, Хисаyа; Фујита, Yасухиро; Буyсцх, Ханс‐Јосеф; Гарбе, Доротхеа; Паулус, Wилфриед (2000). „Пхенол Деривативес”. Уллманн'с Енцyцлопедиа оф Индустриал Цхемистрy. ИСБН 9783527303854. дои:10.1002/14356007.а19_313.
