Јапански шаран
Јапански шаран (кои шаран, Niškigoi 錦鯉) украсна је сорта домаћег шарана која се чува у декоративне сврхе у отвореним кои рибњацима или воденим баштама. Ова врста рибе има специфичну боју, обрасце шара и крљушти. Неке од главних боја су бела, црна, црвена, жута и плава. Најпопуларнија категорија кои рибе је Госанк, која је формирана од Кохаку, Таишо Саншоку, и Шова Саншоку сорти.[2]
| Јапански шаран | |
|---|---|
| |
Припитомљен
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Цхордата |
| Класа: | Ацтиноптерyгии |
| Ред: | Цyприниформес |
| Породица: | Цyпринидае |
| Род: | Цyпринус |
| Врста: | |
| Подврста: | C. ц. хаематоптерус[1]
|
| Триномијално име | |
| Цyпринус царпио хаематоптерус[1] (Linnaeus, 1758)
| |
Етимологија уреди
Реч кои потиче из јапанског језика и значи „шаран“. Укључује обе, сиве и јарко обојене варијанте. У јапанском, кои је хомофон за речи које значе „наклоност“ или „љубав“, због тога је симбол љубави и пријатељства у Јапану.
Историја уреди
Шарани су велика група риба првобитно пронађени у централног Европи и Азији. Различите врсте шарана су првобитно припитомљене у источној Азији, где су коришћене за исхрану. Шарани су рибе хладних вода и њихова способност да преживе у прилагоде се различитим климама и стањима воде омогућила је припитомљеним врстама да се размноже на новим локацијама, укључујући Јапан. Природна боја мутирала је у целој популацији. Пре више од хиљаду година, у Кини, шарани су првобитно одгајани због мутације, размножавани су са бабушкама што је довело до развоја златне рибице.
Шаран је коришћен као храна још у 5. веку пре н.е. у Кини, а у Римском царству током ширења хришћанства у Европи. У Јапану 1820. гајени су ради боје, првобитно у граду Ођија, префектури Нигата на североисточној обали Хоншуа. До 20. века број шарана је установљен, најзначајнији је црвено-бели Кохаку. Спољни свет је није био свестан развоја боја све до 1914. када је Нигата кои био изложен на годишњој изложби у Токију. У том тренутку, заинтересованост за коијем проширила се широм Јапана. Хоби држања коија временом се проширио по целом свету. Данас се често продају у пет шоповима, које узгајају специјализовани одгајивачи.
Обимна хибридизација између различитих популација пореметила је историјску зоогеографију шарана. Међутим, научна сагласнот је да постоје најмање две подврсте шарана, једна из западне Азије и друга из источне Азије. Тробојни кои назван Таишо Саншоку, познатији као Санке, први пут је виђен током Меиђи ере (1868—1912). Иако се не зна ко је развио ову врсту. Санке је изложен први пут 1915. када је кои био стар око 15 година.
Подврсте уреди
Кои подврсте се разликују по боји, шарама и редоследу крљушти. Неке од главних боја су бела, црна, црвена, жута, плава и крем боја. Док су могуће боје практично неограничене, одгајивачи су индетификовали и именовали број посебних категорија. Најпопуларнија је Госанке, која је настала од Кохаку, Таишо Саншоку и Шова Саншоку. Нове подврсте се и даље развијају. Дух кои развијен 1980. постао је много популарнији у Уједињеном Краљевству. Они су хибрид дивљег шарана и Огон коија, и одликују се по металик крљуштима. Лептир кои (такође познат као кои дугих пераја или шаран-змај), такође је развијен 1980. и познат је по својим дугим и грациозним перајима. Они су хибрид коија и Азијског шарана. За Лептир и Дух кои неки сматрају да нису прави нишикигои.
Главне подврсте уреди
Кохаку Кохаку је кои беле боје са великом црвеном ознаком на врху. Име значи „црвено-бело“. Кохаку је прва украсна сорта основана у Јапану (крајем 19. века).
Таишо Санке Таишо Санке је веома сличан Кохаку, осим додатка малих црних ознака званих суми. Ова сорта први пут је изложена 1914. од стране кои одгајивача Гонзо Хироија, за време владавине цара Таишоа.
Узгајање јапанског шарана уреди
Процес размножавања јапанског шарана је компликован и у Јапану се сматра уметношћу. Како цене ових риба могу достизати и по неколико десетина хиљада јена, потребно је велико знање и искуство за добијање таквих јединки.
Одвајање полова Процес узгајања почиње одвајањем полова. Женке су слабије од мужјака, док мужјаци имају већа и шиљатија предња пераја. Женке лежу јаја.
Парење За парење се бирају јединке исте врсте, у колико се узгаја одређена врста нишкигоија. Комбинацијом врста се добијају различити резултати. Најчешће боје су бела, црвена и црна, тако да се користе комбинације којима се добијају ове боје.
Мрест Мужјак и женка се одвајају најмање месец дана пре мреста. До мрешћења долази два до три дана након враћања мужјака у језерце односно рибњак. Промене параметара воде, најчешће повишење температуре, подстиче мрест. За прикупљање јајашаца користе се посебни конопци.
Избор младих риба За овај процес потребно је стручно око. Од младих риба бирају се оне са највише потенцијала и пребацују се у рибњаке за одрастање. Избегава се давање суве или вештачке хране како се не би оштетиле шкрге младих риба. Узгајање почиње у Мају а завршава се у Октобру.
Позната узгајалишта 600 од 800 великих узгајалишта налазе се у области Нигата. Једно од најпознатијих је "Даинићи узгајалиште шарана".
Здравље, одржавање и дуговечност уреди
Шаран је издржљива риба. Оне су рибе хладних вода, али се чувају између 15-20 °Ц и не реагују добро на дуге, хладне зимске температуре. Њихов имун систем је слаб испод 10 °Ц. Њихове јарке боје чине их лаким пленом. Чапље, ракуни, видре, мачке, лисице, јазавци и јежеви су способни да испразне рибњак. Добро осмишљен рибњак има места која су више дубока за чапље да стоје, око воде је довољно високо да сисари досегну и хлад дрвећа штити рибе од предатора из ваздуха. Рибњак обично садржи пумпу и филтрациони систем који одржава чисту воду. Кои су сваштоједи и јешће разноврсну храну, укључујући грашак, зелену салату и лубенице. Кои храна није осмишљена да само нутриционички избалансирана, већ и да плута како би из подстакла да дођу на површину. Док једу могуће је проверити да ли имају паразите и чиреве. Кои ће препознати особе које их хране и окупиће се око њих у време храњења. Могу се научити да једу из руке. Током зиме, њихов систем варења скоро успори до застоја и тада једу веома мало, можда не више од алги на дну. Храњење се не препоручујуе улико се темепература воде спусти испод 10 °Ц. Апетит им се неће вратити све до топлијих пролећних дана.
Болести уреди
Кои су веома издржљиве рибе. Уз правилну негу, одолевају многим паразитима који нападају осетљивије тропске рибе. Два највећа здравствена проблема међу огајивачима су кои херпес и рабувирус карпио, који изазивају пролећну виремију. Не постоје третмани за ове болести. Изолација рибе и дезинфекција резервоара и опреме може спречити до ширења болести.
У акваријуму уреди
Иако је јапански шаран популаран међу акваријумским рибицама његово држање у акваријумима се не препоручује због његове величине. Иако незахтеван за одржавање, јапански шаран захтева велики простор за пливање и воду богату кисеоником што је такође тешко обезбедити у малим акваријумима. Правилан смештај за ову рибу је баштенско језерце или рибњак где ће се правилно развијати и најбоље осећати. Ако се ипак гаји у акваријуму препоручује се да он не буде мање запремине од 300 литара за једну одраслу јединку. Такође се не препоручује држање са оним акваријумским рибицама које би по температури воде могле да деле исти акваријуму са јапанским шараном. Јапански шаран гута мање рибице од себе, које се због леђних пераја могу заглавити у усној дупљи шарана када може наступити и смрт. Размножавање јапанског шарана у акваријуму није могуће због одсуства хибернације.
Култ шарана у Јапану уреди
.jpg)
Шаран је у Јапану имао статус посебне рибе. Када би становници средњевековне Кине, далеко од мора, говорили “риба”, увек би имали у виду управо слатководног шарана. По своме укусу, а, то је најважније у вези с националним обредима и посебном односу према царевој личности, шаран је заузимао изузетан положај. Јошида Кенко с иронијом и поштовањем каже: “ Онога дана када једемо супу од шарана, наше косе нису рашчупане. То је веома лепљива риба – та од ње се прави лепак. Шаран је веома племенит пошто се од свих риба само он може припремати у присуству највишег.
Ствар је у томе што су понашање јапанског цара одређивали бројни обичаји и забране. Тако му, пре свега, није било дозвољено да види убијање живих бића. Као што видимо, шаран је био изузетак. Међу морским рибама некада се највише ценио морски гргеч, док је шаран сматран “краљем” слатководних. Он до данас представља украс отмене празничне трпезе. При томе, реч “украс”, најчешће треба разумети буквално, пошто се у овалном тањиру сервира риба тек извађеног дроба и савршено живог изгледа. Оваквом шарану се с времена на време налива по неколико капи сакеа у уста, од чега он почиње да мрда уснама. Осетљивим Европљанима оваква трпеза делује као непријатно варварство, али многи Јапанци налазе да је ово мрдање крајње забавно и да приличи празнику. Што се пак јела припремљених од шарана тиче, она се обично сервирају на крају – сматра се да гости уочи одласка треба да пробају оно што је најукусније. Јапанцима се реч “шаран” допадала фонтески. Ствар је у томе што реч кои не значи само шаран, него и “љубав”. Веза “љубави” и “шарана” има и легендарне основе. Митолошко – летописни зборник “Нихон шоки” саопштава како је господар Кеико (71-130) одлучио да за жену узме девојку по имену Отохиме, те зато крете њеној кући. “А Отохиме се, зачувши за господарев долазак, сакри у бамбусовом шипражју. Тада се господар, желећи да она дође, настани у дворцу Какури но Мија. Пустио је шарана да плива у рибњаку и ујутру и увече га је посматрао и забављао се. I Отохиме реши да погледа на несташног шарана, прикраде се ближе и поче гледати у рибњак. Господар је истог часа задржа и позва к себи.”
Испада, заправо, да се шаран у овој легенди појављује као некакво опчињавајуће средство. Ма како нам то чудно деловало, шаран се на Далеком истоку не сматра искључиво погодним за јело. Он је оличење чврстине и храбрости. Зато су га љубитељи тетоважа веома често приказивали на своме телу (он је нешто попут орла у европској традицији тетовирања). Угледајући се на Кинезе, Јапанци су веровали да шаран може веома лако да плива узводно и да чак прелази преко слапова. То је омиљени мотив јапанског и кинеског сликарства. Попевши се до самог извора планинске реке, он се на том месту претвара у змаја. Средњевековна легенда чак каже да је у давним временима, када је царица Ђингу кренула у поход против Кореје, један шаран искочио из неког рукавца и показао јој праив пут.
Храброст и хладнокрвност који се преписују шарану, имају животне и легендарне основе. Јапанци су уочили да он, за разлику од других риба, нашавши се на столу за обраду, потпуно равнодушно очекује судбину која га је снашла. Овај стоицизам био је поштован до те мере, да је управо шаран постао симбол “празника дечака” (нешто налик на обред иницијалиције), који је некада обележаван петог дана пете луне, а данас просто – 5. маја. Изнад кућа су на штаповима подизани платнени или папирни шарани – коинобори, који су се, будући шупљи, на велико задовољство њихових твораца храбро њихали на ветру. Колико је у кући било дечака, толико је морало да буде и коиноборија - ја . I то је висина коју је шаран досезао била већа, тим је виши положај требало једног дана да заузме дечак. Да би у животу постигао успех, дечак је претходно требало да се провуче кроз платненог шарана. Самурајске средњовековне традиције живе су и данас: дечацима се на празник поклања лутка – самурај у пуној ратничкој спреми.
Потребно је имати на уму и то да је празник дечака заправо празник будућих мушкараца, то јест да је повезан и са способношћу репродукције. Узимајући у обзир оно што је речено о вези између шарана и љубавних похода господара Кеикоа, може се закључити следеће: шаран и његова представа у виду коинобори – ја јесу исто тако и фалусни симболи. Ово се потврђује и једним другим, још старијим обичајем: петог дана пете луне требало је чупати ирисе са све корење, да би се после гледало чији је ирис дужи и његова луковица – дебља. Интересантно је да се у Кини пети дан пете луне сматрао првобитно готово најопаснијим и најнесрећнијим у години, те је био праћен различитим ритуалима намењеним заштити од злих духова и њиховом терању. Тако су се, на пример, спаљивале лутке направљене од пелина. Временом се, међутим, овај дан претворио у истински празник очекивања будућег успеха. У Јапану је данас то национални празник и нерадан дан.
У Јапану се наше време у готово сваком од рибњака крај неког од храмова могу видети несташни разнобојни шарани (бели, црвени, модри, итд.). Првобитно је ово било повезано с будистичким ритуалом пуштања живих бића на слободу – шаране су најпре ловили трговци, а онда су их куповали чувари заповести. Поред рибњака се обично продаје и храна, што посетиоци храмова увелико користе, тако да су јапански шарани не само веома лепи, већ изузетно ухрањени.
Разлика између златне рибице и јапанског шарана уреди
Златна рибица је развијена у Кини пре више од хиљаду година од селективног узгоја бабушке ради мутације боја. До династије Сонг (960—1279), жути, наранџасти, бели и црвено-бели су развијени. Златна рибица и бабушка се данас сматрају различитим врстама. Златне рибице су представљене Јапану у 16. веку и Европи у 17. веку. Кои,с а друге стране, развијен је од шарана у Јапану 1820. Коији су припитомљени шарани који су изабрани ради боје, они нису различите врсте.
У принципу, златне рибице теже да буду мање од коија, и да имају већу разноврстност облика тела. Коији теже да имају исти облик тела, али различите шаре и већи избор боја.
Референце уреди
- ^ „Пицтурес аваилабле фор Цyпринус царпио хаематоптерус.”. www.фисхбасе.орг. Приступљено 31. 10. 2010.
- ^ „Абоут Кои Фисх”. www.олyмпицкоицлуб.орг. Архивирано из оригинала 26. 09. 2010. г. Приступљено 1. 5. 2009.
Литература уреди
- Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2005). Цyпринус царпио” на FishBase-у. [верзија на датум: 10 2005]
- Бласиола, Георге C. (1995). Кои: еверyтхинг абоут селецтион, царе, нутритион, дисеасес, бреединг, понд десигн анд маинтенанце, анд популар аqуатиц плантс. Хауппауге, Неw Yорк: Баррон'с Едуцатионал Сериес. ИСБН 978-0-8120-3568-1.
- Тwигг, Давид (2001). Хоw то Кееп Кои. Неw Yорк: Хоwелл Боок Хоусе. ИСБН 978-0-7645-6242-6.
