Кафтан је врста дуге горње хаљине,[1] без поставе, обично од чоје. По кафтану се веже појас тзв. »кушак«.

Кафтан

То је врста одеће средњоазијских народа која се у прошлости носила на подручју Мале Азије, Пољске, Русије и Мађарске.

Кафтан је и дуги капут или огртач од грубог сукна, вуне или свиле, широких рукава, без поставе, и дуг све до глежњева. Јавља се неколико типова. Најпознатији је онај којега су носили османски султани, а у погледу строге хијерархије (рангу појединца) разликовали су се по боји, узорцима и дугмади.

На подручју западне Африке јавља се сенегалски кафтан-сабадор код народа Wолоф, и нешто елегантнији мбубб или велики боубоу.[2]

Марокански кафтан је женска ношња, уобичајена код Мароканки. У југоисточној Азији налазимо батик кафтан за чију се израду преферира свила, и цвјетни и апстрактни дизајн, а данас су узор за израду савремених женских кафтана.

Најпознатији кафтани били су они које су носили османски султани, и други високи достојанственици Османског царства који су се разликовали по боји, декорацији и дугмадима. По кафтану одмах се видео друштвени статус.

Опис уреди

Типични кафтан имао је дуге широке рукаве и био је отворен на предњем делу, али се је најчешће могао тракама (или везицама) и закопчати.

Кафтанима су се такође звали и црни мантили које су носили Хасидски Јевреји од европског средњег вика. Како се ширило Османско царство тако се ширило ношење кафтана, па се носио и по Пољској, Угарској, Русији и по читавом Балкану.

 
Кафтан израђен од црне чоје 1934. године у Босиљграду, богато украшен разнобојним гајтанима и златном црмом. Део етнолошке збирке Музеја рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу

Извори уреди

  1. ^ Абдулах Шкаљић – Турцизми у српскохрватском језику
  2. ^ „Еxпандед Профиле оф тхе Wолоф Пеопле”. Архивирано из оригинала 19. 04. 2012. г. Приступљено 07. 01. 2013. 

Види још уреди