Јован Молнар

Јован. Ј. Молнар (Клуж, Румунија 1852 — 25. август 1904, Краљевина Србија) српски штампар и књижар.

Јован Молнар
Портрет Јована Молнара
Датум рођења	1852.
Место рођења	Клуж  Румунија
Датум смрти	1904.
Место смрти	Краљевина Србија

Биографија

Према неким изворима је пореклом Словак, али је по личном опредељењу био Србин. Не зна се када је тачно прешао из Аустроугарске у Србију. Знање из штампарства је стекао врло млад, радећи као слагач. У Београду је учествовао у оснивању Друштва типографских радника 1875. године, а затим и у оснивању Задруге штампарских радника 1879. године. Како је задруга ширила делатност, по службеној дужности бива послат у Ваљево, због локалних потреба за штампањем афиша и реклама. Био је један од утемељивача читаонице, а године 1885. отвара прву штампарију у Ваљеву, у којој је био и радник и пословођа, где је осим новина штампао и преводе, многобројне извештаје о раду Ваљевске и Убске штедионице, гимназије и других институција. Познато је да је новац давао у добротоворне свхе, помажући многе активности у Ваљевском округу. Године 1891. отвара књижару, а 1893. постаје повереник Српске књижевне задруге за Ваљевски округ, као и члан Кола јахача – Кнез Михаило за ваљевски округ. Био је укључен у политички живот као члан месног одбора Радикалне странке од 1893. године. Године 1904. умире од туберкулозе и бива сахрањен у Ваљеву. Године 1905. је преминуо његов стриц Фердинанд, а 1922. умире Фердинандова жена Каролина, и тако је се угасила породица Молнар у Ваљеву.

Прва књижара у Ваљеву

Након што штампарију сели у своју кућу 1891. године, Молнар отвара књижару која је добила државни статус, а он је сам као књижар брзо стекао углед. У његовој књижари могле су се набавити све школске књиге, канцеларисјки и школски материјал. Познато је да је својим младим муштеријама, ученицима, поклањао гумице за брисање, оловке, налив пера и сл., стога су га млади више видели као васпитача него обичног трговца. Осим тога, продавао је и књиге попут: Међународни положај Србије од M.С. Пироћанца, Целокупна дела Љубомира П. Ненадовића, приповетку Ускок Симе Матавуља, Женска писма Марсела Превоа, приповетку Рајко од Расине Чедомиља Мијатовића, Два намесништва Милутина Гарашанина и др.

Штампарија

Прва разгледница

Када је Задруга штампарских радника пала под стечај 1887. године, Молнар откупује ваљевску филијалу називајући је Штампарија Јована Ј. Молнара. У својој штампарији је двапут недељно штампао утицајне радикалске Ваљевске новине (1887.—1893). Потписивао их је и као уредник и као власник, а због појединих чланака је неколико пута био осуђиван, и ослобађан кривице. Од почетка 1892. године, Ваљевске новине су биле и службени лист Окружног одбора, а од 1893. се са одговарајућом назнаком уз главу листа и формално декларишу као орган Народне радикалне странке у Ваљевском округу и прелазе у власништво те партије. Штампао је и лист за црквену поуку и књижевност Беседник (1880, 1884) чији је власник и уредник био свештеник Живота С. Миловановић. Глас самоуправе покренут је приближно у исто време кад и Глас истине, односно у доба већ устаљеног излажења Ваљевских новина, па је Ваљево те 1893. године једновремено имало троје новина. Поред новина, Молнар је штампао и неколико књига попут Толстојеве расправе Где је Бог у преводу Љубе Ненадовића, која је вероватно била прва књига штампана у Ваљеву, историјски нацрт Живка Романовића Римска војска, обимни путопис учитеља Недељка С. Савића Преко Босне и Херцеговине у приморје и др.

Одштампао је прву разгледницу под именом Акционарска пивара – Парк, 26. 11. 1899, коју је из Ваљева послао "тек пристигли официр-стажиста Лаза" свом "класићу".

Две године након његове смрти је штампарија и даље носила његово име, након чега јој се мења у Штампарија Љубомира II. Ненадовића, и радила је до Другог светског рата.

Познанства

Постоје многа сведочења о Молнаровом пријатељству са Љубомиром Ненадовићем. Иако су измедју њих биле велике разлике у годинама и по социјалном окружењу, повезале су их исте тежње. Њихово пријатељство условило је да заједничким снагама покрену информативни и забавни лист Гласоноша који су Ваљевци шаљиво називали Аброноша. Лист је излазио 1885. године, за који је Молнар понекад писао и преводио.

Види још

• Књижарство ваљевског краја
• Српска књижевна задруга

Литература

• Пивнички Дринић, Татјана. Српски биографски речник (мл-пан). Нови Сад: библиотека Сведоци слободе, (2018): 68.
• Старчевић, Велимир. Старо српско књижарство, Београд: Просвета, (1997): 268-270.

Спољашње везе

• http://revija.kolubara.info/sh/nova/tekst/2806/Prve-razglednice.htm Приступљено 2019-05-15.
• http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2002/05/02/srpski/RG02042910.shtml Приступљено 2019-05-15.
• http://revija.kolubara.info/sh/nov2010/tekst/2159/ Приступљено 2019-05-15.