Јелица Рајачић Чапаковић
Јелица Рајачић Чапаковић (Варварин, 28. септембар 1952 — Нови Сад, 2008) била је југословенска и српска магистарка биологије, политичарка, прва секретарка за равноправност полова у Војводини.
Јелица Рајачић Чапаковић | |
|---|---|
| Датум рођења | 28. септембар 1952. |
| Место рођења | Варварин |
| Датум смрти | 2008. |
Биографија уреди
Јелица Рајачић Чапаковић је рођена 28. септембра 1952. у Варварину. У Средњу медицинску школу у Новом Саду полашла је 1968. Уписала се на Природно-математички факултет (смер Биологија) на Универзитету у Новом Саду (1972). Дипломирала је 1976. године и добила награду Универзитета у Новом Саду за изузетан успех; одбранила је магистарски рад из фитоценологије и стекла звање магистарке биологије (1978), пријавила докторску дисертацију под називом Вегетација околине Новог Бечеја: фитоценолошка и еколошка студија (1982).[1]
Кратко време, Јелица ради на Телевизији Нови Сад (као реализаторка програма), а потом у Покрајинској конференцији ССНР Војводине за питања заштите и унапређења човекове животне средине. Именована је за секретарку Секције за заштиту и унапређење човекове животне средине, образовања и науке (1983). Током 1985. обавља теренска истраживања за одобрену докторску тезу.[1]
У 1990. остаје без посла и прихвата функцију секретара странке Савеза реформских снага Југославије за Војводину, а 2000. је именована за чланицу Извршног већа АП Војводине за питања унапеђивања положаја жена.[1]
Умрла је 2008. у Новом Саду.
Каријера уреди
Рајачић Чапаковић се посебно ангажовала по питањима родне равноправности док је била на функцији прве секретарке за равноправност полова у Влади АПВ. Учествовала је 2002. у основању СОС телефона за жене и децу жртве насиља у Новом Саду и иницирала је и спровела изградњу Сигурне женске куће у Новом Саду. Када је именована за покрајинску секретарку за рад, запошљавање и равноправност полова донела су се се три важна механизма за функционисање равноправности полова. Најпре се усвојила Одлука о установљавању Годишњег признања у области равноправности полова, потом Декларација о равноправности полова у Покрајини, а формирао се и Завод за равноправност полова Војводине.[2]
Јелица Рајачић Чапаковић је 2004. са сарадницима основала странку Демократска Војводина и постала је председница ове политичке организације. Исте године је именована за заменицу секретарке у Секретаријату за рад, запошљавање и равноправност полова. Наредне 2005. године иницирала је и спроводила израду нацрта Закона и Декларације о волонтерском раду. Године 2006, изабрана је за министарку за државну управу и локалну самоуправу у Женској влади. Током 2007. године почела је израду Закона о мобингу и оснивању телефона за жртве злостављање на послу.[2]
Референце уреди
- ^ а б в Савић, Свенка (2008). Јелица Рајачић Чапаковић (ПДФ). Нови Сад: Женске студије и истраживања, Завод за равноправност полова и Футура публикације. Приступљено 12. 2. 2023.
- ^ а б Панков, Милош (2019). „Политичарке у медијима: Јелица Рајачић Чапаковић у штампаним медијима у Србији 2001—2004. године”. Политикон, Часопис за истраживање феномена политике: 46-62.