Јелена Бодражић
Јелена Бодражић (Бачка Паланка, 22. децембар 1971) српска је оперска и концертна певачица (мецосопран).
Јелена Бодражић | |
|---|---|
 Јелена Бодражић | |
| Датум рођења | 22. децембар 1971. |
| Место рођења | Бачка Паланка, СФРЈ |
Биографија уреди
Детињтво је провела у селу Товаришеву, поред Бачке Паланке, а основну школу запоцела у Накову, крај Кикинде, јер јој отац Богдан Бодражић тамо добио посао. Основну је завршила у Кикинди, где је похађала и нижу музичку школу “Слободан Малбашки”. Тамо је такође похађала и средњу педагошку школу, а заврсила је у Новом Саду (“Светозар Марковиц”), паралелно похађајуци средњу музичку школу “Исидор Бајиц”. У “Исидору Бајићу”, од 1990. године, почиње да учи певање као меззосопран, у класи проф. Призренке Петровић, када добија стипендију Меланије Бугариновић. Школу завршава за три године, потом уписује Факултет музичке уметности у Београду, у класи проф. Радмиле Смиљанић. Од друге године студија прелази у класу проф. Бисерке Цвејић на новосадску Академију уметности.
Развој уреди
Први стални ангажман добија 1992. године у Српском народном позоришту у Новом Саду, дебитујући као Гроф Орловски у “Слепом мишу”, оперети Јохана Страусса. Те године побеђује на интернациналном такмичењу "Јосиф Маринковић" у Новом Бечеју. Следе ангажмани у Народном позоришту у Београду и камерној опери Мадленианум где пева, на отварању те куће, у опери Тајни брак Доменика Чимарозе улогу Фидалме. Исте године постаје финалиста такмичења за женске гласове Мариа Цаниглиа у Сулмони. Улогом Лукреције у "Насиљу над Лукрецијом", опери Бенџамина Бритна, скреће пажњу на себе и 2000. године одлази у Немачку где наставља интернационалну каријеру. Добија стипендије града Wиесбадена Рицхард Wагнер и града Маинц Ернест Калкоф и усавршава се код Господје Цлаудије Едер и Гертие Цхарлонт у Маинцу.
Интернационална каријера уреди
Певала је у оперским кућама: Волксопер Wиен, Нице, Модена, Пиаценза, Wиесбаден, Маинз, Берн, Берлин. Учествовала је и на оперским фестивалима: Ерл, Сцхwетзинген, Сцхwерин. На њеном оперском репертоару је више од 30 улога на пет језика. Најпознатије су: Азуцена из “Трубадура” Г. Вердија, Улрица из “Бала под маскама” Г. Вердија, Ерда из “Рањског злата” Р. Wагнера, Грофица Гесwиц из “Лулу” А. Берга. На концертном подијуму за соло-песму њен репертоар сеже од дела старих мајстора преко Бацха, Хендла, Сцхуберта, Сцхуммана, Рахмањинова, Чајковског, Махлера, Wагнера, Дебуссyа, па до дела Поуланца. Од 2011. изводи дела композитора као што су: Морлеy, Доwланд за глас,лауту и гитару. У ораториумским партијама је позната по изводјењу: Вердијевог Реqуиема, Дворзаковог Реqуиема, Бацхове х-молл мисе. Сарадјивала је са диригентима као што су: Густав Кухн, Мицхаелл Гуеттлер, Младен Јагушт, Ралф Реутер, Леополд Хагер, Никса Бареза. Са режисерима: Бором Поповићем, Јоцханесом Фелсенстеином, Рицхардом Перитом, Манфред Сцхwеигкофлером ,Јохн Дуеом.
Поред музичке каријере, Јелена Бодражић се, од 2009. године, интензивно бави сликарством. До сада је урадила преко 200 платна у уљу и имала велики број самосталних и групних излозби. Њене слике се налазе у галеријама широм Европе - у Француској, Италији, Швајцарској, Немачкој, Србији, Аустрији.
Зиви у Немачкој.
Извори уреди
- Цлаус Амбролус: Ацхтунг, гроßе Стимме!, Маинзер Рхеин-Зеитунг, 4. јануар 2002. стр 15,
- Берт Сцхüттпелз: Троубадоур тротзт Wеттеркаприолен, Сцхwеринер Волксзеитунг, 14/15. јул 2007.