Калај-телурид је једињење калаја и телура (SnTe). Ово једињење је семи-метал.[3] Оно се често јавља са оловом у телурид легурама, које се користе као инфрацрвени детекторски материали.

Калај-телурид[1]
Називи
IUPAC назив
Tin telluride
Идентификација
ECHA InfoCard 100.031.728
Својства
SnTe
Моларна маса 246,31 g/mol
Агрегатно стање сиви кубични кристали
Густина 6,445 g/cm3 [2]
Тачка топљења 790 °C
Електронска мобилност 500 cm² V−1 s−1
Структура
Кристална решетка/структура Халит (кубична), cF8
Кристалографска група Fm3m, No. 225
a = 0,63 nm
Геометрија молекула Октаедрална (Sn2+)
Октаедрална (Se2−)
Термохемија
Специфични топлотни капацитет, C 185 J K−1 kg−1
Сродна једињења
Други ањони
Калај(II)-оксид
Калај(II)-сулфид
Калај-селенид
Други катјони
Угљен-монотелурид
Силикон-монотелурид
Германијум-телурид
Олово-телурид
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Употреба уреди

Калај-телурид је нашао примену у олово-калај-телурид ласерима. Ови ласери се могу подесити да емитују унутар жељеног средњег или далеког инфрацрвеног опсега.[4]

Литература уреди

  1. ^ Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3. 
  2. ^ Beattie, A. G. (1969). „Temperature Dependence of the Elastic Constants of Tin Telluride”. J. Appl. Phys. 40: 4818—4821. doi:10.1063/1.1657295. 
  3. ^ G. M. Gaiduchok, D. M. Freik, V. V. Voitkiv, I. I. Brodin and Ya. V. Solonichnyi (1972). „Some features of the electrical properties of thin films of tin telluride”. Russian Physics Journal. Springer. 15 (6): 900—902. doi:10.1007/BF00912238. ISSN 1064-8887. [мртва веза]
  4. ^ Shani, Y.; Rosman, R.; Katzir, A. (1984). „Calculation of the refractive index of lead-tin-telluride for infrared devices”. IEEE Journal of Quantum Electronics. QE-20: 1110—1114. doi:10.1109/JQE.1984.1072284. 

Spoljašnje veze уреди