Ивана Хаџи-Поповић

Ивана Хаџи-Поповић (Београд, 1951) српска је књижевница, редитељка, сценариста и преводилац.

Ивана Хаџи-Поповић
Лични подаци
Датум рођења(1951{{month}}{{{даy}}})1951.(72/73 год.)
Место рођењаБеоград, ФНР Југославија

Биографија уреди

Ивана Хаџи-Поповић је рођена у Београду, где је завршила гимназију, Филолошки факултет, одсек за француски језик и књижевност. Магистрирала је на теми из француске књижевности код професора Ивана Димића. До сада је објавила осам романа: Сезона трешања (1998), Кнез (1999), Брод за Буенос Ајрес (2001), Замка ( 2004, награда „Исидора Секулић“), На Хадријановом трагу (2008), Јапанска кутија (2010), Жена с букетом (2012), Ватра и цвет (2014) и три збирке есеја: Колумбово јаје (2006), Исидора, ерос и тајна (2009), Поигравање (2011).

Бави се и превођењем романа, прича и есеја с француског и италијанског језика. Превела је тридесетак аутора: Маргарет Јусенар, Мишела Турнијеа, Колет, Маргерит Дирас, Анрија де Монтерлана, Пјера Мишона, Емилија Гаду, Дина Буцатија... Ради као уредник у београдској издавачкој кући Албатрос Плус.

Уметност у спрези са љубављу омиљена је тема ове ауторке. Оно што пише је често смештено у Београд, како онај Деспота Стефана тако и онај двадесетог века, доба неограничене тираније и Великог брата који не воли несаломивост, неукротивост и неизмерност каква је поезија, столеће које је први пут и поставило изузетно важно питање односа жена према литератури и у којем је једна жена, Енглескиња Вирџинија Вулф, успоставила нови, психички језик фикције.[1][2]

Живи и ствара у Београду.

Објављена дела уреди

Романи уреди

  • Сезона трешања, КОВ, Вршац 1998 (у најужем избору за НИН-ову награду).
  • Кнез, КОВ, Вршац, 1999.
  • Брод за Буенос Ајрес, Југословенска књига Београд, 2001; ISBN 86-7411-046-0.
  • Замка, „Филип Вишњић“ Београд, 2004, (Награда Исидора Секулић), ISBN 86-7363-412-1.
  • На Хадријановом трагу, „Филип Вишњић“ Београд, 2008, ISBN 978-86-7363-567-5.
  • Јапанска кутија, Палабра Београд 2010, ISBN 978-86-88091-01-5.
  • Жена с букетом, Медијска књижара Круг, Београд 2012, ISBN 978-86-83523-44-3.
  • Ватра и цвет, Медијска књижара Круг, Београд 2014, ISBN 978-86-83523-52-8.
  • Љубичице Леонарда да Винчија, Албатрос плус, Београд 2017, ISBN 978-86-6081-244-7.[3]
  • Сенка доктора Јунга, Албатрос плус, Београд 2020, ISBN 978-86-6081-313-0.

Сезона трешања уреди

Први роман који је написала, Сезона трешања нашао се 1999. године у првих пет за НИН-ову награду. Трешње као метафизичко воће које сублимира чежњу, лепоту, сласт, укус, незаситост, а својом бојом и крв, метафора су многих њених размишљања. На ветрометини Првог светског рата рађа се љубав између француске списатељице Анаис и српског авијатичара Драгослава који из Београда, с почетка 20. века, стиже у Париз да студира науку о минералима. Анаис се заљубљује у чедност његове «полуисточњачке, полуварварске културе» која је привлачи, али из чијег ће, потом, крвавог ратног оквира побећи...

Кнез уреди

Београд, 1407. Деспот Стефан Лазаревић, владар и велики градитељ, песник златних стихова, дипломата, војсковођа, витез Змајевог реда живи више живота који на светлости историографских података и предања никада нису довољно расветљени. Тако његов портрет у роману постаје скривалица у којој Венеција, Дубровник, Будим, Порта, моћне силе тог времена, играју закулисне игре...

Јапанска кутија уреди

Овај роман о рањеној сексуалности и злоупотреби емоција у Неw Аге грозници у којој се нежност замењује еротиком, а страст порнографијом открива оно шта жена у потаји сања и шта јој непрестано измиче.Виртуелна стварност, у којој живимо, завођењу даје невиђен замах. Свака врста моћи је заводљива – новац, слава, обећања, нарочито оно о срећи. Од свега, најзаводљивија је, ипак, обмана. Она, као да најбоље прекрива наше духовно и економско безнађе из којег се, попут авети, помаљају нетрпељивост и насиље. Као да смо постали протагонисти чувеног Кјубриковог филма из седамдесетих година прошлог века – «Паклена поморанџа». Па, како у том свету пронаћи равнотежу? Јунакињи, новинарки у тиражном недељнику, помаже зен круг који ће се коначно затворити кад јој се, једне ноћи, у рукама случајно нађе јапанска кутија...

Поигравање уреди

Ово је збирка кратких литерарних биографија највећих имена уметности, од Бекета, Јонеска, Хемингвеја до Спинозе и Ел Грека чији су мото речи Вирџиније Вулф: "Са задовољством бих била Шекспирова мачка, Китсово прасе и Скотов канаринац да могу да будем у друштву тих великана." Ауторка је ову књигу и написала књигу управо у жељи да у друштву својих изабраника открије о њима и у њима оно што још нико није. Зато је вероватно о тој књизи Александар Гаталица и записао: "Не знам да ли је књига Иване Хаџи-Поповић теорија, нисам сигуран ни да је пракса, али јесам да је то ванредно лепо и осећајно исписано штиво. Реч је о седамнаест портрета уметника написаних не документаристичким, већ поетским стилом. Треба имати много љубави да би се написала оваква књига, која се напросто чита у једном даху. Медаљони су писани експресивним стилом, тако што ауторка буквално рекреира живот, премишљања и читав унутарњи свет портретисаног уметника. Запис о Маргарет Јурсенар почиње речима: „У освит Првог светског рата малена Белгијанка, у париском метроу, купује Аристофанове ‚Птице‘. Има осам година и лутке је не привлаче.“ А онај о Јонеску овако: „Летње поподне у Ла ШаплененТензеу, један дечак неочекивано улази у нестварност.“ Не питајте се како ауторка све ово зна. Не истражујте, затворите очи и крените на путовање. Да полазим на море, ово би била права књига за мене.

Жена с букетом уреди

Жена с букетом је невероватна и непредвидива прича о потрази за љубављу младог београдског хирурга Луке на кога ће се случајно откривена тајна о родитељима сручити као лавина. Роман изненађујућих обрта и силовитих увида открива загонетну игру божанских бројева која је део сваке праве љубави и сваке праве уметности. Па ипак, и упркос вековима тумачења, остаје недокучива. Уосталом, као понекад и излечење од најтежих болести... У средишту узбудљивог психолошког лавиринта налази се слика Пабла Пикаса "Жена с плавим цвећем". Сликарев изум "жене у фрагментима" фигурира и на оној, једној од његових најчувенијих - "Госпођице из Авињона". Јер, упркос сочном воћу испод "госпођициних" ногу, визија пакла остаје непромењена. Или како каже јунакиња романа: "Никада нежност није безазлена."

Ватра и цвет уреди

Ватра и цвет је роман о три генијална песника двадесетог века које је тоталитарни режим ликвидирао. Њихови животи су филмски, њихова смрт такође. Фикција о Бранку Миљковићу, Сергеју Јесењину и Владимиру Мајаковском заснована је на биографским и историјским чињеницама и на документаристичким сличностима. То је покушај да се, посредним путем, разоткрије след догађаја који је довео до завршног фаталног чина кроз сведочења савременика, аутобиографске и биографске записе, преписку, штампу, критике, документарне филмове, интервјуе, есеје, студијске радове и романе о њима а које се у написали њихови савременици. Већина ликова је аутентична, некима је само име измењено а неки су и измишљени у циљу остварења приче. Октавио Паз је рекао да песници немају биографију зато што је она њихово дело. Из тог разлога поезија ова три песника постала је и један од извора спознаје о њима, њиховим емоцијама, ставовима, схватњима и доживљајима.Радња обухвата и садашњи тренутак а с тим и поглед с временске удаљености.

Есеји уреди

  • збирка есеја Колумбово јаје, 2006.

Преводи уреди

Превела је са француског десетину романа, есеја и прича: Маргерит Јурсенар, Мишел Турнијеа, Анри де Монтералана, Пјера Мишона... и са италијанског Дина Буцатија, Емилија Гаду...

Колет, ОКОВАНА уреди

Велика француска списатељица је код нас недовољно позната. У време Анаис Нин, Вирџиније Вулф и Исидоре Секулић бавила се психологијом жена и мушкараца, реално приказујући сексуалност оба пола, али и психологијом животиња, нарочито мачака и то у вези са људским понашањем.
Овај одличан роман догађа се у Ници, Кану и Паризу, па иако је то време с почетка 20. века, изгледа као да је баш реч о 21. веку. Зато што су психолошке дубине којима се ова чудотворка речи бави, исте у свим временима и на свим поднебљима: савремени однос младог мушкарца између две жене, оне од 25. година, површне и издржаване и оне друге, десет година старије, самосвесне и емотивне која од везе очекује много више...

Маргерит Дирас, ЕМИЛИ L. уреди

За овај поетични роман чувене аутроке још чувенијег Љубавника инспирација је енглеска песникиња Емили Дикенсон. То је прича о писању,поезији, алкохолу, уметности, љубави, превари, путовању морем, старости, младости... Јан је од ње неколико деценија млађи...

Катрин Клеман, МАРТИН I ХАНА уреди

Француска спистаљица у овој романсираној биографији спаја своје две склоности, ону ка филозофији и ону ка скандалозним љубавима. Реч је о љубавном троуглу између највећег филозофа 20. века Мартина Хајдегера, његове жене Елфриде и Хане Арент, јеврејске интелектуалке велике духовне дубине. Упркос браку, али и његовој нацистичкој епизоди, њихова веза траје 30 година...

Беноа Дитертр, ЛЕТО 76 уреди

Аутобиографска прича из седамдесетих година прошлог века, после револуције из маја 1968, лирска и духовита када се будућност поистовећивала са напретком а човек управо крочио на Месец. Револуционарна утопија тог времена испољавала се као животни и потрошачки стил налик на амерички сан. Ова савремена анализа тог времена одише носталгијом за њим иако писац сматра да је силазна путања модерне епохе почела баш тада...

ПИСМА КРАЉИЦЕ НАТАЛИЈЕ ОБРЕНОВИЋ уреди

Ова права античка драма садржи 127 писама преведених из рукописа с француског језика, изабраних од готово хиљаду, похрањених у историјским архивима Србије а које је краљица Наталија размењивала с мужем, краљем Миланом Обреновићем, сином Александром, политичарима: Гарашанином, Христићем, Симићем, Ристићем и многим другим сведоцима тог времена, уз фотографије краљевске породице. То је било доба када је француски био језик споразумевања у Европи и Русији. Књига почиње оним љубавним, упућеним 1883. краљу а завршава се 1938. године њеној дворској дами Ружи Орешковић. Слата су из Београда, Сашиноа, Бијарица, Вибадена, Париза... описујући све кључне догађаје у Србији тог раздобља: Српско-бугарски рат, развод Краљице Наталије и краља Милана Обреновића, њено протеривање из Србије, државни удар, покушај атентанта на краља Милана.[4]

Филмови уреди

  • кратки филм "Нацизам и окултно"

Референце уреди

Спољашње везе уреди